Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!...
— Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што... изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из
Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп. Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица
У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе! Живили! — Живили!
Ко то лежи кâ мртав? Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: — Ко је убија редовника? Који је то погинуја? А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.
А знаш ли ти да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника и провинцијал? — И провинцијал!... Ама, дакленка је умра гвардијан?