Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко посматраше око себе, па уздахну, извуче руку испод пустине и притиште дланом ледено чело. Иако је спавао у један душак најмање пет-шест часова, ипак осјећаше да је неодморен.
Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест. Пустине бјеху дању сложене иза врата. Те ноћи њих петорица не заподјеше шалу, као обично, него један од војника започе: —
Збиља, да вам скувам мало кастрадине? — Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо. Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде.