Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише.
Да то не буде та? Дјед само издубока хукне и загледа се у Саву као да је овај, прибогу, у најмању руку рогат. — Знаш ли шта је, Сава: осим тога крста на теби, ти си, брате, једно право правцато, пуко
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова. Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га!