Црњански, Милош - Сеобе 1
високог, ноћног, ведрог неба, уз онај пут на травама, што га је видео само дотле док га је фењер обасјавао, уз потпуно сабласне прилике, праве и непомичне, које можда и нису биле више његове слуге – та лица им више није видео – Аранђел Исакович,
Пред његовим мислима, као пред муњама, јављаху се сабласне личности, миле и драге, и туђе и несносне. Мучила га је, што се више приближавао својој земљи, брига за слатким
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Душе нам дубоку црнину облаче, Јер су попадале заставе слободе; Сабласне катарке по пучини ходе, А фарови мртвих нада већ не зраче.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
оштрију казну; моје модрице и отеклине нису тако уверљиве, чак и при светлости припаљеног жишка који по зиду баца сабласне сенке оне су некако бледе и ситне.