Употреба речи реци у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“. Ја сам га послушала.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци. Упази недалеко овцу, пак је почне молити да се смилује о њему видећи га у такој невољи, и да му донесе мало воде.

По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу.

Не реци ништа чега се можеш после застидити, не учини ништа о чем се можеш раскајавати. „Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν:

”| 37 Пас и његова сен Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке. Упази у реци сен своју, и помисли да је то други пас с месом.

Они ће рећи да смо им ми украли сикиру. — „Што ти мене сад мешаш: Што ћемо сад и нагазићемо? Реци: што ћy сад и нагазићу, зашто и пре ниси хтео да речеш: нашли смо, него: нашао сам.

Помози ти брату своме, човеку, у потреби, пак ти њему реци по старински: „добро дошао, брате”, и „збогом пошао.” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје

Одисеј: Та не будали, кукавче, ја сам дошао да те возвратим у први образ. Само реци да хоћеш, пак ћеш намах бити човеком. Грил: Иди ти својим путем; мени је много боље овако.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци

Све што видиш на мојој сиси расте! Каину рађам Авеља, Авељу Каина, рађам и бога у облаку, и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису

Зар их се нећеш никада ослободити и, бацивши их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару повели, јер онај један ђакон што ме је водио рече ми полако од шале: ,,Реци збогом бели свете, сад ћеш да погинеш!” и мени се онда учинило да ћу свет да променим.

” — На то они: ,,Нема ту од договора ништа, него сви редом морате ударити мурове!” — Иди сад па реци „нећемо”, пред онака четири лава, који су и свога везира притеснили.

— А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче. Затим мени се даде на смеј; а поможе ми у смеју и Протић, док већ и они шалу нашу окабулише, и

Разговарамо се: куда ђе? да неће Шанцу? — и веће зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток, пак јуришише на Грбовића и на Милоша с леђа, а пешак из шанца; онда наши

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Имам ја још триста послова... Сутра ћемо! — Ама потра је најпреча, Стеване... Реци људима нек изиђу сад. — Е баш да ти не изиђу сад! Неће се до сутра свет преврнути. — Добро, добро, Стеване!

— поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. — Шта велиш?... Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен?

Него одсад ћу и ја друкчије... Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку...

— Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: — Али тако му реци »биће у механи« — знаш! — Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући.

Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...

— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. — И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се!

Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине. Само да му ишчупамо из шака... — Е није него још!... То је већ ишчупано.

— Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!... Знам ја то!... Него, дела ти мени реци — пошто? — Осамдесет, господине! — Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.

Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци. Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. — Јес ти то, Радане? — Кум-Мато!... Гле, ти си!

— Одиста. — Не може бити. — Не може ја! Још ти мени опреми онаког лудака да ми смета и квари, па опет реци »не може бити«. — Ја ти опет велим: не може бити! Онако весеље, онаки газда, онаки људи.

— Би ли ти узео још врљика да ти дотерамо? — 'Оћу, 'оћу! Ми треба за ливада, она доле у реци. А колико имате врлики? — Биће дваест кола. — Е 'оћу, 'оћу! А пошто? — По две рубље кола — рече Витомир.

Он им каже како хоће да загради ливаду доле у реци, како их је купио доста скупо, али никако неће да каже од кога. Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наједанпут стаде и окрете се Маринку. — Ти знаш шта ја хоћу? — рече. — Знам, драги ага. — Па, де! Реци ми твој план!... — Е, ево ти Црне Баре! Знам је као своју кућу! Почев од кмета и попа, била је то једна душа.

Онда суди како знаш! Ти ћеш бити и бог и побожје!... — Маринко! Брате!... Човјече! Реци шта хоћеш!... — Не тражим ништа, само твоје братство! И хоћу да ме Турци знају и призивају!...

— Други пут, драги ага, други пут! — Ама сад хоћу! — Немој! Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?... Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!

Једна црна мисао прожеже јој мозак. Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. — Реци! Смеш ли ми у очи догледати?... Јеси ли девојка?...

— рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!... И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... — Ништа. Ништа, тако ми бога!...

— Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе. — Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. — Па, вала готово сви!

Није право мислио!... — То се види — рече Иван. — Ал̓ ја се не љутим иа нега. Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим. Он је добар човјек и ваљан попа.

Он је добар човјек и ваљан попа. И ја баш волим што је он таки. Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити... А реци ми како кмет Јова? — Ко?... Он зар?... Он ти мисли онако као и поп... Њих два као да су ти на једном срцу лежали...

— Не брини!... Сад ја идем попу. Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. — Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... — Ама, остави ти то, драги ага!...

А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван. — Зар није он најчовечније радио с нама? — Јесте, није вајде, јесте!

— пита Крушка. — Да видимо. Ваљда ће бити! — Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?... Ево, ја ћу питати Севића за девојку. — Што? — уозбиљи се Иван.

А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима... Сад збогом! Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... И Дева оде.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И као музика на поноћној реци, Сва слова певају претке што су били, Краљеви и писци, војводе и свеци. И кад склопи очи на тигру и свили,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство. Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега. Него, реци-дер, бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?! Ти си сад паметнији од мене! — Не знам ништа!

— вели поп Ћира, па стаде ходати љутито по соби. — Ако штогођ стане да пребацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му да младић има очи и своју науку, па види и разликује: шта је поморанџа, а

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу. — Татијана неће доћи. — Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем. — Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.

— Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем. — Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра. — Е, кад баш хоћете, казаћу вам.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јуришић се окрете, седе на траву и загледа се у Христића, чији доглед окачен о прст паде доле. — Реци ми истину јасно и без околишања: је си ли заиста тражио попуњујући део, је си ли молио за позадину, покорно молио за

— О ја се бојим, драга, да ће икад проћи... Али те молим говори ми још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме увери да ће проћи, јер твоје речи као нека млака, мека струја слатко

Африка

Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у

Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње. Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице.

За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.

Дознавши да ћемо у шетњу, црни нас дочекују на реци са там–тамом. Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и одмах забубњали, да су

Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које долазимо. Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури.

Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим

На реци Зазандри затиче нас ноћ. То је она иста река којој смо пре два-три дана панично журили, да би јој стигли на време ради

Сада се договарају мумлајући између себе, и кад ми кажемо да ћемо поћи, они веле да треба још чекати. — Реци им, — каже Н. тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље.

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.

километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.

знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године

Црњански, Милош - Сеобе 2

А био је измолио у Петерсбургу, за Сербе, засебну област, на реци Дњепар, и поручивао је, из Саксоније, да их ни убудуће заборавити неће!

Чују да је за њих земља већ изабрана, на реци, која се зове Донец. Они га Дунавац зову! Ништа друго они не траже. Вишњевски се Павлу смејао.

Руже су још цветале. Све је још било лиснато у Токају. И шумарци на брегу, и јабланови на реци, и дрвеће у врту. Под прозором, у кући, почело је да жути тек прво лишће. Сунце је кроз грање још сваки дан сијало.

Био је понедеоник. Почетак великог поста. Јарослау је, у то доба, на реци Сану, зими, предвече, тонуо у мрак и блато, али је имао неколико богатих комерсаната, кријумчара, у чијим је кућама,

За његову везу са Вишњевским, то јест Хурком, мало је ко знао. Био је купио неку, запуштену, комерсантску, кућу, на реци Сану. А држао је у вароши и једну локанду. Кућа му је била пуна жена, и весела.

Тамо, на равни, прилази реци, штаб једног ешалона, који је на маршу према Кијеву, а чија је извидница у варош већ ушла – и заробљена.

Штаб то не зна. Прилази, у саонама, са пратећим хусарима, реци. Где би била капетанова заседа? Ђурђе, који се не би био препао од непријатеља, био се препао од тог моћног и великог

На реци, код острва Туркханов, виде на обали неко лико залеђених скела, а на једно триста корака, одатле, да има, завејана, црн

којој са женом живи, и то предграђе, доле, насељено његовим сународницима, и све те скеле, чамце, житарице, магазе, на реци, па и ту реку испод Кијева, па и ту раван, која се, у бескрај, пружала, па и сву лепоту тог летњег дана, са небесима,

Има на свету толики број деце, толиких родитеља, број толики, колико је зрна песка у реци Непр (тако је Ђурђе звао Дњепар). А његов брат, Петар, хтео би да његово дете буде, као на небу нека, усамљена, звезда.

Према тим кубетима, према тој води, према тој реци, према том мору. Према тој вароши, која је остварени сан, онога, на чију су реч, сви они пошли.

На реци Ингул, наћи ће: Панчево! Наћи ће и једну Суботицу! И један Надлак! Године и сад пролазе, лето прође и лишће жуто опада,

Теодосије - ЖИТИЈА

И да би се уверили, говораху к старцу: — Христа ради, оче, реци нам, да ли је овај младић доиста твој ученик, јер данас неко преславно знамење на њему видесмо?

