Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... — Слатка си!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сав потресен, ја се нагло обрнух, шчепах ову незнану прилику и посадих је себи на колено да је спрам ватре боле видим шта је и ко је. — Јао, чичо, много си ме стегао за руке; боли ме.