Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. — Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!... Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!...
Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено... Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац...
Нешто што он, до данас, никад не осети... 5. ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...
Али сам верена! Заверила сам се Станку хајдуку! Крунија посрте. Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже. И сад је више ништа не задржа.
Зека га не може ни сустићи... И у тренутку стојао је пред Јелицом... Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. — Јелице! Јело!... Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. — Откуд ти?!
Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... Старац посрте, а Петра се сроза низа зид... Радости беше и сувише за њих. 11.
— Доле! — Доле!... — загрме опет. Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... Станко посрте и пусти узду. Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг. Лазар га није задржавао.
Нећу!... — Хоћеш, ја!... И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. Лазар обамре... Обневиде, посрте и наслони се на довратак. Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. — Зар на своме прагу?!
— Зло. — Зло?! — повикаше сви. — Зло, Станко! Оца ти отоич бацише у тамницу. То дође ненадно. Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима... Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... — Како? Зашто? — заграјаше са свију страна.