И буђаше овога као иза сна, говорећи: — Устани, господине мој, реци ми! Тада он, од смртног сна отворивши очи своје и светога познавши, ухвати га за руке и целоваше их, а свети га

Најпре ти реци грехе своје — рече — да се оправдаш. Од великих је мука лек исповедање грехова и бежање Од њих, „Јер исповедићу“,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

На Бистри и Горњој реци су се сачувала многа аромунска имена, као Маврово, Ничпур, Петилеп, Малишор итд. Друга су таква група Мијаци у Малој

Друга су таква група Мијаци у Малој реци, левој притоци Радике, близу Дебра, нарочито становници села Галичника, Лазаропоља и Росоке, која спадају међу највећа

Вероватно да су прве аромунске породице дале име овом селу по реци Галику. У овом селу има једна аромунска породица много доцније настањена и зове се Цинцаревићи.

реку Лаб, чије је корито дубоко, глибовитог дна а баровитих обала, које су обрасле шеваром и врбљаком; на таквој су реци ретки газови и још ређи мостови.

У Горњој реци особито пада у очи с једне стране непријатељство православног арбанашког становништва према закорапским Арбанасима, а

Старац од 110 година из Беличице причао ми је да памти када су старији људи у Реци још говорили српски. За време турске владавине Реканци су сачували литургију на словенском језику.

Захваљујући овоме манастиру одржала се словенска служба код хришћана у Малој реци који говоре арбанашки. Мијаци су врло одани православљу.

Док су мухамеданци врло ретки у Малој реци, многобројни су у Радици. Зову их погрдним именом Торбеши. У географском погледу они су наставак зоне коју заузима

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је? РИНА: Замисли, мој први муж, муж који је извршио самоубиство дављењем, појавио се, жив је.

АНТА: Не пијем ништа, али бих могао сад испипи цео мотор бензина, и не би ми ништа било. СПАСОЈЕ: Реци ми, молим те, како си могао на такву глупу мисао доћи? АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима.

СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник. СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени... Уосталом, нема шта да ми кажеш, немам шта да те питам. Рећи ћеш ми глупост која је немогућа.

Из ових стопа потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека се стрпе па ће сутра већ добити материјал за једну огромну

Тако им реци и, чим што успеш, дођи да ме известиш. АНТА (диже се и као хтео би да пође): А овај... оно код суда?...

(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци? ЉУБОМИР: Одиста, тежак, врло тежак положај.

(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци? ЉУБОМИР: Одиста, тежак, врло тежак положај. СПАСОЈЕ: Тежак, дабоме.

ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци! ЉУБОМИР (мучен савешћу, једва шапће): Да... сведочићу тако! МАРИЋ (плане): Ниткове!

ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци! ЉУБОМИР (мучен савешћу, једва шапће): Да... сведочићу тако! МАРИЋ (плане): Ниткове!

ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци! ЉУБОМИР (мучен савешћу, једва шапће): Да... сведочићу тако! МАРИЋ (плане): Ниткове! (Општи покрет.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Насип и врхови јабланова као да су у себе упили светлост. Доле на реци било је сасвим тамно, иако је и то случајан утисак. Једно овакво синдикално пролеће у стању је свачим да вас изненади.

- рекох. - Јежеви су одлични пливачи! - Мислим да си и ти одличан пливач! - Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе.

То. Ти знаш! - Не знам! - рекао сам. - Не лажи! Знаш. Ја нећу то што ти хоћеш. - Реци ми шта је то што ја хоћу? - повукао сам је к себи а она је накострешила лактове и почела да плаче. - Нећу. Нећу. Нећу!

Јавих се неким познаницима својих двоструких родитеља, а онда, не гледајући ни лево ни десно, пођох према реци. Да сам се освртао, ни до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој отац или

Онда се насмешила и, зграбивши ме за руку, окренула ме према реци без речи. Затим смо пошли свако на своју страну и ја сам био сигуран да и она као и ја осећа слану лопту у грлу.

Ја немам за шта да се ухватим и за шта да се држим. Ја јесам бегунац, Рашида! Реци ми за шта бих могао да се ухватим и држим, но реци?

Ја јесам бегунац, Рашида! Реци ми за шта бих могао да се ухватим и држим, но реци? - зграбио сам је и почео даје тресем сасвим махнито све док се она није отргла и насмејала. - Немаш? Ма немој!

Морам изаћи, Весна! - шапнух, мада није било потребе за шапутањем. - Морам изаћи, а ти реци оцу шта хоћеш кад нас позове доле. Ја ћу се извући преко крова! - ухватио сам је за руке и држао их за тренутак.

— Шта си радио на крову, ако ниси хтео да се убијеш? — отац ме покри ћебетом до браде, и седе поред мене на кауч. — Реци бар мени! Бар мене немој да лажеш!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

За пет година морам се обогатити. — А како то? Дед реци и мени, па да станемо у компанију. — Ту не треба компаније; само треба умети. То још није нико пробао, али ја ћу први.

) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ. Гyőр) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава Еwигер Јуде (нем.

цоqуетте) — каћиперка, намигуша, сводљивица Коломеја — град у источној Галицији, на реци Пруту кондиција — услов, погодба, подучавање конвенијенција (лат.

Бüргер) — грађанин, филистар, буржуј путешествије — путовање Пшемисл — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле Ранг (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

брда, која су опет падала и спуштала се у мокре травуљине, кола су брзо стигла три велика, црна чамца, што су доле, на реци, лагано одмицала. Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава.

свом мирисном од брашна, шум који је у почетку узнемиравао, а доцније успављивао, као и шум воденица, напољу, на реци, што га је чула врло слабо, издалека, али ипак непрекидно чула.

Дигнувши се у колима, погледа далеке кровове и воденице на реци, сасвим равнодушно. Наслутио је да му је цео живот до тог јутра био сан, а да ће сад почети живот сасвим други.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“¹¹ На Косову се породиља купа у реци да би и млеко, по начелу имитативне магије, потекло обилно као река.¹² Да би породиља имала млеко, мора да једе тачно

Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“. У Црној реци девојке су на Младенце ишле на ранило пре зоре, где су ложиле ватру на сеоском игришту.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

По томе закључих да се нису видели целог лета. – С ким си ме све варала летос? – Ех, ти! Ни са ким. – Реци, нисам љубоморан… – Знам да ниси — рече девојка.— Јер ме не волиш. – Жужи, Жужи! Тако сазнах да се зове Жужи.

Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'? – Реци то још једанпут и стварно ћу се удати!

Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана. Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним млазевима

— Добро, реци ти Жики чиме се тамо, у ствари, бавиш? – пита га стари друг и сипа нову туру пића. — Нас двојица — каже Жан Жик —

Прошли пут се прехладила јер сте је водили на Саву... — Али на реци је... покушава Маки да безуспешно одбрани Аду, но сиви човечуљак га прекида: — Не занима ме ваш поглед на ту ствар.

Плава сатенска машна вири сада окружена обојеним фризурама, лошом шминком, и подочњацима. »Волиш ли тату? Реци тети, како се зовеш, срце? Шта ти лепо рецитујеш! Најбоље на свету, кеве ми!

се и има шта да види: гледала га је запањено његова рођена кћи — студенткиња, да би тренутак касније збуњено ишчезла у реци пролазника. Тачно је осетио да она зна. Тог дана они ручају у тишини, нико реч не проговара.

Заузврат, да се некако одужи домаћинима, написао је за Књижевне новине »Сонет о Зеленој реци«, а за Политику напис о варошкој Тврђави, коју би свакако требало обновити. Али сваког чуда за три дана!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Наћи ће се за тебе! Би ли их обукао? — Бих! Хоћу... Реци ми, молим те, могу ли истога дана походити гувернатора Вукотића?

— Реци, стрико! — повлади кнез. — Нека опрости ови ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник, празнов, неј

Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође.

Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом! Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе.

— Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера! — А реци ми, молим те, шта је управо гувернадур, каква је то власт?

— Гле, и то је могло бити! — рече смијући се Јанко. — А реци ми, молим те, какав је човјек овај садашњи гувернадур, како му је име? — Вуко Станков!

стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: — Овај је твој, то знам, но ми реци, какве бјеше длаке и рогова? — Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне!

Један рече: „Он сад дознаје што ради бог!“ „Други рече томе: „Е хајд’, па реци Светоме да си погодио што он мисли!“ — „Не бих, валај“, рече онај, „да ми даш најбољега овна из свога тора!

Почеше и други придавати, али владика махну руком и рече момчету: — Поздрави лијепо Вука Станкова и реци му да желим да што прије оздрави.

— Видиш, то ти је добра мисао, синко. Нека иде! Нека остане, ако хоће, цијелу недељу! Реци му да сам ја рекао. Нека узме коња. Крцун отиде у Јанкову ћелију.

Но те молим, Јошо, љубави ти, отиди до те црне куће Сердареве, те призови њеколико момчади и реци им у име моје нека одмах иду на путеве од Крсца, од Ћеклића, онамо од поља — већ они знају свуд гдје треба!

