Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
нећете више бити само сунцокрет него и мачкокрети, па кравокрети, па коњокрети, па ћете на концу стићи и до магараца. Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима
Милићевић, Вук - Беспуће
Тада су се посљедњи пут видјели. Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ СЕЉАЧАК 93 БРАЋА 98 БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ 101 ПЛАВИ
За свако „свјетско“ чудо и покор он је сазнавао посљедњи, прекасно, кад то више ни за ког није било ни необично ни саблажњиво, а њему се тек ваљало прилагођавати.
Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича. С докрајченим даном погасио се и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и
је тада обично приман, јер кад већ ствар стигне до дједа, погодба је готова, он ионако нема срца да кога одбије. Посљедњи најменик кога је дјед примио против стричеве воље био је неки Раде с Брдара.
— А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад! — потмуло одвали гост, као да затрпа посљедњи пролаз куд би могла проћи ријеч и жив човјек.
С голе чуке повише села, он упорно решета митраљезом у сусрет авиону који поново наилази. Види ти њега! ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА Стари калајџија Мулић, живахан спечен Циганин, обилазио је преко педесет година наша села и калајисао
Тај мој кумашин вјероватно је био посљедњи изданак илирског ратничког племена, тако сам бар ја давно закључио у својој одликашкој гимназијској глави, смећући с
Није, дакле, пијан. Интендант, најзад, и сам избаци посљедњи адут: — Жао ми било, друже политички. Ниси ти сељак, не знаш ти шта је крава.
Мећу њима и десетар Илија, дурашна својеглава момчина, коме се, као за инат, баш сад не спава, иако се посљедњи пут одмарао враг и сам зна кад.
— Била их пуна она стара штала. Кад сам ушао да их посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било све свеједно, да ме је грч у грлу
Кад си већ завијао иза окуке, она се нагињала далеко над пут, ломила се у пасу, и кад си се посљедњи пут окренуо, видио си још само њезину дугу мршаву руку, која ти је махала.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Давали смо му број по број, а када прочита посљедњи, ми му опет уваљамо онај први, па Јово — наново! Волео је, иначе, да нас окупља и да нам чита најновије вести.
Већ прве године руковођења том угледном, данас већ ишчезлом издавачком кућом, друг Топ објављује свој први и посљедњи роман. Од овчара преко Каблара до писца и књижевника.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Рачунам: посљедњи пут био је код мене бријач у уторак. Сутрадан су опет дошли по ме, извели ме из собе на нечујним бијелим колицима,
Колица су вјештим руковањем уклизила у бијелу дворану без углова. А онда је све било тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више
А кад би га најзад пронашао, опет је спуштао виолину, као да се нечему у посљедњи час присјетио, и дуго, квекерски савјесно трљао ознојене дланове марамицом.
Онај први случај чешћи је код мушкараца, овај посљедњи код жена; то јест, за мушкарце је типичнији роёта рраесох а за жене роёта тардивус.
Можда је дуго премишљао и вагао, одлучивао се, па опет мијењао одлуку. И можда је у посљедњи час превагу однијела нека ситна случајност или часомично расположење, прелазни моменат озлојеђености, ината,
Којешта! Овај посљедњи без оног првог у себи у ствари је само глумац без примарног глумачког талента, као сликар који нема „руку”, као
листоноша с торбама препуних ускршњих зечића, до безазлених ватрогасаца у чијим ахиловским шљемовима поздрављамо посљедњи живи остатак античког умјетног обрта у „нашем позном вијеку”.
Живо ме занима да ли ће му те сензације свијетала и огњева остати и касније, кад одрасте, или су то посљедњи трзаји, спонтана поигравања видног апарата још несвикнутог на нерад.
Била је прошла једна мала вјечност откако сам као дјечак из њега отишао, а много година откако сам посљедњи пут у њ летимице навратио и наразговарао се са старим фра Анђелом. Сад је он био мртав.
Сад је он био мртав. Давно су били растурени и посљедњи остаци имања, кућа прешла у туђе руке. У њој се угнијездио нови власник, трговац досељен из околице.
„Свијет је просто загушен под теретом прошлости.“ Догоријевали су посљедњи свежњићи. Устанем и отресем длан о длан. Учини ми се да чујем котрљање камичака под прозором. Пођем да га отворим.
Затим маска на лицу. И, у посљедњи часак, помисао (с оним минималним напором, бескрајно мањим него што је напор ријечи): вјероватно ће баш ова моја
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад ћу ти зубе избити, безобразнице једна, чрез тебе сам морала уста покварити. Али платићеш ти то. А теби, ниткове, посљедњи пут кажем, ако те јошт један пут затечем ш њоме, ишчупаћу ти сву косу. Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И кад часак посљедњи стигне, Да смрт са земље и мене дигне, У вјечно жиће блаженог свијета, Гдје сваке сласти пролеће цвјета, Најстражње
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога најватренијега. Посљедњи у логор обично стиже Ђоко Потрк. Он допада трком, задуван, и зачуђено пита: — Шта, опет нисам први стигао?!
Први се у пећину увукао Лазар Мачак, а за њим остали. Посљедњи је био Јованче. Он за собом повуче онај жбун и тако затвори улаз.
Мачак упали фењер и додаде га Јованчету. — Ето, па ти иди напријед, а ја ћу остати посљедњи да поново намјестим трн и прикријем улаз. — Ма коликачку су само рупетину ископали!
Види се и крајичак необичне простирке на којој њих двоје леже. То је нека географска карта на којој се јасно виде посљедњи огранци босанских планина, ријека Сава и Славонија.
Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче. На најдубљем мјесту језерца Николица је газио воду скоро до врата, док је његова вјерна Жуја пливала
— Дружина, трком у пећину! — командова Јованче. Тек што се посљедњи дјечак увукао у пећински ходник над Гајем се зачу злослутан фијук пуштене бомбе.