Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и социјална обележја и особине чланова узорка за које се претпоставља да утичу на распрострањеност и степен прихватања комплекса обичаја и веровања везаних за одрастање деце.
Димензија веровања операционално је одређена скалом од осамнаест тврдњи која испитује и мери степен прихватања веровања, обичаја и обреда који се односе на животни циклус („Да ли и Ви верујете да име детета може да заштити дете
“ итд.). Упражњавање је највећи степен прихватања обичаја и обреда, с обзиром да оно подразумева лично учешће појединца, односно извођење неког магијског поступка у
2.0. Степен прихватања фаталистичког става условљен је местом боравка, стручном спремом, старошћу и полом испитаника. 2.1.
се да постоји позитивна повезаност између степена испољавања фаталистичкиог става, с једне, и степена познавања и прихватања обичаја и веровања, с друге стране. 3.2.
), с једне стране, и степена познавања, прихватања и упражњавања веровања, обичаја и магијских обреда, с друге стране. 4.1.
4.2. Степен образовања је обрнуто сразмеран са степеном познавања, прихватања и упражњавања поменутог комплекса обичаја, веровања и обреда. 5.0.
Први фактор (Ф1) објашњава 32% укупне варијансе. Степен прихватања и упражњавања обичаја и веровања испитују 17 ставки у упитнику.
Ако степен прихватања фатализма поделимо у три категорије: 1) ниски (скорови 9—21), 2) средњи (22—23) и 3) високи фатализам (34—45), онда је
значајна повезаност између фатализма, с једне, и схватања детета, значаја наслеђа, раног детињства, као и познавања и прихватања обичаја и веровања, с друге стране. 3.1.
3.1. Степен прихватања фаталистичког става умерено је позитивно повезан са прихватањем обичаја и веровања из животног циклуса (п = 0,54, з.н.
садашње ситуације у погледу схватања детета и његовог развоја, заступљености фаталистичког става, као и познавања и прихватања обичаја, обреда и веровања који прати одрастање детета.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
потребу за примереном им поезијом. Могућности прихватања поетске поруке, утврђене код деце, јесу већ један објективни чинилац према којем се песма може обликовати, а да се