Кнез рече насамо Крстињи: — Хајде тој Стамени Мирковој, и реци јој нека смјеста отиде, или пошаље кога, у Цуце, брату Мирашу, нека буде овдје сјутра до подне! То од моје стране.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Змајева песничка радионица је једна мала, увек бучна и увек упослена воденица подигнута на широкој реци друге половине XИX века.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А, ’ајд’ погоди: ко је то? Дете устало. Ћути па га само гледа. — Но, шта је, ко је то? Реци само слободно! Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. — То је, молим, господине, наша стрина Ранђија!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ (1843, нов.) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.

Онда идем реци таки, Па одрешим чамац лаки, Па се весла млађан латим, Па полегнем, па заватим. Шикће вода око чуна, Матица је

“ Тако путник тужит оде: „Од' на беле, оди руке, Одлани ми тешке муке!“ Јадна мома затрепета, Ледној реци ближе шета; Ето већ је на крај брег(а), Да је само ближе њега. Бежи, бежи, чедо красно! — Али, јао, већ је касно.

ја не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!

Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље провађа, А жељном мане да

Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго

На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће, Што им ево стазу стази, Са које се не долази.

А зорица веће светли. Што ли чини, де л' је сада? Је ли дома? — Ајде, ајде, Тамо реци погледајде. XXИИ Ено шеће бледа, јадна, Разасула русу косу, Нит осећа ветра ладна, Ни студену ону росу.

„Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти! Ох ајдуче, да л' те тишти? Зрно стиже, Ето ајдук паде ни се

брзо, пазе, гледе, Далеко и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше већ из горе, Ма траг иде право к реци, Они њиме лети, теци, И до воде крв видеше, Али то им и све беше. Њега неста. Како? Ко зна?

Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да је драга твоја, Ал' не реци него бјаше моја.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Раде, стари поштени домаћине, а знаш ли ти уопће шта је то коњ, то ти мени реци, џеко једна? — Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао.

гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је

Могло би се о томе причати, али како ћеш. Ти се отуђио, подивљачио, бјежиш од свог друштва. Шта је теби криво, дај реци једном? — Криво, велиш? Не знам, брате. Савило се нешто на срцу, па тишти, а шта је и зашто је, питај бога.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ајде, зрело размисли: зар није могло и горе да се заврши? Реци по души. Нећу да кажем да твој брат није и своје рачуне у све то уплео. Руку на срце, јесте. И то прилично.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Пуцњи и весели гласи проламају јутро. Околина, а нарочито речна, јечи од пуцња пушака и усклика. Тамо, у реци, сваки се купа.

Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко!

Ђул’су је накупила за твоје русе косе, баклаву за медна ти уста, шербет и маџун да те рани и чува... Хајде! Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“... Од треће мантафе чух само свршетак: „— — — Драги, драги!

да сневаш леп санак, да сневаш мене и моје жеље... Кад месец обасја, ноћ дође, јави ми се. Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам... да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли?

оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.

да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: „Дура, бабина кобила!“ Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!

А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица, а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари о земљу уларом говорећи: „Дура, бабина кобила!

А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица, а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!

Сад му Милош рече: — Био је овдје млади дивљи јарац, који ми рече: — Реци, вели, своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо.

Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се

Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци. „Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило.

— Е, слушај, па онда реци да ли је неправда, — каже свети Саво. — Јеси ли видио онога јунака, ођевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у

Сад реци да није правда то била! Зато не узајмљуј никада зла, јер ће ти се кад тад опет вратити! То рече свети Саво па га неста

Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.

“ — Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: „Као и из варенијех јаја излећи се пиплад.“ Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он

А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече му: — Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море. Сиромах отиде и овако цару рече.

Она му опет рече: — Можда бих ти могла и помоћи, само ми реци шта ти је. Он јој онда све по реду искаже, како је најприје у Стамбол дошао, како је хаџији дукате дао, и тако даље.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Ево новци. (Проспе дукате по асталу.) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену! СВЕТОЗАР: И о томе има нешто.

6. ПИЈАДА, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА: Ево Пијаде, баш добро. ПИЈАДА: Ја сам, па реци. ЉУБА: Данас нећемо играти. ПИЈАДА: Засто? ЉУБА: Велимиру није ћеф. ПИЈАДА: Зао ми је.

Али начини нови пут, уклони кажипут, пак онда, ко не зађе, реци му: аферим! — Знате, кад су филозофи дошли кушати учене људе у Атини, ко је избавио професоре од срама, него ђаци?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ или „Реци, а шта се догодило после тога?“ Драге моје девојчице, читава та ствар подсећала је на оне грандиозне завршетке симфониј

Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора. Мама никада није схватила шта, ког ђавола, тражимо на реци? Најпре је била љубоморна као фурија што је недељом ескивирамо, али када смо је једанпут довели на „Чамац“, она рече:

моду у којој ће се осећати све оне бурегџинице, мирис лука из пљескавице од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у августу, када се летњи ветар

Живим у једној крајње досадној фамилији! — Посматрам те последњих дана,... каже мој матори — и знаш... —Хајде, реци! Како се понашам? Као свилена буба?

Ја то стварно не разумем. Па ја сам већ са десет година знао шта ћу да постанем у животу! А ти? Хајде, реци, шта мислиш да студираш? Шта те то тако изузетно занима? — А, ту смо дакле!

део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство са два слова водоравно (Ра), да не говоримо о оној вечној реци у северној Италији, која је као по правилу увек усправна (По); купих све то укрштено ђубре, тек да нешто урадим, и

Оне троше ствари искључиво у сликама, као урођеници! Праве представнице визуелне цивилизације! — Реци свом генијалном оцу — поручује ми маман да би сигурно скончао у неком станичном бифеу, на релацији Винковци—Добој

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Да вјеру дадем ријечима твојим? Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим. Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?

Ја бих те чуво, у својој сени. Је л тако, реци?! А сад се, богме, на сунцу пеци. Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш.

Једино, друже, у моме крају, на реци Јапри, код чича-Трише, скривени живе другари мудри, Жућа и Тоша — и нигде више.

ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио. Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена.

Јави се деда, твоме се писму надам. Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ничега на њему нема што би ми било туђе или што би ме чинило туђином. Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају.

и то казала младићу а младић јој рекао: „Ето тај Енглез, који станује код вас, богат је, стидљив и не зна законе. Реци му да је дете од њега и да мора да се ожени тобом и да ти да много новаца.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост

Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се више, ваздуха немају, ране своје отварају као шкрге

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И за једно и за друго треба имати искуства и руку. А дедер, кажи ми га овде, међу вама, ко би био за тај посао? 'Ајде реци, је л' овај Танасије? Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај.

Не можеш, дабоме! Е, онда, кад и тебе избришемо, 'ајде, реци, ко нам остаје? МИЋА: Како ко, а ја? Као да ја не постојим?

ТРИФУН: Па да густирам, дабоме! ПРОКА: Остави, бога ти, Трифуна, нека густира; него реци ти нама, Агатоне, распитивао си се, велиш? АГАТОН: Јесам! ПРОКА: Па јеси ли шта сазнао?

ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две

Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка? АГАТОН: Не знам, нисам довољно паметан!

МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла. АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин.

ТАНАСИЈЕ: Па разуме се! Јер, реци ти мени, Агатоне, ко нама гарантује за ту тетку? ГИНА: Ко зна колико је ствари досад већ изнето из куће?

ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати. ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате. САРКА: Па реци и нама. ТРИФУН: Одоше да се спреме па да се уселе овде. ГИНА: Шта кажеш? ТРИФУН: То што ти кажем!

Него, дедер, Агатоне, да пођеш ти адвокату. ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци с улице. СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка.

СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка. МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници. ПРОКА: И реци да ми иначе поштујемо закон и не желимо да га вређамо.

ПРОКА: И реци да ми иначе поштујемо закон и не желимо да га вређамо. ГИНА: И реци му да смо се ми уселили да чувамо да ко не разнесе. ТАНАСИЈЕ: И реци му да смо сви честити, угледни људи.

ГИНА: И реци му да смо се ми уселили да чувамо да ко не разнесе. ТАНАСИЈЕ: И реци му да смо сви честити, угледни људи. ТРИФУН: И реци му да ћемо ми припитати и друге адвокате.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— обрати ми се онај капетан. — Батерија је код оних шатора. Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и осталу потребну спрему. — Разумем!

Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га.

воду. Уским сеоским путем, између њива обраслих високим кукурузима, кретали смо лагано ка прелазу на мртвој реци Битви.

уназад и у бесомучном налету, без команде и реда, газећи стоку и људе, полетеше ка оном једином прелазу на мртвој реци Битви. А ту се сударише са новом колоном.

Он изиђе, усправи се, погледа около себе, и лаганим кораком пође ка реци. Једини усправан човек. Изгледао нам је као Херкул. Приђе обали, саже се, завуче чутурицу... Дах нам је застајао.

Али, мој је коњ из запреге и не издваја се од осталих. Командант притрча реци, удари коња корбачем, његов се белац изви, потковице свитнуше и коњ се дочепа друге обале...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...« »Не, не... то не ваља. Друго... Стоји он онако...

Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?... Баш му реци и за мене, нека зна... што ? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави. — Добро, добро!...

А ти треба вешто да се прикрадеш и предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш? Не смеш јој казати од кога је... Реци прође железницом један господин, па ми да де динар и замоли ме да вам ово предам.

— А, дакле стражарно! Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник, и реци му... — Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај... — Марш одатле, безобразна животињо!

свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...

Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли ?... Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...

Видиш, како ја знам! Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... Само ти реци да хоћеш... ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.

Видиш, како ја знам! Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... Само ти реци да хоћеш... ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша. Лево, на благој падини према реци под стаблом велике липе, налази се храстов сто окружен клупама. Десно се иде на улицу.

ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту! (Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет? СОФИЈА: Да ухватим још мало сунца!

ЈЕЛИСАВЕТА: А зар ја треба сама све ово да уносим? СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући! (Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање...

СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други! (Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако!

Има ли ово позориште суфлера? Има ли ова представа редитеља? Да ли овде постоји инспицијент? (Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити!

Кад погледам њега лудог, и тебе пијаног, не би ме чудило и да је истина! БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове.

Али да знаш да нећу дозволити да ичије емоције доведу у питање нашу акцију, па ни твоје! (Одлазе према реци. Из куће се појављују Јелисавета и Василије.) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа! Како се само не умори!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мостови танки златили се и сјали, ко месеци на реци са неба пали. А кад сте прошле у свили, народ је клечо, и прашином се витлали стегови и свеци.

Тад се дижем, и, у мутна ока прозора, пуна ситних гласова вечери, шапућем, несигурно, и моје име. ПЕСМИЦА Реци, кад би мој осмех блед, растопио се као цвет пола сан а пола лед. Кад бих још једном могао да волим...

Ја бих се диго, и, кад би ко лепрш голуба, викнула и заплакала, ко кад би лептир шушко: Реци, збогом, зори. Ја бих почаст шинуо и тихо рекао: Тужно је бити мушко.

И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се

Безгранична пустиња, пред кишом, кад чун на реци, кола друмом, миле, кроз језовиту тишину и досаду што се наднела над земљу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...

Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је? — Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се.

— Јок ја. — Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? — Мене, вала, све'дно. — Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу?

— Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу... — Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... — Нећу, само реци: 'оћеш ли?... — Не могу; морам још поњава да ткем... — Ткаћеш их код мене. — Нисам све ни опрела...

Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло. А он је сасвим малаксао.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СИМА: Хтео сам, знаш, да га замолим за нешто. Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што!

Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што! Реци му: долазио Сима Сокић, онај што га гониш због жене... ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.

(Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж?

ЈЕВРЕМ: Е, па онда, кад се тако осећаш, баш да те нешто запитам. Реци ти мени (завирује у новине) шта ће то рећи „индивидуа”? ИВКОВИЋ: Значи особа.

А треба да знаш, господине мој, да је та нумера баш учинила да мени скочи нумера у овој вароши. Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде, реци ми?

Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде, реци ми? Ако треба да се растури какав лажан глас по вароши, дај овамо Срету; ако треба да се поквари какав политички збор,

ПАВКА: Бар да знам шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ: Откуд ја знам шта да јој кажеш? Напослетку, реци јој нека се стрпи док не нпођy избори... ПАВКА (згране се): Шта је теби, побогу, човече!

ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра. СРЕТА: И када га нађеш, реци му, бога ти, од своје стране, нека ме се окане. Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату.

Нећу да чујем. Сад нећу да чујем, а после избора можемо разговарати. Иди, Спиро, тамо у собу па им тако реци: после избора можемо разговарати!

ЈЕВРЕМ: Чекај!... иди, овај, кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им... СПИРА: Реци им: газда-Јевремова Даница... СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже што је почео!

ЈЕВРЕМ: Чекај!... иди, овај, кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им... СПИРА: Реци им: газда-Јевремова Даница... СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже што је почео! СПИРА: Не мешај се ти!

ЈЕВРЕМ: Врло добро... и то знамо... ПАВКА: Па нек иде Младен? ЈЕВРЕМ: Нек иде... иди... чекај... реци кум-Стеви... ПАВКА: ... И пријатељ-Мики... СПИРИНИЦА: ... И газда Арси... ЈЕВРЕМ: Па добро, ал'шта да им каже?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша. А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!

— Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан! — А, па тако ми реци! Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу.

А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам. Јер овако се више не може, баш не може!

— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. — Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. — Врло лепо! — вели Ђорђе. — Ето па сад суди сам. Краћа већ није могла бити!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДАН ЗИМЕ 141 КУКУРЕК 142 ТРЕШЊА У ЦВЕТУ 144 МИРИС ЗÓВЕ 145 КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК 146 ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ 148 ДРВО НА УТРИНИ 149 ЉУЉ 150 ГОСТ 151 КРОМПИР 152 ПОШАЛИЦА НА РАЧУН

Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена. Пред тезгом, реци: Молим хлеб, печен и слан; А кад ти га да, ти кажи: Довиђења.” Све јој је објаснила, по реду.

Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица! — Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није географска имена, него називи, и нису

Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа. Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа.

ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири

Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу.

јуна Један човек, који се ни у каквој не води картотеци, Касно поподне, у близини Пожуна, Купао се у потоку или у реци. У међувремену (а време је вечни проток!) Пресушила је река и ишчезао поток...

пламтеће, И видим човека — није ми ни род, ни помозбог, А опет ми се страховито намеће — Безимени купач у безименој реци, Изузетан, као што су сви људи изузеци. Дакле: предвечерје. Седамнаесто столеће.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Велика инсталација код Комакије на реци По у Италији, и немачке инсталације на обалама Балтичког и Северног мора хватају око два милиона килограма јегуље

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из

| раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Драганама кажи: „Отишли су тамо!“ „Вратиће се да вас, уз победне трубе, — Реци нашим драгим женама и деци — Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ заспати

Њима тако, Врâне, на растанку реци. Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада,

Ћутиш? — Реци ко нам краде Цео свет наш немилице И од њега вазда ствара Ову беду, ове трице? Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо,

Ћутиш? — Реци ко нам краде Цео свет наш немилице И од њега вазда ствара Ову беду, ове трице? Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије?

Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?

Теби плови по живота реци Све; — ал’ радо они што се воле, Што лаж ташту живота преболе, И јунаци, мудраци и свеци.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!

Да, он, злоковарни супостат Христов, он објесно и самовољно влада међу њима. Реци ми молим те, ко ако ли не зли дух може дићи брата на брата?

— Изиђосмо у авлију. Она шће да сједе, као по тенану да се причамо. — Богме, ја немам кад, Стамена, но реци што имаш! — Јошице моја, ти знаш да сам ти увијек добра жељела, па бих рада да ме послушаш, за своје добро. — Говори!

“ „И да се не надаш е ћеш до мало накљукати трбушину, реци!“ прихвати Спасоје, у сред општег смијеха. „Збиља, људи, то је за проповијест колико један Цуца може појести.

Како слуга говораше, овај све климаше главом, као потврђујући, па најзад му рече: „Реци овоме човјеку, да ја баш тражим Јанка, но сам мислио да је он код Владике, на Цетињу, кадли ето га у овој кући.

Мило ми је, реци, што је мој пријатељ овђе, па ћемо се по тенану проразговарати доцније!“ Сердар одби неколико димова, смишљајући ново

Стана се диже и шћеде да потече, али он јој не пусти руку. „Сједи, молим те... сједи. Реци ми што си наумила, сједи!

Она није ни примјетила то, но рече, гледајући преда се: „Немам до једну ријеч!“ „Реци!“ „Ајде, мој Јанко!“ „Да идем... а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто.

„Мој драги пријатељу, све је то чудно... Чини ми се да снијевам... Ја, ја не знам шта да ти кажем...“ „Реци: ’хоћу’ — па си ми рекао све. Племенитим одлукама не треба много времена да сазрију!“ рече Јанко гледајући га братски.

Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила. Вила, реци јој, за коју би Јан дао све оно што је у дјетињству снијевао,

Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила. Вила, реци јој, за коју би Јан дао све оно што је у дјетињству снијевао, кад би се и сад ти снови остварили...

„Нека, моје дијете, умири се... Реци само једну ријеч своме тати!“ рече јој он неколико пута. „Пусти ме!“ мољаше цура. „Пусти ме!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се даље од губера, Реци попу поп, а бобу боб).

на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се даље од губера, Реци попу поп, а бобу боб).

— Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј. — Добра је намишљена, ну је боља размишљена. — Боља ј е размишљена, него смишљена.

