Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк. Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...
— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је. Ал̓ ја сам то разумио!... Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим. Треба га најприје раскравити...
— Због њега то и тражим. — Онда носи. И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!... Јеси разумио: убиј пса! — Добро — рече Лазар. У том стигоше кући Ивановој.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
— Синко Перо, да сучиш рукава и дериш Мишко и Галин, да си помогнимо у наша невоља. Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Једва чекам! Јанко је разумио шта Крцун мисли, јер то не бјеше први пут да о тој ствари разговарају. Знао је да се браственици у потаји спремају да
Милићевић, Вук - Беспуће
Да вам није мрско што долазим? рече и окрену очи према њему. Он се мало осмјехну и разумио је. Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
еглендисао са својим президентом, тражећи већ упола заборављене енглеске ријечи да би га саговорник бар колико-толико разумио.
Понешто нисам разумио, нешто се није чуло, али оно о чем су најгласније причали, па чак и на мене саучеснички намигивали, били су њихови
и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако? Малишан се насмијеши као да је нешто разумио, кад у собу упаде гологлав старији човјек, разбарушен и необријан, с метлом у руци.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Јеси ли разумио?... Али да се нијеси усудио, за живу главу, погледати шта се у њима вари, јер ћеш одма' умријети! — Немај бриге!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Милун: Како Василије, кад те он зове Стефан? ВАСИЛИЈЕ: Нисте ви то разумели! МИЛУН: Дости сам ја разумио! Немате исправе! Носите оружје! Носите лажна имена! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, објасни му!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!“ Сердар је разумио — отприлике. То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.
лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се да није чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А зашто — нека бог зна. Ја никад нисам сасвим разумио у чему је заправо толика предност озбиљности и толика њена драж. — И тако, наразговарао бих се са земљаком до миле
Ето, само то. Али он ме сигурно не би разумио. Свеједно! Главно је да ја њега разумијем. За однос између два човјека може да буде сасвим довољно да само један од
Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам! Ту смо, дакле! Значи, кад изиђе из болнице, опет ће у затвор, на поновно преслушавање.
Примио сам у срце глас сваке ствари. Осјетио сам миљење сока у сваком тананом влакну и срх у студеном срцу камена. Разумио сам нијеми говор ствари и тугу у оку звијера. Отворио сам душу свакој појави живота и очи сваком његовом виду.
Осјетио сам ситно топло шкакљање, а затим примијетио велику црвену мрљу што је пробила кроз моје бандаже. Већ знам! Разумио сам по врсти припрема: опет трансфузија крви. Убод у лијеву подлактицу.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не брини се ти за то, пресјече му ријеч газда, — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске шуме... Јеси ли разумио? — Јесам, господару!
Сједе и јави се. Носач се одазва на њемачком језику. Није га разумио, па га наново приупита. Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље.
Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. — Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини
— То је дуга епистола. Ко ће све прочитати? А је ли мама дома? — Гори је! Ма проштиј, нисам све разумио! Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. — 'Ајде гори, 'ајде!
— Гори је! Ма проштиј, нисам све разумио! Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. — 'Ајде гори, 'ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Чујмо госпара Симу! – одазва се неколицина. – Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није разумио. Но ја сам га научио И памтићу њега трајно; Граматика за њ ми беше Моје драго лице сјајно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је царе р'јечи разумио, он дозива Тодора везира: „Иди, слуго, те познај ђевојку!“ Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни
Кад ујутру јутро освануло, она трчи цару господару, те казује шта је у сну снила. Кад је царе р'јечи разумио, брже пише сићана фермана, те га шаље бијелу Прилипоу, на кољено Краљевићу Марку: „Богом синко, Краљевићу Марко, ходи
поклали их вуци! Кам’ оружје? однели га Турци! Кам’ одјело? остало му пусто!“ Кад је Митар р’јечи разумио, увати је за грло бијело: како ју је лако уватио, обје очи надвор искочише; ал’ прискочи Јакшићу Богдане, те он Митра
Кад Илија Мару разумио, не знаде јој друго говорити, већ он скида с себе одијело, па га даје лијепој ђевојци, и даје јој свијетло оружје.
Када Турчин ријеч разумио, машио се руком у џепове, пак извади двадесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти
“ Кад Илија сестру разумио, одмах ти се бјеше досјетио да је главом Мара Ђурковића, пак Анђуши сестри проговара: „Анђелија, моја секо драга, није
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је добро разумио тај њезин задахтани и одушевљени псећи разговор. — Ехе-хеј! Ту ли си опет! — клицала је она.
— Таман посла, Николице, да ово жваћем и нешто смишљам, нико ми ни ријеч не би разумио. Помијешао бих буве и слонове. Тек пошто му Јованче донесе неку дивљачну биљчицу опора укуса, нађену у процијепу