Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад се разданило, њих обојица се дигоше и све низ реку одоше право Ђошиној кући. Сремац је носио једну повелику празну врећу. Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, сигурно му и треба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
да га одвезе до поменутог трактира, где је Исакович – тако је бар тврдио – имао рођака, који му доноси картабианку, на повелику суму новаца. Обећавао је да ће, после тога, кроз дан, два, посетити своје сапутнике, у Бечу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако „иже“ као што је и било.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже као што је и било.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
нико пратио, али кад сутрадан дјечаци стигоше у своје тајно скровиште, затекоше изнад самих врата колибе прикуцану повелику цедуљу на којој је било нашкрабано нечијим тешким и невјештим рукописом: „Надмудрили сте ме соном Јамом, али и Ја ћу
— Шупља та твоја Земља — чудио се Стриц. — Окрпићемо је — обећавао је Мачак турајући прст у повелику рупу на глобусу, коју је начинио „гелер“авионске бомбе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ево, што се о тому тек не смислимо: да не говорим за кога цара, ама исто једноме повелику овде господину, спахији своме, ђенералу ли, да који пред њега дође што просити се говорећи ш њиме, како скутано стоји!