— Порани мишљу, а покасни ријечју: нећеш се покајати. — Испеци, пак реци. — Језик — џелат. — Погледај низа се, а пака реци. — Цијени цијеном, а мјери мјером.

— Испеци, пак реци. — Језик — џелат. — Погледај низа се, а пака реци. — Цијени цијеном, а мјери мјером. — Ријечи треба мјерити, а не бројити. — Боље је омјерити, па кројити.

— Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити. — Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће.

— Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч). — Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће.

— Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси. О СЛОЗИ — Без збора нема договора.

— Слушај што ти се вели, а вјеруј што ти се види. — Истина сунцем сја. — Реци бобу: боб, а попу: поп! — Много ашова треба док се истина сахрани.

— Боље је неправо трпљети него неправо чинити. — Криво сједи, а право бесједи (реци, суди). — Збори право, сједи ђе ти је драго. — Тешко правом, док се крив не нађе. — Ко крива жали, правом гријеши.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А рибица му рече: „Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура бабина кобила!” Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура бабина кобила!

” А лисица му одговори: „Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура бабина кобила!” Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура бабина кобила!

” А курјак му рече: „Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: дура бабина кобила!” Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура бабина кобила!

” А он му одговори: „Ево притискоше ме цекини, хоће да ме удаве.” А побратим му рече: „Реци: „„доста већ””, па не ће више излазити.

„Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.

”” Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пиплад.” Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он

А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече: „Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.” Сиромах отиде и овако цару рече.

До другога мртво, па помажи ране сину и добро траву ожми да му од ње сок у рану уљезе, а снаси срце намажи, и трипут реци: устаните несретњи па сретњи, ако Бог да.

А кад би испред вечера, рече баба краљеву сину: „Прву звијезду кад угледаш, извади ту траву из њедара и реци: дај ми Боже прстен.

му баба: „Пази добро, кад успомаља сунце, па кад помоли, гледај га кроз моје косе, докле са свијем изиђе, и три пута реци: „Претвори ми Боже од ове косе прстен као сунце!

вечер и јави ортаку да сјутрадан дође у јутро, да га с тобом подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и плакати и реци му, да су прошле ноћи украли, а прасе мртво објеси о прозору да виси.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Лети, ако се оде у село, на чивлук, и тамо једнако са њима сам. И кад се купају у реци, хладу, оне — као да нисам жив, нисам мушко — неће да ми кажу ни да се окренем од њих, да их не гледам.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

тебе“, вели ми, „најбоље би било да гди школу држиш; за две или три године можеш стећи коју стотину форинтâ, пак онда реци — идем у Русију.” Ови совет смили ми се сасвим. „Гди би[х] нашао таково место гди би потребу од мене имао ко?

Сад реци, љубими мој, но по души и совести реци, нисам ли ја у оно шест година у Бечу благополучан био? Но, како све овога света

Сад реци, љубими мој, но по души и совести реци, нисам ли ја у оно шест година у Бечу благополучан био? Но, како све овога света тече и пролази, тако и њима дође

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. — Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан.

Алвундандра!!! — Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! — Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина.

А стричеве ти зову Чагљина и Шунда. Реци да није тако. И сви се слатко смијаху. — А шта си радија код куће? — Пасâ је козе!

— вели кнез. — Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. — Штаа? Каако? — Ајде по Кењу, кад ти вељу. Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. Кушмељ зинуо, те га жена гурну.

! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења.

Букар промоли главу. — Доли! Доли! — вичу сви. — Чучни па: оп! — Ја би ништо рекâ! — затутњи Букар у бачви. — Па реци! Шта је? — Ја кâ вељу, ако прибијем гњате... — Нека те враг носи! — издера се Срдарина...

Ако те фра-Баре (Вртиреп), или стриц, или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.

Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, кâ шта они чине? И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени: је ли вра-Брне... душеван нами? Кињи ли нас он, кâ шта је чинио манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.

не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш? Оћемо ли посли подне тамо? Вриме је већ...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу. Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш?

’ запитао ме, устао и узео ме за руку. Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим.

Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод

Види: Аћим о браду веша десну руку. Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш! Али, малој реци ни трага!

Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне.

Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача. — Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена?

Постоји таква ружа, а онај ко је нађе, открива реч од које процвета камен, нестану бол и туга, на дивљој реци створи се мост, у пустом полу град. Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало!

Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет! Једном у години буди цвет!

— Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце? — чу се смех, а јаје љутито повика нека се не шали ма ко да је: он је камен, а

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону

“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!

И док ја нисам у селу још био, Да л' те је, реци, мој супарник срећни Путањом оном горе изводио?“ „Ах, лудо моја“ - зачух прекор нежни „Том вечном сумњом што жалостиш

безбројних ја она Вечите скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен?

„Твоје сићушно, твоје јадно „дело“ Учинише то зар? Реци, „радниче“!... Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?... О, јадниче!“...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Баш онога дана када је то помрачење требало да се деси, сукобише се војници Лидијаца и Медејаца на реци Халису. Изненадно помрачење Сунца ули обема борбеним странкама толики страх, да већ започету битку сместа прекинуше и

- Размисли мало па реци да ли је већи број паран или непаран“. Сатирос размисли један тренутак па рече: „Квадрат већег броја је паран, јер је

помножен самим собом, дао би непаран број“. „Добро, Сатире. А сада ми реци како стоји са нашим мањим бројем?“ „Он је сигурно непаран, пошто, као што смо утврдили, нема заједничког делитеља са

“, одговори им он, „цену за ту рибу уплешћу дуплом кредом у рачун“. Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на гомили; учинићемо ти нарочите цене“.

У трави цвркутаху попци, а на небу се сјајила млечна стаза у својој нежној лепоти. „Реци ми“, рече Хипократес, „одашта произилази тај млечни сјај на небу?

„Није ли то дозвољено?“ „Ни за живу главу! - Зашто, одмах ћу ти то растумачити. Почећу са једним питањем. Реци ми, синко, шта је то кружна линија?“ Аристотелес даде беспрекорну дефиницију такве линије.

Иако си млад, имаш много искуства, видео си света, изучио си у Лајдену вештину утврђивања градова; реци нам, тако ти Бога, како стоји са одбранбеном снагом наших утврђења!“ „Ја сам ти, брате, инжењер, а не војсковођа“.

Он ослухну и пође онамо одакле је та пуцњава долазила, ка реци Лаби. Чим стиже у рибарску улицу, виде како непријатељ препадом осваја куће рибара и пљачка их.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом. (Говорио сам брзо.

— Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе. Они живе у мору. — Е реци ми сад: што су се једне Швабе удружиле с нама против других Шваба? — Како кажеш, што су се...

— Је ли, ама чујеш, друже?! — Умук’о, дабогда! — Батали клетву, реци ми, одговори ми кад те питам: Зашто жаба нема реп? И, друго питање: јеси ли мислио ноћас на оно, знаш?

Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам.

и наједанпут он учини све да би изгледао утучен, страшан, па устреми укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити.

„Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?“ „Слушај, навали он понова, врати ми оно писмо, пре, пре свега врати ми

Благо њему. Ето реци, Алија, господину: такви смо ми. Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет

— Ама, бе’ шале, газда... — Реци, реци, снајо. — Ама, остадо’ ли ја дужна вôде..., јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој Икета — да

— Ама, бе’ шале, газда... — Реци, реци, снајо. — Ама, остадо’ ли ја дужна вôде..., јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој Икета — да видимо

Само ми она жива журба увече, уочи дана мога поласка за пут, још стоји јасно пред очима. Па, реци сам ко није осетио оно: помало умрети кад се спрема да отпутује?

И баш то хоћу да Ми ти кажеш, али да ми речеш по души: јеси ли за то да они победе или да их Турци победе. Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење увек много полагао. Но на ово св.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А она ме питала, с малим изразом забринутости и несхватања: — Што ти је? Реци, што ти је? Ја не бих одговорио ништа.

А, тако! Онда је опет све у реду. Ти се играш са мном као мачка с мишом!... Ох, ох! Малко претешка ријеч! Реци радије тврдоглавост, или тако нешто!... Но добро, добро, сад је опет све у реду!...

— Него, оставимо ту метафизику, говоримо о нечем паметнијем. То јест конкретнијем. Причај ми о себи. Реци ми: што радиш? Ја пречух ово посљедње питање. Шарао сам палицом по шљунку тријема. Лице му се постепено рачило.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... — Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа? И шта да радим сад?

А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.

Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама. На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и

Такво срце не би се само покварило. Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако ? Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?...

Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради. И мене онда на реци у мал’ не уби !... Чудна је! ... Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати. Но, већ ја ћу то удесити.

Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци. Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: — Ено их! Пуцај!

се двоје : једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима. И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима.

Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући.

То добро упамти, ако ти је мила глава... — Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе.

Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху.... Она се исправи и погледа га право у очи. — А шта то може бити, реци дер ми! »Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда

А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру. Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати да ли знаш кад ти је година, а ти реци: данас.

Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати да ли знаш кад ти је година, а ти реци: данас. А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље.

А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару

А господ бог рече светом Петру: — Петре, хајде доље к староме па реци да сам те ја послао да ми прода оне овце (јер оно су душе) и што год буде тражио за њих, подај му.

Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај.

Када је била близу двора, опази је онај бивши сиромашак, па ће жени: — Ено некакове сироте жене, голе и босе, но реци матери нека је сврати, па нека је обуче, обује и нахрани. — Прођи се, бога ти, старијех бабетина!

А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић: него удри уларом по води и реци: дура, бабина кобила. Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!

А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила! Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!

А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила! Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!

Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци „прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се

— Сада извади из њедара златну кошуљу па му даде и рече му: — Ево ти ове кошуље, па кога год будеш хтио тући, само реци: удри, кошуљо! и она ће тући, а кад речеш да престане, она ће престати.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта сам се често упуштао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Стара госпођа била је одушевљена неочекиваним резултатом. После свака два часа тестерисања купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш у трци на двадесет миља без претходног тренинга.

Слободно време у мојој ”вили”, на реци Пасеик, омогућило ми је да се вежбам у овој умној гимнастици. Желео сам и да се прикажем пред Билхарцом са мојим

како сам касније сазнао, али и ја сам био тврд орах за њега, с обзиром на снагу коју сам стекао тестеришући дрва на реци Пасеик.

Један од њих, на пример, иако је био прилично стар и слеп, био је први веслач чамца који је био познат на реци Кањ Посаду овог чамца сачињавали су кембриџски професори.

оставку на положај на Џонс Хопкинс универзитету зато што је предлагао систем наизменичних струја за хидроцентралу на реци Нијагари и тако себе довео у положај јеретика. ”Јеретик?

године. Први видљиви резултати сарадње апстрактне науке и технике био је величанствена хидроцентрала на реци Нијагари, а затим систем за пренос електричне енергије за њујоршку подземну жељезницу, где су се системи једносмерних

Ћипико, Иво - Приповетке

— приупита Жижица и гледа у жупника својим малим очима, у којима једнако нешто сјаје. —Реци им што си чуо! — одлучи се парох. —Дакле, збиља уклонићете га с отара?... —Уклонићу га и спалићу га...

—А ставиће на отар нови кип... Онега, боже ми прости, ча су га нарешили ка да је невистица. — Е, ма реци право, — прихвати живо Жижица и устави се насред пута, — може ли, брате, опепт нови метнит се с оним нашим старим?...

—Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Више Тоде сив сокол вејаше. Љупка слика девојке која на реци Ситници пере хаљине дата је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на

нам у Андрићевој новели, као што знамо, није дато ништа осим описа околности под којима је настао мост на босанској реци Жепи.

Једна врста таквог обрасца положена је и у основицу „Бодинове баладе“: одражавања у огледалу, реци и језеру смењују се као паралелна, али од почетка песме воде све дубље, према временски све удаљенијој тачки у њеној

само једну малу митолошку слику младића који чамцем одлази да довезе потонуло сунце, док му месец осветљава пут на реци: „Опет ноћ, опет ноћ.

Да ли се младић који је отишао чамцем по сунце вратио – да ли је за њим бела пруга на реци што се сребрни од светлости ноћне светиљке?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ето ти!... ДЕВОЈЧИЦА: Шта да кажем госпођици? ЖИВКА: Реци јој: ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици, него донеси после подне

ЖАНДАРМ: Ја могу ићи? ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ... реци му, све ћу му кости поразбијати. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.

ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га! АНКА (излази напоље и пропушта Чеду). XИИ ЧЕДА, ЖИВКА ЧЕДА (улази врло озбиљно, клања се

ДАРА: Зар је то тајна? ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци.) ЧЕДА: То што ти кажем!

Дакле, шта је било боље? ДАРА: Па... ЧЕДА: Молим, реци само, шта је било боље? ДАРА: Добро, нека је и тако, али зашто је морало све то да се објави у новинама?

'Ајде, 'ајде, пожурите, господине Перо! ПЕРА: Молим! (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА: Бога ти, Васо, реци ти мени: познајеш ли ти колико-толико законе?

'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти?

ЖИВКА: Шта каже?... Какав положај у питању? Само нека проба. Иди, Васо, на телефон па му реци: ако да оставку, да ми слободно не долази кући. Ако су његове колеге нерасположене, нека они даду оставке.

Сви нека даду оставке, али он да се није усудио!... Тако му реци!... XИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели... ЖИВКА: Ко море?...

ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу.) Васо, телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду.

Је л' ту Чеда? Молим те, реци му нек дође овамо. Хтео бих да проговорим реч-две са њим. ЧЕДА (долази): Шта је, ујка-Васо?

СИМА: Због тебе!... ЖИВКА: Шта, због мене? А што због мене, сметењаче један! Боље реци, ниси ни био за министра, ето ти! Боље то реци!... СИМА: Па нисам, дабоме, крај такве жене.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У реци је вода „замртвљена, а сва мрачна, мили и преко брвна, јаза, као при крају свога корита, ваља се и нестаје у као неки п

Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен”. 260 Сен госпоже Дафине одсликана у реци није ништа друго него визуелно успостављена метонимична веза.

он подразумева пресликавање: тело Дафинино непрекидно се пресликава на реку онако као што се сенка тога тела у реци одсликава.

Много касније, при крају седме главе, Вук Исакович се такође на реци, пуној муља, састаје у далекој туђини с гласоношом који му саопштава: да је умрла његова супруга, госпожа Дафина.

Тиме модрина очију добија исту улогу као и сенка Дафининог тела која се одсликава у широкој и мутној реци. Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне - визуелно испољене - тајанствене „досад непосматране везе”

Навођено је већ место, из треће главе романа, где госпожа Дафина посматра своју сенку преломљену у реци што поред куће тече. Коју страницу доцније искрснуће и Аранђелова сенка.

одраз у води и преврнуту слику (већ је пре тога речено да „облаци силазе Арну на дно”); затим сенку песникову што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових корачаја; најзад, јасан наговештај смрти („закашљати

смрти („закашљати ружно” као Бранко): И место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас,

Ако је и постојала недоумица да је можда Дафинино посматрање сопствене сенке (одраза) у мутној, жутој реци само узгредно, без далекосежнијег значења које смо му приписали, - сада је више не може бити.

такође сазнајемо унапред, на крају седме главе, када трговац из Шердинга Ахим Ригел саопштава поруку Вуку Исаковичу на реци Ину - Вук је загазио у речно блато, Ахим говори из чамца - „да му је жена, госпожа Дафина, умрла”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском. Доле на реци у општинској судници застао је гомилу уморних и изнемоглих Бавараца.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако! Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам. Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9.

с’ вратити, Оде к мору, а море се тихо гибало; Он дозивље шапућући златну рибицу, Она му се одазива: „Ево, ево ме, Реци, деда, ако желиш штогод од мене.“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду!

Помолила риба главу и пре позива: „Где си, старче? Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’

»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп!

Кад се нађеш с Петром, Павлом, Не разбирај које ј’ боје, Нити чекај да те пита, Напред реци: Јест’, тако је! Тако чини, тако ради, Па ћеш свима угодити; Па те нико гонит’ неће, Па ћеш свима мио бити.

— Дакле споразуму да крчимо пута Ако ћемо хала да нас не прогута? Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога! Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате!

Цвеће је добро, па те Исмејати бар неће. Људима немој причат’ О мору твојих туга: Месецу реци благом — Он не зна да се руга.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О ветар с црном кичмом тамни рој и пакао разноси светом, мења ток онесвешћеној реци. Онда мој залута међу звезде крвоток.

БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до

БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под

као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се песме Реци, где ћеш сутра Замка ти у замци ...

Краков, Станислав - КРИЛА

По камену је лежала побацана спрема н један удављени певац. — Паф, паф, паф... Мија је скакао по реци. Танки млазеви воде бризгали су увис. Кланац се указао као вратнице спасења.

Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном... Потом се пуковски ађутант љутио на апарату што бројно стање није још готово.

Пламен је прљио његову прљаву кошуљу, по којој је он често нешто тражио. По реци су скакали с камена на камен војници. Прљаве, брадате коморџије вукле су муницијом натоварене мазге.

Петровић, Растко - АФРИКА

Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у

Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње. Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице.

За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.

Дознавши да ћемо у шетњу, црни нас дочекују на реци са там–тамом. Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и одмах забубњали, да су

Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које долазимо. Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури.

Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим

На реци Зазандри затиче нас ноћ. То је она иста река којој смо пре два-три дана панично журили, да би јој стигли на време ради

Сада се договарају мумлајући између себе, и кад ми кажемо да ћемо поћи, они веле да треба још чекати. — Реци им, — каже Н. тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље.

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.

километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.

знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН

Свршуј!... Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Мопе, бар тамо код нас нема војске. — Нема војске али има светине. — Прекрсти се само, мој Панто, па реци: вала теби боже што нисам граничар. Видиш ли да ће овај свет овуда ама баш дибидус да пропадне.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида. Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути.

“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида. Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути.

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.

“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.

Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе кратко реци: Помоз’, Боже, роду моме! ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.

А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али и он је био исто тако преморен као и ја. Журно смо пошли низ јаругу ка Црној реци, да пронађемо чету. Прекинуо сам Влајка у причању и питао га како је могла да оде чета без њега и наредника.

Не потраја дуго, а онај се врати сав задихан. — Господине потпоручниче, доле на реци су Бугари. Претрнуо сам. Тачно иза мојих леђа. Али и ја сам се поставио иза њихових леђа... Шта ћу сад да радим...

На реци паљба све бржа. Куршуми прелећу преко наших глава. То наши гађају, а и не знају да погађају нас. Наредио сам да се војн

Десно од нас отпоче наново паљба. На реци већ као да ври. Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли.

Као да Бугари одступају. Војници се непрестано мигоље, нарочито они који су се окренули према реци. „Ето их!“ — дрекну један, и без моје команде проломише се пуцњи. На суседном брду угледах људске прилике.

Војници журно пуне пушке и чекају. Била је то нека бугарска чета, која је журила у помоћ онима на реци, па налетела на мене. Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи.

Скренуо сам нарочиту пажњу онима који су били према реци, да мотре кад наиђу наши. И ја сам се био окренуо на ту страну... Протекло је извесно време...

За њима је наступао наш стрељачки строј. Али и око нас поче да пршти камење. Како смо се сада сви окренули према реци, нисмо ни приметили да су Бугари довукли један митраљез иза наших леђа, на оно ребрасто брдо.

Исто се тако и јединке на земљи уништавају, али је живот вечан... — Мене интересује само једно — умеша се Протић — реци ти мени како сматраш рат? — Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан.

Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину. Позвао сам онога војника. Он се одазва: — Иди реци командиру да је дошао артиљеријски осматрач. Вратио сам се опет у земуницу.

Зато ме пазе као мало воде на длану. Слушај — обрати се своме посилном. — Иди реци некоме да позове поручника Рајка. Видећеш га сада. Није далеко. — Гађају ли Бугари? — Хм!...

Двојица су једноме превијали руку. Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир. Био је замишљен и мрачан. Таквог га раније нисам видео.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?“ — „Досад“ реци, „није г' вид'ло око моје; Неверно, чула сам, његово је срце.

Ах, мој језик, језик, како ћу те клети? Какву ли си вредан каштигу поднети? Реци: „Мадам, прости!“ — — — — XВИИИ век

Ако л’ ткогод упіта, Душо моја, за ме, А ти реци: „Ніје га Вид’ло моје око.” Цувај ѕе. не дај се Ласно преваріті. Невјерно, нестално Јесте вріеме сада.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Леонардо се клања.) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо!

Да пишу: „За пет хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду пало — дана тог

ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут!

МИРА: Немој да кажеш, звездо, „дивије“, Та питомије, реци: тужније — Кад туга само тугу доноси. СТАНИША: А увреда? МИРА: Мене ражали....

КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш! Он је издајник!

КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш! Он је издајник! Црну је Гору жени издао.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака. Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео.

И урлало је, кркљало и врило И у лавовским канџама се мрело, У реци мозга стварало се дело И причешће се из лубања пило... И Поколење Крви тад се роди.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу? АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице.

МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете... ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...

ВИЋА (чита): „Дванаест марама за нос”... КАПЕТАН: Хм! Хм! Дванаест марама за нос”. Кобајаги! (Воки.) 'Ајде, реци ти нама поштено, шта си тиме хтео рећи? БОКА: То што пише. КАПЕТАН: Читај, господин-Вићо, дале!

КАПЕТАН: Две јегерке, а? И то ми као нешто сумњиво дође. Две јегерке. (Ђоки.) Дедер ти, младићу, реци искрено, шта си мислио под тим „две јегерке”? БОКА: То што пише!

Па добро, питам ја тебе: (Ђоки) где бих ја тебе одјутрос ухапсио да су укинути затвори? 'Ајд', реци ми, где бих те држао у 'апси? (Вићи.) Дедер да га чујемо, шта каже противу затвора?

Каквом министру, побогу брате? Шта има он да телеграфира министру? Господине Милисаве, потрчи, бога ти, за њим и реци му нека се не шали да ми мути воду. Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и он! (Милисав се диже и узима капу.

Је л'... 'ајде реци! XXИИ ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ ЈОСА (промоли главу кроз врата, не смејући да уђе): Депеша. КАПЕТАН (скочи као опарен):

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Уочи младе петке, или младе недеље, метну девојке зановет себи под главу и реку јој: »Зановети, ти не зановетај, Него реци суђенику моме Нека ми се ноћас у сну јави« (ЖСС, 207).

навиљак сена баца се у воду текућицу (СЕЗ, 17, 107): ово је, извесно, жртва прецима, чије се душе често замишљају у реци ((в. Чајкановић у СЕЗ, 31, 1924, 56 идд; ГНЧ, 41, 1937, 219 ид; Еітрем, Опферрітуѕ унд Воропфер, 114 идд; W.

У Сретечкој жупи девојке су се, рано на Ђурђевдан, купале наге у реци и чешљале косу »у раж« ради здравља и косе густе као р. (ГЕИ, 9—10, 130).

Ћипико, Иво - Пауци

— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, да га са богом помири — И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.

—Праведно је да мени, господару, продаш... —Реци пошљедњу... Де! Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло: —Тринаест стотина талијера даћу... —Мало је..

— насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти... —А ја ћу по њихову, — прекиде сестра. — Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!

Чека он тамо... а ја вирим кроз одшкринута кућна врата... Ха, ха! Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи... —Зашто? Реци! —Путем мислила сам на попа Врану: може бити да би он... —и устави се на по ријечи. —Што? —...Био боље за ме.

— вели отац. —Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће! — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним.

—А она? —Смије се. —Биће штогођ рекла... —Јест, али нећу да вам кажем, биће вам жао .... —Реци! —Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће”...

Е, долијало је... —Пусти! — бојажљиво ће жена му. —Ча пусти? Пет годин' скита се, па ча је учинио, реци? Други су свршили и јур плаћу потижу, а он? К'о паметњак!...

—Шта си хтио рећи? — опази Иво. —Ништа! — отсјече Јуре. —Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к'о своме брату!

— рече и погледа га упитљиво. —Јер слабо видим. —Бог сачува! Зашто то говорите? —Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? —Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. —Никога! .

—На бога мога бих се заклет' да нису нигда наступили, — клео се младић. — Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо? Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре...

— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа!

— Ништа; одмах ћа! А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле... Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зашто си неке од људи учинио достојним свога имена, а друге пустио да их окужи зло? Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви ми, ипак, подједнако рањиви и слаби?

Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило. Како да га заштитим? Наћи ћу најнежнији креч, направићу малтер и омалтерисаћу зидове своје

Он је дошао узводно од Митровића воденице, застајкујући крај сваког тишака и вира, као да га једино занима има ли у реци рибе. Нити она гледа према њему, нити он према њој, а знају, о, како то добро знају!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та?

Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?

А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал...

Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци. Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ПУТНИК И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра.

Убаво, мило, красно дете. Заједно, као деца, играсмо се, купасмо се у реци, прависмо куће у песку. А после, кад одрастосмо, раздвојисмо се: она у свој дом, сељачки, ограђен гувном, стоговима

А како је леп дан и биће врућина, децу сам послала с Диком у башту да се тамо играју и у реци брчкају. ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама. Али у кафану је улазио и из ње излазио као неко више биће.

— Нисам. — Па који се онда зацрвени? Сигурно онај други, кад их више и нема. — Паула ћути. — Што си се сплела? Де, реци ми лепо да кроз овај прозор видиш свако јутро сунце. — Не видим. — Госпа Нола, опрезно застаде.

Као што се каже да плодној и широко пространој реци Нилу нико не зна изворе, тако се никада нису јасно знали почетци човечних и милосрдних дела широко прострте госпа Ноле.

Мој прота и твој жупник, свеједно. Учени људи, добри људи, вредни људи, али тек провири лисичји реп... Него, дед, реци шта је то што они желе, можда ћу се и ја с њима сложити. — Да учим технику, и то у Белгији. — Побогу брате!

— Е, сад ми је јасно. Шта је инжењер, знам. Добро. А сам ми реци искрено, шта ти мислиш, ти, без жупникове главе? — Ја сам мислио да учим латински и грчки у Бечу — тамо су чувене

— Фабрички, фабрички, свеједно, само да ваљаш. Кад господин жупник каже, ваљда и вреди тај фабрички инжењер... Него, реци ми, богати, какав свет живи у тој земљи у коју се спремаш? Говори ли се тамо швапски? — Говори се француски.

— Библиска времена на реци Тиси, — рече господин Јоксим, и сложи се, на једној малој конференцији, да се покуша с врстом званичног увиђаја; —

Она узе Луку за обе руке и приведе га наслоњачи. — Седи. Добро де, реци ми каква је то част, шта си радио? — Младић ћути. Усправља главу, али ћути. — Прокартао? попио? пробештијао? ...

Бранко Каленић је био дете какво ретко кад рађа пуста паланка, и још паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси, на реци која риба има, али као да душу нема, на води коју песма не пева.

— Био сам, и разговарали смо о Бранку. Ја му причам како је Бранко утучен и увређен, а он каже: Поздрави Бранка, и реци му да увређено срце не слуша, „увређено срце је готов рат”.

И реци му да човек никада не зна шта се заправо с њим догађа. Јер, по Божјој вољи, догађа се често оно што човек не види, што

у доба Римљана; има и сада остатака од утврђења римских, и познијих против Турака подизаних; лежи на великој пловној реци; — али је био и остао без нарочитога ранга.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама

овде нема чисту савест Откинуо сам липов лист И свирку ти продужио НЕБОЈША КУЛА По цео дан се гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш белом граду Осам својих камених бедара По целу ноћ летиш небом И с црним се огњевима

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију. Тад се катихета окреће другоме: — Реци ми ти, које је друго основно начело Христове науке?

Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији. — Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор.

Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим, господине, да идем у авлији! — Реци правилно, па ћу те пустити.

— Ја сам пре писао, писао, писао, па нанижем речи као женски тепелук. Па ето, молим те, сам реци, да л' би на женском тепелуку лепо стајале тачке и запете? Разумем још знак дивљења, то се још и може употребити.

Сећам се само колико нам је невоља донео писмени задатак: „Испеци па реци!“ Професор је просто, завршавајући час, рекао: Децо, писмени задатак за идућу недељу: „Испеци па реци!

“ Професор је просто, завршавајући час, рекао: Децо, писмени задатак за идућу недељу: „Испеци па реци!“ што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: Децо, за идућу недељу писмени задатак: „Бифуркација Патагонаца

Питао сам старијега брата, који је замакао већ у школи, шта је то „испеци па реци“, али ми ни он није умео објаснити. Вели: — Реч може бити печена, може и кувана, може пржена, а може и похована.

Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему „Испеци па реци“. Неки Живко Средојевић написао је цео писмени задатак у неколико речи.

да би погдекад у десетерцу почео и да говори са нама: Дедер, Жико, из четврте клупе, Ако ли си јунак од мегдана, Реци мени, мој соколе сиви, Ко то беше Лазаревић Луко?

— Јесмо! — одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види. — Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледа ти од те лађе? — Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро...

— Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими? 'Ајде реци ти мени, кад се тако из даљине лађа приближава а не дими се, чиме ће се прво јавити? — Звиждањем!

— Јесте. — Е па хајде ти, помоћни глаголе, устани и шапни да чујемо сви. Реци, дакле, шта је оно главно што је Сретен заборавио да каже?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Је ли тако? Станко је ћутао. — Реци, је ли тако? — повика командир. — Кад ви кажете, господине капетане... Тако је.

А каплар Вучко удавио се у реци Маћи. Јанкуља су убили Арнаути. Од сто тридесет, колико је било на почетку рата, у батерији је остало свега тридесет.

Потпоручник Топлица, који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци ми, молим те, шта му то значи оно „Кипи-сцлауф“? Драгиша се насмеја. — Једва смо и ми дознали.

А теби сам се једино поверавао. Иако ми се никад ниси одао, признај сада, волео си је и ти. Реци ми то. Онда ћеш још присније бити мој, једини.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

То доле играју радници и певају витлови у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет: И ја сам млад, И тебе рад, У

А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на

Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке

А ви велите, о ви који презирући оруђа Огледате тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено,

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело? Порасте и разграна се трешња под прозором Лепотице, на дебељушним ножицама усправи се син.

Кад, наједном, као прасак скривене пушке пуче пролеће. Распали сунце по реци, поче да се топи лед. Као да је нека невидљива рука окретала свет наопачке — све изненада постаде бучно и зелено, а

А у зору, баш кад се сунце купало у реци, почела су из јајашаца да искачу мравља деца. Нико није имао времена да погледа јесу ли им све ногице на броју, јер

Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса! Да видимо: могу ли их или не могу испунити?

3ашто невољу из гласа зовеш? — упита тихо, а младић подиже главу увис и Мирно рече: — Шта ти је друга жеља, реци! Устукну Златокоса корак уназад, али изусти: — Твоја свирала! Низ леђа присутних склизнуше жмарци.

« Као да одговара на његову мисао, Сребренка рече: — Реци му да си бисер нашао на обали. Нека јахање на таласима остане наша тајна! Риба ућута.

Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није?

Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада?

Можда је незвани гост тај Принц? — Реци ми станујеш ли на облаку? — рече дечак, а патуљак се насмеја и одмахну главом.

Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града. — Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре. — Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто.

И цвета, и гори, и блиста, и у вис гледа из дола; Мирише, плаче и дрхти С љубави жарке и бола. 11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом.

16 Реци мени, моја драга, Зар ти ниси слика снова, Какву лети, у дан врео, Ствара машта песникова? Но не, таке усне, таки

23 Што тако лепе руже бледе, О, реци, драга, што жуте?! Што љубичице сузно гледе И болно у трави ћуте? Што сада тако песме сетне У небу шева поје?

Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сваки онај који се „сретне ил' сустигне с њиме“, Он оличава ону необуздану народну снагу која, слична надошлој реци, увек и у свакој прилици — између стража, заседа, тамница — уме себи да нађе пута.

везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго реци, мојој вјереници: Л̓јепо те поздравља Милошу Драгиловићу, и л̓јепо те поздрављам Милошу Драгиловићу, моја

(медаља) колан — појас којим се седло утврђује за коња коласт — шарен на кола (кругове) Колашин — место на реци Тари колено — порекло, род, народ: И од српске крви и колена колијер — јака, огрлица коло — врста игре; точак, круг

— поље у Херцеговини, „око 17 км северно од града Билећа“ Косанчић Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници) косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза Костадин бег — Константин Дејановић (в.

се — привиђати се Призрен — град у Метохији, некад престоница цара Душана Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној Србији Прилип — Прилеп, варошица у Македонији приминути — умрети

огртача струн, струњав — од козје длаке Студеница — манастир који је подигао Немања 1190, између Краљева и Рашке, на реци Студеници, у ибарској области су — са: Су тридесет и четири друга субаша — нижи полицијски чиновник („за времена

био турски заповедник код Бањалуке) Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба И устанка село, данас варошица у Шумадији топуз, топузина — буздован Топчидер — данас

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

као... — Мене прескочи, и то ваљање — прогунђа кнез — него нам онда реци јеси ли бар у околном орашју или кестенару видио какве мале неваљалце да се пентрају по дрвећу?

— Па јесам ли ти већ казао: дошао наш Николетина и донио пушку! Разумијеш ли сад? — Па тако реци, будало! — поскочи Јованче. — Кад је дошао? Јеси ли баш ти пушку видио? — Јесам, видио сам, и пушку и њега.

Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми? Луња се још више приби уза њ и протепа: — Откуд ја знам, та ти увијек само ћутиш.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А да ја ли, само једна међу мајци тужна без милости остајем! Та смилуј се, красо моја, и штогод ми реци, да се од туге не распадам! ...

Тога рад, то покуси се изрећи Петар: »Господине, ако си ти, а ти ми учини то и реци да изађем из кораба слободно ми ступити на море, те да могу по води доћи к теби и састати се на води с тобом!

ево људма налично се [је] од нас с уговором просветовати, јерно вашем господству (или аште јесу официри, јако изволиш реци величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа опет укор ми је, од вас частна

А мени је посвећена с првим ти гласом. Таки обрадуј је смешно и весело. То реци Марији: »Радуј се девојко, леп сам ти глас донео, радуј се вазрадована!«...

Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и врат ломећи, правећи бабутке и из блата колибе?

— Ако ли пак тебе стане питати, ти реци: — Та ја сам хром, видиш да не могу се никуд ни с места макнути. — И тако ћемо га надмудрити; ако је он и врло мудар,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било! Девојачку срећу да батисују... Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш? Е, не знам ни сама си, Ташано, веће си и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!

Ено, узми по новинама! Споречкају се двојица, два сиромашка, реци погурају се мало, а по новинама све распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће

Ама, кресни му, брате, реци: попу поп, бобу боб!... Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те

Онда пише у новинама: — „Таљигаш“, реци Прока, „и вешерка Соса живе наочиглед света и полиције невенчано. Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним