Употреба речи сами у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су били без отачаства, без родбине, без куће и кућишта — све сами гоњени мученици!... Каткада је по седам-осам стотина кола застало да се у каквоме риту или шуми одморе.

Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби! Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато.

Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.

А моја прошлост?... Све сами црни гробови!... Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!... Па кад сам у мислима довршила те моје црне

Разумеш, џанум?...“ Баба оде, а њих двоје остадоше сами. Калуђеру појури крв у образе, очи му севаше као у змије, руке су му дрктале, којима је гладио Станино бело лице; и он

Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање... Ја му све исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад сам

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Придодајући ја к свакој басни пристојна изјашњенија, чрез то намеравам приобикнути младе умове да се и сами собом мало помало размршавају, разјашњавају и распрострањавају, у све што чују или читају скроз да проничу, у свачем

Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати? Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе.

Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи.

Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо. „Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу,

Многи лавови, царски министри, прочих звериња кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за посетити и нагледати лава, цара свом.

народу није бојати којим правдољубив и просвештен владјетељ управља и гди праведни закони сву силу имаду, гди су и сами подани просвештени и добродјетељни, и знаду шта су они свом цару како општему оцу дужни, и шта је њихов цар њима како

Наравоученије Ништа није способније људе за помирити колико кад сами расуде да они са својим взаимним разрушенијем општим својим злотвором не само радост но и ползу причињавају.

Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде. Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије: гди

Ова басна принадлежи онима који се одвећ хвале и поносе с благородством својих прародитеља, а сами ни на што нису способни.

Да што ћемо сада? Добро ако само хоћемо да почнемо сами себе одваравати, ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да слушамо што и наши

Великој души и од самога непријатеља истина је драга, а слаби ум ни од пријатеља неће да је прими. Нек' престанемо сами себе варати, пак неће смети ни други, или ако се усуди, а он неће моћи, пак ће се осрамотити.

“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто? Само зато што сами нису кадри били расудити, а паметније од себе нит су хотели питати ни слушати.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп! Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем!

Уместо да се сабира, у часу када ни богови не опстају сами, оно што се, вековима расипано, не расу, расуће се у овој зими и тами. Па око чега браћа да се скупе? Око свеће?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.

Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса

А и ви сами видите колико ја војске држим с којом браним и себе и вас од читлук-сајбија; и јошт ми ваља скупити војске.

̓ — Учиним темена и одговорим: ,Истина је, честити пашо, то ми видимо сами даје тако: но ево муке и невоље: у народу новаца нема, и нема откуд да нађе, а не жалимо.

Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да

су пашине речи све истините, и ако он не држи доста војске, то ће освојити видинске аге и субаше, пак ће пет пута више сами узимати, него што ће од нас искати везир да му ми дајемо.

̓ — Ја учиним темена, и одговорим: ,Јесмо, честити пашо. Јучерашње твоје речи истините су и свете. Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш.

Кад мој отац дође кући, сазове кметове, и каже им: „Браћо, метите другога кнеза, ја више нећу; видите сами да су Турци наумили мене убити.

Ако ли не истерате, а ви нас чекајте до пет дана доћи ћемо, да га ми сами истерамо. Но ми опет нећемо на вас, који сте мирни и добри и цареви Турци; ви се одвојте до чаршије горе, а ми ћемо

надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо ударити, не би ли ви Пореч-Алију сами истерали. И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се.

Сад или је боље одржати Турцима реч, а нашу браћу оставити да се сами туку, или је боље реч погазити а браћи у помоћ притећи?

Сад ја кажем Шапчанима, да њи̓ова војска стоји у Лешници за коју и сами знаду, а наша према њима, пак може бити да ће се побити: „Зато дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« па замаче горе у свој забран. Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.

наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. — Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!...

Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну. Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом

Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну. Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској: Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи. Док ето ти и Среје.

Он потеже оно ћемане те у коров! Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами. Среја само што не плаче од муке. Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове.

Људи осули на њ псовку, пуца она авлија. Та је врева трајала готово читав сат. Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна.

Прочудише се као и они мало, па се учинише невешти и одоше. Чак после почели су већ и они сами казивати: како су ћир-Трпку подвалили да му се освете што им је много пута штошта закинуо; како су се договорили да га

Мојсило поче и ту опет да се снебива, па чешкајући се иза врата рече: — Нека, боље да ви сами то израдите, а ја да идем тамо — неће бити .можда у реду... — Како хоћете — вели адвокат.

А ја ћу јој казати већ од кога је. Оно би ваљало да јој ви сами то предате. Али кад и ви велите, онда је боље да ја ту посредујем, као познаник. — Јес' јес'...

Неће нико за живу главу! — Ја, вала, не знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити... — Вала, ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи!

— прогунђа неко. — Да градимо другу! — вели чича Мирко. — Јок, да тражимо воденичара! — рече Срдан. — Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!... Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други.

На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова. Једва у сами сумрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници. Не видиш ту младића: све сами седи перчини. Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.

у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му

Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали.

— Ходи!... Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. — Оборио си ме, признајем!...

Све се одби од прага њихова, чак и сами пси. Нико им више не хте бога назвати. Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и

То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. — Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа...

А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... Само један човек тумара по помрчини.

Вечера прође у тишини. Нико више речи не рече. Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже.

Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... — Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. — А, после, немојте им све ни кабулити. Будите мало оштрији према њима!... — Не брини!... Има их и таквих.

како си... — Немој!... немој, Миражџићу! Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! — Море, остави! Много ће воде Дрином протећи док они увиде!... Остави ти то мени!

— Откуд је мој?... Колико мој, толико божји!... А већ шта би било то само — сами бог зна!... Не бих ја пружао пушке на њега! Ја бих га лепо зубима заклао!... Очи су му севале. — Право веле!

” — Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... И оде. Станко и Зека осташе сами. — Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? — Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. — Па хоћемо ли ићи?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире,

Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом.

нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.

Пророци су и даље говорили на раскршћу пред селом, али су обадва брзо остали сами. Први је одатле побегао луда, отрчавши у село, најкраћом стазом, јурећи једно куче.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу.

Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно.

Попеску Доврши свиране, заклопи клавир и диже се. — Лаку ноћ! — Лаку ноћ! — рекосмо ми. Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој.

— Не бисте? А зашто? Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање. Ја не одговорих ништа. Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не,

Дошли су Његова Екселенција Господин Владика... Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење. — Вла-вла-владика! Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.

не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на јутрење! — О, бог ти помогао! — одахну поп Спира.

Мила кишбиров и Нóва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци, јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.

— Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли? — Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!?

По четир таса се носило недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видели, само један, па и тај ћемо скоро укинути. Можемо, фала богу.

али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли читаоце нек се потруде па нека то они сами представе себи, јер је лакше све то маштом представити него пером описати.

« — А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.

Не, он је био од оних који су спочетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је било и гђица Јула.) Г.

Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију. А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици. И шта ти све нису разговарали!

Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а бог им помаже јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи да падне у среду или у петак.

у кући поштују, и раде, а њему не даду ништа да ради, а њему веле: »Нека, ча-Нићо, не труди се, ми ћемо све то већ и сами, и брез вас!« А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да се они, мртви, дигли из гробова те сами они јели, пили, крепили се.

— Па... имао сам... Али даље ништа није хтео више. Они су морали сами да нагађају, описују му, а он је само или одрицао, или тврдио једнако бришући уста и гадећи се од ракије и отимајући

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати. Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам. — Па нисте ми досад ништа на њега одговорили.

Ја ваше стање врло добро познајем. Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.

Ону сам недавно купио. И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.

да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.

Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим? — Можете. — Па ’ајд’мо — изволите. — О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла. — Како се ја застидети нећу?

Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци. Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.

Ваша мати, моја пријатељица, има кћер, треба да се живи са оно што има, као и ја, удове смо; дакле, состојаније и ви сами знате да значи имање, па имате ли каква имања? — Ха, ха, госпођо, малочас рекосте да имам талента, а то је имање.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају поред куће и дрско гледају у њене прозоре.

Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од ово лицно. Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега.

Али га жена није слушала. У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док се његове

— Распитајте се сами. — То је само једна гадна интрига. — Можда... интрига... И њен звонки смех затрепери ходником.

— Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена, цео један сноп

Неки трули, смрадни и слинави редови промичу крај мене; све труло и све сами млазеви, слине. Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене.

Африка

Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа. Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери.

Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани „бар“.

У целоме пределу, изван нас, они су били сасвим сами уоквирени прашумским пределом. У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са европским

Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге.

Не што бих их ја послао у смрт да бих себе заштитио, већ пошто се и иначе сами излажу. Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там.

Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.

Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што

Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година

Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.

Многи младићи играју сами између себе. Одједном гужва (ко зна по који пут ово вече). Један Бауле оптужује другога да је нарочито позвао

То је у ствари био први и последњи наказно израсли деран кога сам видео у Африци, где сами родитељи убијају рђаво рођену децу. Н. сам није знао како је маломе име; он га је звао: „Мармитон!

Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

своје пренебрегао, лако би (да не кажем „извјесно“) до нужде и леба жељкати дошао, О чем нас не само наши, него и код сами Енглеза списатељи, као Бутлер, који је, при свем класицитету свога дивног сочиненија Худибрас, управо од глади скапати

ЈАЊА: Ели то истина, господин нотариус? МИШИЋ: дођите код мене, кад год хоћете, пак ћу вам исте новине дати да се сами уверите. ЈАЊА: Пи, пи, пи! Господин нотариус, то је добра шпекулација!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као што су унијати, мећу њима, разумели, кад се спомињао Христ, или страшни суд, или вечност, па су и сами понављали, за свештеником, „ин саецула саецулорум“, али нису знали, сасвим сигурно, шта после?

“ Осрамоћени са њим заједно, и због њега, официри, из његове околине, и сами су се били разишли, куд који. Кад је Гарсули седао поново у своја кола, нашао се, лицем у лице, још само са грофом

Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли. Сунце је над њима црвенело и

Кад је Сунце одскочило, они остадоше сами на утрини, на којој се све било склонило у сенку багрења – и људи, и пси. Велики квадрати зелених егзерциришта, све до

Цео један народ желео је то, што је и он желео – одселитсја – али, ето, сами смо кад опасност смрти прети. Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди.

Кад су, за тренут, остали сами, крај кола, госпожица Божич рече, смејући се, Исаковичу, да јој је та бабускера покварила најлепшу ноћ, коју су могли

Али, то не може да каже капетану, док му ћерка трпа рукавице у уста. Казаће му кад остану сами. Према мишљењу Божича, био је дошао крај њима, официрима, који су руку цара Лазара у Срем пренели.

Павле онда поче да их испитује ко их на пут наговара. Бајевич му рече да не треба нико њих да наговара. Сами су кренули, са Василијем, у Росију, па су се изгубили. Не треба њих нико да наговара!

Реч је пала. То је веза. Тако што се, без срамоте, не прекида! Исакович их још упита: а шта ће бити, ако остану сами, испред Турака, који имају три султана? Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја.

Божич је у затвору, па и да није, она би удесила да буду сами. Приметила је, међутим, ваљда, да је Исакович посматра неким чудним погледом, и ћути, па се уплашила.

То су већином били млади људи, лајтнанти, корнети, фенриси, без жена, сами, и кад су имали жену, јер су је остављали у Потисју, Поморишју, док они у Вијени пас добију.

Заборавиће, као ружан сан, Аустрију. Осетиће да више нису остављени, сами себи, ситни, да их премештају, да их претварају у паорију, да њихове људе Херрсцхафти купују и продају, као стоку.

Теодосије - ЖИТИЈА

Не као да њега иштемо похвалити, јер је похвала праведнику од Господа, нити да сами какву корист од нега стекнемо, — не; него је и старима било потребно да пишу житија изванредних људи и да их читају

Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други, монашки чин исувише поштоваше, тако да су и сами родитељи његови зазирали и стидели се, такву брижљивост и закон врлине видевши у младом узрасту.

Поставивши стражу чуваху га што је могуће боље, да би, пошто коњи и они сами од напора, са њиме пошли на пут. А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим

Које ли ћемо уздарје примити? Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама? О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри

град када треба да посвете себи архиепископа, него, тај сам архиепископ са сабором својих епископа, или опет сами епископи пошто се саберу, нека посвете себи архиепископа.

Од свих, дакле, и од свију других зала да се сачувате најпре ви сами треба да се бринете, и да ваш живот увек буде брижљив, да се утврдите као узор сваке добродетељи у Богу онима који су

Приводећи све исповедањем к покајању, говораше: — Откријмо овде сами сада грехе своје, да на будућем суду, уставши као горки тужиоци против нас, не постану јачи од нас.

како сам са вама службу своју свршавао, како нисам пропустио ништа корисно да вам кажем, да вас научим, да најпре ви сами сачувате све о покајању пред Богом и о вери у Господа нашега Исуса Христа, и да научите народ који је под вама.

Очију оних безумника, одмах угледаше лађу светога у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу поучише.

почињемо, по твојој молби, приповедати житије преподобнога, не да бисмо покушали овога похвалити, нити пак желимо што сами корисно од њега добити; јер када преподобни на земљи, за живота, похвале људске није хтео, на небесима тек ову никако

учење приону, и чешће у цркви постећи него код куће пребиваше, и не тражаше од родитеља ни јела ни одела него му они сами на силу од овог даваху.

Ненаситом љубављу усрдно улеташе у све веће борбе, тако да се и сами беси, гледајући његово трпљење у страдању и непобедиво усрђе у борби, срамљаху, мучећи се око тога како да га убију у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ни сами попречни профили нису сви подједнако инструктивни. Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва

У турско доба, када су били остављени сами себи, динарски су се људи вратили старим друштвеним облицима. Задруге су често имале по 50 до 60, каткад по 100 па и

Зато опет, кад он то чини, то је отворено, у лице противнику, очи у очи као човек чији су преци вековима сами себи стварали правду.

Нигде међу Јужним Словенима нема толико самоука као међу Ерама. Неписмени су ретки. Што им школа није дала теже да сами постигну. Нарочито се диве ученим људима. Одавно се поштују породице које „дају попове од пре 300 година“.

од старог становништва (правих Пипера) који чине скелет, затим од остатака Лужана и „братства“ Мугоша, који су и сами амалгам од Срба и старог, делимично поромањеног становништва.

тиче сточарства, они су се готово једино старали, да спрече крађу своје стоке од суседних племена или су напротив то сами чинили, понашајући се као ратници и излажући се опасности. Пазили су такође, да сачувају испаше и ливаде од туђе стоке.

Пребацивали су својим муслиманима да сами у дну душе мисле: „Ми нијесмо ни Срби ни Турци, нисмо вода нисмо вино право, но некакве грдне потурице.

или халваџијским, већ су или механџије и бакали (и то су најчешће) или су трговци, грађевински предузимачи и банкари. Сами праве планове од зграда које су узели у посао. Неки имају нарочити дар за дрворез и за црквено сликарство (зоографи).

Истина да су се и сами Словени могли на таква сточарства навићи због климских прилика; али је вероватније да су га примили од Аромуна, који

од Мавроваца научили печалби: они су најпре са њима ишли као њихови помоћници и тек су доцније за свој рачун одлазили сами у печалбу.

Према Косовцима Моравци изгледају као планинско становништво грубљега ткива. Они сами признају да Косовци имају више укуса и да су углађенији.

Све су сами израђивали. Једино су жито и со куповали. Продавали су сточне производе и рибу. Јако је падала у очи простота и једност

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Упознаћу вас са целим материјалом који је прикупљен против вас, како би могли сами да оцените у којој сте. МАРИЋ: Бићу вам захвалан.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер, сада само гужвица псеће

Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман? Сасвим нам је добро кад смо сами! рекла је, јер је у неким стварима била јединствена.

— чуо сам је како откопчава дугмад са стране, а онда још и како оне две-три крпице падају на песак. Биле су готово уз сами мој лакат, и по томе ми је било јасно да је потребно окренути главу једва неколико сантиметара.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча тумачи. Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”. Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.

Нисте ли баш ви ти трговци? — Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на

— Млад је још, ваљда ће се поправити. — Да бог да, ал’ тешко. — Ви сте сами криви. Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће.

А ко ће га тешити? Катица? Шамика? Та они сами утешитеља требају. Кад је умрла, Шамика није ни код куће био. Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.

Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада. Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.

Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови. Донде ће њих двоје сами остати. Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.

Ви сте ми јако припомогли. — Како? — запита господар Софра. — Казаћу вам. Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.

Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. Њих двојица сами у соби. Почну се разговарати: — Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?

— Ја сам готова. — И ја сам готов. — Ал’ како ћемо с матером? — Она се неће преломити, ни брат. — Па ми сами не можемо? Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице једног обора, са оне стране утрине, где су биле његове штале.

Несташица хране ни сад га није бунила, мада су сами имали да се хране и оружају, али су му били досаднији него икад.

да се сва обукла у ружичасте и беле чипке, са два реда огромних превеза на грудима и са рукавима, који су од лакта и сами били читаве сукње. У коси је имала велику перушку, причвршћену бисерима, а под брадицом широки, плави шепут.

огледала, црних, лакованих сточића, резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања разголићених жена, жељни да се истакну, да се покажу

тукли су је, при одступању, клечећи и стојећи у два реда, испред једне шумице, командовани са коња, вичући при томе и сами команде тако страшно, да су се поједине речи чуле, преко брда и кроз дрвеће, чак на други крај вароши, осунчан и још

Приметивши редове својих војника, што су обвијени димом обарали плотуне, вичући сами себи: „дешарж, перви, фтори, перви, фтори...

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Гатати се може, као што смо видели, према неким знаковима који се сами од себе, спонтано јављају, али може се, у сврху прорицања, намерно створити извесна ситуација која је нека врста пробе.

Према овом фаталистичком ставу, то што нам се чини да можемо ми сами, или променом спољних околности, да изменимо ток нашег живота, само је привид јер, суштински гледано, он је већ

Оно што два сељака који имају по једног вола не могу да постигну сами, могу веома лако ако се удруже. Сви ови видови удруживања рада представљају традиционалне установе узајамног помагања

„То чини да је породица главни васпитач својих чланова. Сами односи пак у породичном животу, који су одржали непромењене све законе патријархалности, на првом су месту јемство за

имају статус нејачи, односно слабих, незаштићених бића која ће с временом порасти и ојачати, те ће бити од користи сами себи, задрузи и читавој друштвеној заједници.

навике и ставове које родитељи свесно не желе да дете научи и које они експлицитно забрањују, али с обзиром да се сами на тај начин понашају, дете и нехотице, имитирањем учи оно што види.

магических действий совершается ради того, чтобы новобрачная забеременела, чтобы она не осталась без потомства. Сами роды — опасный и драматический процесс, а время после родов — нечистое, кризисное, и потому оно требует надежных

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих. ГЛУВАРЕЊЕ ОГЛАС И Тражи се један свет, прекјуче ишчезао.

и у биоскопе, сви они што су нам пунили џепове орасима, а торбе сланином и црним хлебом, кад смо одлазили и обећавали сами себи да ћемо их се сетити и да ћемо вратити добро добрим, сви они које смо заборавили, заокупљени сами собом.

и обећавали сами себи да ћемо их се сетити и да ћемо вратити добро добрим, сви они које смо заборавили, заокупљени сами собом.

однели Немци, а радиоапарате »космај 1« и »космај 2« могли да добију само министри, дипломате и ударници, почесмо сами да склапамо мале справе, такозване — детекторе!

Тако он оде, а после смо му видели и тај други филм — али нам није он послао картоне, сами смо их купили. Филм је био феноменалан, на часну реч!

Луњали смо неко време улицама пратећи једни друге, у ствари, било нас је страх да останемо сами те ноћи у којој смо најзад постали одрасли — неопозиво помирени са судбином.

Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами. Заборављени. Истина, Париз је леп, а и Хелен је добра, али навикла је некако да недељом прича с њима, да их обиђе, да

је то јучерашњи свет, а не екстравагантно дело неког манијачког градитеља поп-арт објекта, када сте, дакле, препуштени сами себи и досади која никада није тако тупа и неутешна као у детињству, не остаје вам баш много ствари за играње.

због дана који неће донети ништа ново, Бел Ами напусти своју логу с осећањем да га од данас па све до смрти очекују сами поклони пребогатог непознатог дародавца, који је најзад увидео да он заслужује више од осталих у овој рупи од вароши.

док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти сами од себе не растворише а он тупо паде на струњачу пред девојчине ноге. СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ Клуб књижевника, 0.

Никада нећу заборавити оне зечеве како се сами упетљавају у мрежу и неприлике, уместо да се мирно подвуку и прођу испод ње.

Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос. Утерају кола у двориште, па их њуше свиње и пси, а пилићи се под њих подвлаче.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Стока биће здрава, нâко се телад неће одржати! Кртоле, купуса, дувана на претек!... Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко!

тако се не разгубали, тако вам шљеме и сјеме не погинуло, тако не испогибали срамотно, покорите се одлукама које ћете сами данас учинити! Ко им се не покори, ко их буде хотимично преступао, дабогда постигле га клетве које изговорих!

Сви остали из мађупнице разредише се сами, по племенима и браствима. Наста испитивање. Сваки и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само

Одатле их четници пренијеше сами до његушке границе, гдје стигоше око два часа по подне. Одатле посла Марко свога сина Лабуда у браство.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Та молим. (Опет се сви посаде.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте ми? ОТАЦ: Фала богу! МАТИ: Баш приповедам како смо сами, а толики посао. ОТАЦ: Е, шта ћемо!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Састављачи избора, скоро по правилу, не разликују добро од лошег. Они сами лакше прихватају и боље разумеју оно што је декларативно, површно и уметнички слабашно, па им дечја моћ запажања и

Ову су проблематику васпитачи поједноставили до недозвољених граница, свеједно да ли су сами састављали лоше песме, или још горе прегледе, уџбенике и приручнике.

Може се охрабривати смелост дечје песме: у том погледу надреалистичко искуство дало јој је неке поуке. Додуше, и сами надреалисти су својатали једног великог дечјег писца, Луиса Керола, као свог претходника: утицање, дакле, није текло

Крзнени Коњ објашњава Плишаном Кунићу: Кад вас дете уистину заволи, тада и сами постајете стварни. Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли.

Зато су се наведени стихови, првобитно писани за одрасле, сами преселили у њу. ПОБУНА ПЕТЛИЋА И Змајево дете је дете честите грађанске средине, чије је место у друштву сигурно,

В Сан и јава храброг Коче најмирнија је, најуређенија Вучова дечја поема. Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора који врше.

У На слово, на слово подстицаји за песму траже се у знацима; у Вуковој азбуци опевани су сами ти знаци. Један Керолов савременик открива да је творац Алисе волео да замишља игру у којој би се слова кретала по

Једни млади, други не сасвим млади, стизали смо са свих страна, сами себи нестварни и нејасни, заглушени ломом који се у друштву десио, заслепљени променама које су се око нас збивале,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Па зашто и не публицирају? ЖУТИЛОВ: Јер су сами конзервативци по службама. ШЕРБУЛИЋ: Треба и тужити. ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле. ШЕРБУЛИЋ: Тако је.

Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге. ЛЕПРШИЋ: Србин, који је рођен за слободу, не хте бити робом, зато одлучи прећи у Маџарску, на позив

ЗЕЛЕНИЋКА: Али, молим вас, испитајте се сами; ви се непрестано тешкате што људи гину и што нам се села пале. Није ли то очевидно против народности?

ЖУТИЛОВ: Док они дођу, овде нас могу све истребити. ЗЕЛЕНИЋКА: Нек истребе. С отим ће се више сами ситребити. ЛЕПРШИЋ: Мени је свеједно; ако не може бити српско, биће славенско царство. 7.

Мађароне треба потући као скотове. ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи страдали. СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи него сами Маџара. ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били. ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима.

ЖУТИЛОВ: Мађарон, да се запише. ШЕРБУЛИЋ: А Минић је једанпут јавно говорио да се сами банкроти и којекакве проту<в>е начинили родољупцима. ЖУТИЛОВ: Треба га забележити.

СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога? ЛЕПРШИЋ: Код нас може, јер и сами бунтовници добијају заштитно писмо, и добра која смо им као ребелима секвестрирали или продали, треба да се врате

СМРДИЋ: То смо одавно могли знати. ШЕРБУЛИЋ: Каже да се једно прошеније на цара потписује, у коме Србљи сами признају да нас је мало и да за нас није војводина. СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити! И Србљи то потписују!

Нека сви чују! ЖУТИЛОВ: Треба ставити у новине такве родољупце који народу вичу да устаје, а сами би се потурчили. 8. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је то? Каква је то вика?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике зато што их они сами нису хтели дати, или их нису дали на време.

Оригиналних састава нема, сами прилози немају књижевне вредности, али оно што је карактеристично то је сама замисао о покретању једног оваквог

Оне војују и побјеждавају! Оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају.« ПЕДАГОГ. — Доситеј Обрадовић не тражи толико истину ради истине, у његовим очима ока

Оснивачи су били, сем Симе Милутиновића, све сами угарски Срби, међу којима Јован Ст. Поповић. Друштво, које је било више једна просветно-професорска комисија но учено

Саду је радила једна жива дилетантска дружина, чији чланови су махом били ђаци правници (»јурати«), од којих су неки и сами почели писати позоришне комаде.

— Прођимо се већ једанпут неуместног употребљавања митологије, ако не желимо да нам производи наши на одећу од сами закрпа разне боје и материје састављену, наличе.

да нити кога валим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за валу, што ли за куђење, што ли је за чудо, што ли за подсмије(х).

Сремац, Стеван - ПРОЗА

бомбардирању Београда, и о репарацији државног брода »Делиграда«, за који су нам, како је Јова читао у никим новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то.

То је ваљда и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су

што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу

Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте ви имали

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.

Да нема ништа, они сами виде, Ма опет сваки унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе

се отреса голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у купусној каци па их оставили да се сами како знају сналазе у овоме тијесном свијету. — Ко ће, још ти питаш?

— Јесте, стрину им њихову, а послије три дана и сами се ошишали, добровољно. — Само су бомбаше и митраљесце оставили неошишане.

Иду ћутке, прилично уредно, па неком, доље у јарку, паде на ум да би то лако могли да буду и сами Нијемци, нека њихова јединица у повлачењу. — Нек су, вала, и они, нек их носи ђаво!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Ништа он мени не може. Доста је да се граница мало узнемири, па да се бегови смире... ко беле лале! Сами ће они, измеђ себе, да ућуткају Пинторовића, кад им затреба! Па и тог његовог зета! Важно је да ја обављам посао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Избегавала си да останемо сами. Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело.

И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако! Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи.

Ја и Мита остасмо сами. Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.

А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчка

А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта. И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле!

али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше. А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.

И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали. Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га.

Толико је био стидљив. Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену. И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта,

А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима. Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити.

Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке. Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.

И тешко њој, ако би чули да она није као што треба: сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се... Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други. ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.

српске небесни и божетвени огањ ко ученију и к добродетељи бозжигавајући, и свет разума чак до порсти(х) сељана и до сами(х) пастирски(х) колиба разширујући. У садашње срећно време зраци ученија и философије до татарски(х) граница досежу.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

грејте јој срце сред ватре вреле! водите и те калуђере старе, њезине верне, добре чуваре, а они други знаће већ сами како се греје на пожарних плами'. Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се мрак почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали

Ту се сад стану они бости, и боли су се од раног јутра до мрклог мрака, те ти богме у сами већ мрак Дивоња превари некако јарца и баци га са Драгог Камена, и јарац се сав распане.

И тако мислећи стигне најзад у оно царство и присније пред сами двор царев. Види све онако како је оставио, само му је отац много остарио а тако и слуге па и маћеха, а њена се кћи

се упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу на њих: — Камо зец, море бре?

Једна између ваших жена украла је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу. Тада синови дозову жене, те ће најстарији запитати своју да није узела

Већ ево вам ови новци, за вас сам их и уштедио, а ето сами видите, да ми је нужда женити се. Тад му се синови застиде и одмах га ожене.

Убирали смо цветове искључиво из оригинала, тј. из дела која су сами скупљачи објавили, или зборника и часописа где је приповетка први пут била штампана; у случајевима кад је скупљач више

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зато узмите на ум. ИСАЈЛО: Немајте бриге, г. доктор, као да га сами чувате. ДОКТОР (Манојлу): Повторавај често и уписуј у књигама мудрост коју сам ти рашчленио, па ћеш доћи до 24

МАНОЈЛО: То су морали бити велики глупаци. ДОКТОР: Зашто? МАНОЈЛО: Кад нису умели сами мислити, него по другима. ДОКТОР: Ачећа оштроумија немају места код човека жељног за науке.

ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да су се и сами сиђени с памети чудили. ДОКТОР: То ми је мило, али ја без разума не могу да будем.

МАРКО: Пак? Пајаци су знаменити људи. Њима се диве простаци; и деца с таковом виком за њима трче, да и сами паметни људи, вниманије своје на њи обраћају. Свет почива на опсени, пак се и паметни људи могу опсеном преварити.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Шта је теби, девојко? ПЕРСИДА: Ах! Сами сте се морали трудити обући се; али ја молим, милостива госпоја, ви сте могли звонити.

Мени каже драги Стево. ПЕРСИДА: Мени каже Персо душо. ТРИФИЋ: Је л’ то истина што ви говорите? СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити. ТРИФИЋ (Персиди): Је ли обућена? СТЕВАН: О, и извезла се већ. ТРИФИЋ: Тако рано?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав наша стари као вино. (25—27.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим, гледате право у очи човеку и чини се да га стварно слушате. Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе.

А реците и сами, има ли шта лепше од тегли, онако лепо поређаних, а унутра краставчићи, папричице, зелени парадајз и све остало што уз

710 стопа. Кажу да је то највиша планина у Африци. Њен западни врх Масаи називају — Божја Кућа. Уз сами западни врх налази се сасушена и смрзнута лешина једног леопарда.

Мислим, нико их не бије по ушима да се сами уваљују у то. Учите тако да ми имамо највише планине, највише бакра, најбрже реке, најлепше море, највеће количине

И да знате, није ми уопште због куће, више ми је због деде. Толико! Дакле, драга матурска комисијо, како сте и сами могли да се уверите, живот рођених Београђанки није тако једноставна тема као, на пример, „Тешко стање сељака у

Гледаћете се тако сваког јутра у огледалу, а нећете се више препознавати, и казаћете сами себи: „Откуд ви у вагону Ли?“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара, гробље...

Не знате? То вам је права генерација кокаколичара! Богами! Кад их човек посматра са стране, учини му се да су то све сами голи кошаркаши! А овамо — клопароши жвакаћих гума! Трубе! Маме их облаче за школу.

Као да су они заслужни што су им се родитељи успели да убаце у сами центар? У последње време набацили су и некакве кућице по планинама и около река, па у суботу, пуни себе, кажу „да иду

као да неког чека а онда настављао да чита, окружен гомилом стрипова, забавника и илустрованих часописа који су се сами од себе прелиставали на ветру.

То нам дође некако потпуно нормално, оћу да кажем. Па се и сами страни глумци толико запрепасте и укењају од наше пасивности и навикнутости на сталне хепенинге да збришу одмах после

места и бришу поједине пасусе у говорима који им пишу њихови потчињени, само зато да оправдају своје постојање, јер сами не умеју ништа да раде.

потока, па кроз високу траву, па прекобрдаврбамрда, па кроз цвеће и те фазоне, све док се она девојчица једанпут, пред сами крај те приче није зауставииа и упитала веверицу: — Па добро, веверице, зашто ме непрестано пратиш?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Ја нисам моде љубитељ. АЛЕКСА: Шта? Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева.

Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина. Шта ћете више: у гостилници зовомој Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се

Шта ћете више: у гостилници зовомој Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се гости не

цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се гости не труде. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити?

Заиста, од пријатног мора увек нешто пријатно произићи. Ја, како сам љубитељ теста, то ћете ми морати сами, не сматрајући на две-три слушкиње, по једанпут на недељу месити. ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло!

Марко: Пак шта сте видили у Месецу? Мита: А шта се не даје ту видити: сокаци од сами кобасица начињени, зидови од леда, људи с једном ногом, велики од педаљ и по.

као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо се и сами унтерхалтовали, и баш добро. Изгубио сам један камен што сам одунуд украо; таквог камена нема овде на земљи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А близу куће, под прозор сами, незнанац неки вјешто се скрио. Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био?

Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!

А кад је бака на смрти била, рече им тужно: „Ех, сиротани, остасте сами, дјечице мила, ко да вас пази, ко да вас храни?! Ех, кад би нашли чаробни крај, Црвеног Врапца завичај!

Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао. Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан.

Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами. И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом.

Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.

Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане. Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане!

ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати.

“ Петога дана поштари звоне, ваљда их сами ђаволи гоне. „Ево дечака из Аризоне!“ У писму веле: „Делијо мила, шаљемо дивног дечака Била с Дивљег запада.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

О махни се, момче, тако луде жеље, Тужна су ми поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И запева славуј у сусреће дана, Јунак их је један походио млад.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили. И закон трајног срца нека влада крај срушенога града.

Зашто од наше радосне вере праве нешто тмурно и строго, низашта лепо не хају, сваком доказују да није прави, а сами се не кају. Па и мене су извели из такта ти гадови лепљиви ко гробљанске бубе!

Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.

што се указују час у плодности, час у пустоши, час у оном што су нам други оставили, час у лепоти коју одједном и сами можемо да стварамо. Нема више нашег, ни туђег; теку сузе покајања.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(најпре провири кроз врата, па кад види и увери се да је адвокат сам, излази): Баш, једва сам чекао да останете сами. Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило.

Запео он како немамо право. Вели: „Друго је то, господине Агатоне, да сте се ви сами уселили, али цела фамилија?” ТРИФУН: Па сад већ остави то што је он теби казао, него шта си ти њему казао!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мој се отац наљути: — Ви сте жене злослутнице. Шта плачеш?... Нисмо ја и ти сами. Стотине хиљада родитеља испраћају сутра своју децу. Разговор се онда пренео на Французе, Русе, Енглезе...

силне каишеве, да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се између коња, онда подизали камуте, кроз које су коњи сами провлачили главе. Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута.

Сви напуштају своје домове пред најездом непријатеља, и жене, полазећи у бежанију, наричу. Ни сами не знају куда ће.

Тренуци су очајно дуги. Остављени онако сами, а изложени отворено, пешаци се грчевито бране. Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену,

Сунце упекло, а умор стигао. Возари сјахују да не би замарали коње, а и да не би заспали и сами. Наредник Милутин седи на топовском предњаку, везан каишем, пресамитио се преко ограде, опустио руке, а глава му

Војници ипак, пронађу понешто, сами, онако узгред. „Саплету“ се некако преко плота, или „занемоћају“, па улете у прво двориште.

Наредише да се коњи нахране. О људима и не мисле. Али искуство последњих дана научило је војнике да припремају сами резервну храну. Уосталом, Мачва је богата, а кукурузи су сазрели, те војници ложе ватрице и пеку клипове...

и пред овим крстом и смиреном молитвом, људи као да полажу рачуна сами себи и невољно им се намеће мисао: зашто... зашто?

па шта буде. Кроз једну бочну сеоску улицу видимо како наши пешаци, погнути, у скоковима одмичу... Сами смо ишли друмом. Угледасмо и батерију. Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује...

Пешадија је вероватно заобишла село да би избегла убиствену ватру непријатељске артиљерије, и ми смо сада препуштени сами себи. Не тиче нас се више позадина, већ бранимо место на коме смо и, преко ових топова, животе наше.

Ратно искуство их је научило да процењују ситуацију сами, и ти стари војници, препланула лица и жуљевитих руку, знају за све оне страшне последице када батерија ћути.

У рату има срећних доживљаја, али и тешких тренутака. Ви и сами увиђате да смо тренутно запали у мучан положај, али можемо се тешити да смо имали и страшнијих искушења, па смо,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Овако... незгодно: сами обоје !« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост.

»Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала. Па што је овде овако ?

»Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала. Па што је овде овако ?

Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе... »И откуд је баш тако тежак живот?

« — Остадоше њих двоје сами. Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде. И ја се склоних, братићу, од зла. Не знаш ти каква је ово сила у

После подне раније... Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку. — Јесте ли ви ово писали?

И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе. Љубица плану.

Влајко и Љубица остадоше сами у соби. Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дрхћући сва и

Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах... Нека ово све нек остане, што ће нам!... Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати... Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако...

Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?... Предај им сад, па нека раде сами. — Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.

Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву. — Ви сами... чекате учитеља ?... Тхе, шта ћете.. мора се!... А ја баш то гледам оногај... сваки дан, па... па ми баш, овај...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

здробити; осетити се жалосним, покајати се салаш - пољско имање изван села самотвори (двори самотвори) - који су се сами створили самур-капа - капа од самуровине, од крзна куне зване “самур“ севдисати - волети, љубити, миловати сеџаде

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

али се плашим да више није згодно да пробате овде... ВАСИЛИЈЕ: Сами сте рекли да можемо! СИМКА: Знам, рекла сам...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Принц ми пружа руку, али додаје, јетко, да не зна ни ко ме је послао, ни зашто сам дошао. Они и сами умеју да заробљенике саслушавају, а знају и талијански, добро.

Са заставом на челу гомиле, студенти су, сами, појурили на жандарме, који су наступали. До судара је дошло на раскршћу, код хотела „Лондон“.

међу узроцима за то, пакосно, узео и овај: до данас Америка може изложити бољу колекцију њихових модерних, него они сами. Сезанове изложбе, још немају непролазну моћ оних лепих ствари о којима се више не говори.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Молим вас, господине, реците сами, откуда ја смем улудо бацати државних осам стотина динара? — заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене

све препоне, и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру да се уз чашу вина, у весељу, И сами одморе од тешких брига око уређења земље.

боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?

” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој

Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио.

Ето, сад видите како сам красан човек, који се баш ништа не разликује од осталих ваљаних грађана, па ћете се и сами чудити откуд баш мени у сну да дођу страшне и глупе ствари на ум. Тога дана ми се није ништа необично десило.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

После дође други, из друге партије, ми и њему чинимо по вољи: стари часници одмах сами иступају, а на њихова места долазе други, за које се зна да су капетану добри.

Но Каја и Јула?... Та ви и сами знате, драги читаоци, шта су оне осећале. Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку? ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме!

Уосталом, чак и кад би друкчији наслов био, знамо ми и сами да су скоро избори, не мора То кроз новине да нам се каже. А, дедер, овај, преврни унутра. ДАНИЦА (отвори новине).

Клањам се! (Одлази.) ИВКОВИЋ: Довиђења, госпођице! ВИИ ЈЕВРЕМ, ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (пошто су остали сами): А овај... шта сам оно хтео да те питам, господине Ивковићу? А, тако. А... идеш ли мало у Београд, а?

ЈЕВРЕМ: Немој, брате, ни да ми кажеш. Не волим ни да ми се каже: крв. Најбоље је ја и ти, овако кад смо сами, и да не разговарамо о политици; ми смо фамилија кад смо сами... ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч.

Најбоље је ја и ти, овако кад смо сами, и да не разговарамо о политици; ми смо фамилија кад смо сами... ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.

ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице!

ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице! ИX ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (изненађена): А, то је лепо, тако сте се брзо вратили.

Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна! Па зар, бре, дајем паре, па дајем намештај, па дајем девојку; па сад још и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. А има још и других слика. Једна баш врло жалостива.

Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб! И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је

Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом. А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!

Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.

Нисте усамљени! Уз вас је све што је напредно и слободоумно! Смелима припада свет! вели историја. Нисте сами! Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из

— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни! Смемо ли ми бити равнодушни!? Ми, који смо и сами поникли из слободе?!

! Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!! Брука!

јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! А овако, — таман како треба!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Погледа ме одоздо, искоса: — Кад већ немаш паметнија посла, И пошто смо сами, и удвоје, Рећи ћу ти осећање своје...

Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти.

Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима. Изрони каткада, плав, Из маглуштина мутних Купушњак — широк

Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима. Изрони каткада, плав, Из маглуштина мутних Купушњак — широк сплав, И

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Њу су они тестаментом, у облику легата, оставили једној научној установи, коју су они сами још за живота основали и која је носила назив »Фондација Карлзберг».

и то у толико јаче у колико је дубина већа, већ се и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења.

Морали смо се ми сами одлучити да то урадимо и да примимо ударе који нису били баш много пријатни. Удари су ипак били јачи од оних што се

необично богат рибом, а нарочито белим туњевима и делфинима. Ловећи и сами у близини тога богатог риболовног места, ми смо се на њему нарочито задржали да посматрамо велики лов туњева.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише...

Дођи! Час је куцн̓о! Ко у срећне дане Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

Дођи! Час је куцн̓о! Ко у срећне дане Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили да буде што даље од њих.

Али нека! Нека остане овде! Предомисли се он и одмахну јој руком да иде. Могу и они тамо сами за неколико дана! Заврши као сам за себе. Она оде. Убрзо Арса донесе постељу. Али већ беше дан. Свануло се сасвим.

Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још

Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне селачке свирке и песме.

Али није се могло више Почело се већ да излуђује. Почели | да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.

Јер, што су више гости одлазили, она и он, свекар, све више су остајали сами. И што је најгоре, није је било страх што не зна шта ће бити — знала је шта је чека — него стога што са собом још није

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће своје.

јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.

је само ружна људска љага, И терор живота, и остатак зáла, А достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се плаше.

ружна људска љага, И терор живота, и остатак зáла, А достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се плаше.

милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали Живети без гласа, без славе, и сами, Волели све лепо, трпели и пали Скривени у вечног заборава тами.

И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем

Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о. Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о. Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

самоће и беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у

дрви гадни Разносити мирно у мемљивој тами: — Јер шта ћемо, најзад, кад смо тако јадни Да ни до гроба не можемо сами!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Заповједник и часници пошто видјеше, почеше се смијати; наредио војсци да сиђе па и они одоше. Которани осташе сами на бедему. Дебеле вериге забрујаше те мост са великом лупњавом паде.

си ти самохран и инокосан, бастало би тебе и осветити се крвницима, те замијенити оне соколове (а замијенили су се и сами и још како!) и јуначке јаде пребродити, а камоли — погледај!

Смијешан је тај придјев и по себи кад се примијени на Цуце и Бјелице који су сами — гребен. „Ајте не засмијавајте ме, но улазите!“ рече ђакон Иво, тобож оштро.

Људи и жене из сусједства, дигоше се једно за другијем и одоше. „Шта мислиш?“ упита сердар видара кад остадоше сами. „Богами, доста рђаво. Рана се почела затварати а изнемогао је јако... Нека још мало почине па ћемо...

„Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде. И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника. Видар је испијао лулу за лулом, сједећи пред кућом. Стана је готовила вечеру.

А то вјешто и предумљено, као што треба и што личи Господару земље. Људи су му одговарали, питали га, повиједали и сами нешто, а то све танко и умјерено, као што већ умију Црногорци. И Цуца је био на гумну.

поднијети поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би ти ни они сами умјели одговорити на то. Чудновато! Након неколико тренутака опет им се погледи сударише.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Поједини говорни изрази јасни су сами по себи, али многе од њих тек потпуно и правилно схватамо уз потребан коментар, кад се објасни: ко их, кад, коме и у

У њему је сва драж одгонетања, па и корист, нарочито у случајевима „кад их задавач не открије, него наводи погађаче да сами нађу, казујући им место где се она у загонеци сакривена ствар налази, или корист или штету од оне ствари, или друго

— Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије. — Учећи другога и сами себе учимо. — Без муке нема науке. — Пример је најбољи учитељ. — Нико се није научен родио. — Младо се дрво савија.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

отац нарекао, али ако би се препали, а ти извади овај нож и пут сунца окрени да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред тобом, те ћеш их тако похватати и са собом довести.

” И тако отиде, кад дође кући са сандуком и отвори га, а то у њему све сами дукати! Кад маћија то види она одмах отера и своју кћер да донесе сандук дуката.

Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали

Зачуде се слуге па и сами царев син, те нареди да се трећи дан трећи објед приправи, н постави страже да виде кроз врата ко то ради.

Сјутрадан у јутру дигле се све остале слуге, чељад од куће, па и сами господар, а новога нашег најемника нема, док около самога подна иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И овде сами себе да не истичемо изнад других и таштим се преузносимо, јер то припада сујетној слави, а Богу је мрско.

(Пс. 7, 9) А ово од вас суд испитивања да буде. Ако ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души.

О, ви, дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима себи погибељ са њим показавши!

“ Да, овога ради изволите и сами у себи расуђивати смирујући се, противословља не дајући. ГЛАВА 17 О поуци игумана братији и о исповедању Саветујем,

Ако ли би неки сами били у ћелијама, да о томе одлучи игуман и да зна живот њихов. ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље

у Господу јерејима самим или ђаконима, да на свакој литургији спомињу у поменицима оне који су уписани, како сами не би носили грех њихов зато што их нису спомињали и изостављали. А речено је и о овом подобно.

А наге и босе одевати и обувати старом вашом одећом и обућом, што нећете ви сами давати, јер то не дозвољавамо, него игуман.

тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и положише га са великом почашћу у овој светој цркви, у одређени му гроб, који беше

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Излази) МИЛЕ: Код њега улазим без лектимације! Њему је астал препун телефона, па артије, све сами материјали, и то умножени, шапирографисани!

ЦМИЉА: Добио двособан стан, са погледом! Намештај све сами махагонијум! МИЛЕ: Голе му женске на асталу, на полици, на отоманима, по орманима, на радију, по фијокама!

А, кад вас боли, кукумавчите, богорадите, кумите, ђаволу душу, само да престане! Докази! Сами не можете да издржите своје доказе! А што се нисте бунили кад вас је болело?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже). ПРИЈАТЕЉИ (скидају се сами с коња, предају их својим момцима с фењерима, који прихвате и Јовчиног коња, и воде их лево, кроз воће).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима.

с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.

И, заист[а], из тога се по вишој части рађају неслога, немир, мржење, вражба и свађа, понеже не познајемо како ваља ни сами себе ни друге.

О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије узроковали, мислећи и живећи накриво!

Зато, како сам обештао, намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком деци својеј у време младости њи[х]ове добар приклад дати.

То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу. Но теби кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како

Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!

О, колико смо нерадиви у истраживању истине! Злато кад узмемо у руке, није нам доста да нам ко каже да је злато, но сами разматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли тешко и савија ли се као чисто злато.

Што год дух свети једанпут узакони и установи, то мора во век’ века непоколебимо и свето остати. Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји, вечна истина, безгрешни и

Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла. „Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који

Ево, каква жестока правила они сами на себе налажу; и овако су први монаси по египетским и по ливијским живили пустињама.

Калуђери сами без прошње не могу живити; како је калуђер, мора бити просјак. Обарају, зидају, праве, поправљају; за све то ваља да

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Е, то те сами бог просвитлија и научија! — викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја!

Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно. Даклен, или тражите сами премештај, или ћу васја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.

— О, брате, пук навра, кâ никад досад! — вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном звездом сами, ситни. НА РАСТАНКУ Из корова главу помаљам: о траве Хвала вам на ведром леку и склоништу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја не кријем да нисам. Нисам ни зато што, како и сами рекоше, једино срце крупније од дулека или лавеж за петама могу по првом леду да споје две обале.

— Стигли смо на броју! — рече Тола кад волови сами стадоше пред вратницама Катића, и скочи у снег што је нападао до пола цеваница.

би и, као да су у завади, клонили се један другога читавог Бадњег дана; разговор би почињали после вечере, њих двојица сами, и слушали један другога све док село не букне пуцњавом и вревом петлова.

Па види сина у гуњу, кад је био ђак и великошколац, радује се што остају сами после вечере и сâм почиње разговор. За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година...

“ — „Не бих га ја ради тога трпела па да му челенка на глави сија.“ — „Ништа му не фали. Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.

Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами размишљају.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гониоци више нису имали времена (спојила сам раѕдвојену реч) за чекање. Уз помоћ конопца, један се попе на сами врх бора и крикну: — Па, овде нема никога!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У међувремену је добио поруку да их, баш зато што су све сами угледници треба на превару везати и предати Турцима, како би се Милош спасао.

Вишњић јесте. Једног сасвим обичног дана ти су му стихови дошли сами од себе, лако, готово да их није ни приметио. Али, док је изговарао Хасанпашино преклињање, одједном је замро,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна...

Дођи! час је куцн'о! К'о у срећне дане, Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

Дођи! час је куцн'о! К'о у срећне дане, Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.

Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке среће песма... Ох јадно драго!... Вечно тако, Кај се, и кај, и жали!

Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће своје.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Сва ти овде гину поњатија, вообрази сами себе гоне и губе се у неизвјесности! Од свијета на ком ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно

надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају воскресењем сами да ти пређе св'јетло лице виде.“ „Два војводе св'јетлијех полковах!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Јер кад ја умрем, остављам вам у аманет да моја учења другима, достојнима, саопштавате, тумачите и сами их допуњујете и ширите. Пут сазнања далеко је дужи од зида о којем смо сада говорили.

Он заблагодари из свег срца Посејдону што му је опростио његове људске слабости. Та и сами бесмртни богови скрену по који пут мало у страну, па зато и гледају са свог Олимпа увиђавно на смртне људе и

су их, не да њима прославе своје синове на које се за време њихова живота нису ни обазирали, већ да одаду почаст сами себи. „Он беше син наше вароши, то говоре и мисле при том да му је то била главна заслуга“. „Имаш право!

Ово беше права јурњава и трка. Коњаници пројахаше поред њега у бесном галопу; а ратници пројурише трком; и сами пешаци убрзаше свој ход. Он се запита шта се то десило.

Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.

„Е, то сам и ја наслућивао!“, рече Зенодотос. Затим се мало замисли. „Да, брајко мој, док си млађан, лете ти ловори сами од себе на главу“, рече он, а ћела му се зарумени. „Али Аристархос је богаљ!“ успротиви се Теокритос.

Погледах га пажљивије. Његова дуга неочешљана коса, његово подбуло меснато лице, његове криве ноге, па и сами његови гестови, његов масан глас и његов акценат, јасно су показивали његово порекло.

„У својој новој држави дођоше у духовни додир са подјармљеним становницима некадањих расадника културе Старога века. Сами по себи непросвећени, но жељни знања, пођоше у школу код тих староседелаца, научише од њих што се научити дало, па се

По именима вам се распознаје да сте сами Грци или Арабљани, па се ругате нама хришћанима“. Кад даде тако одушка свом гњеву, Коперник оде у своју ћелију и

- Овде дува ветар противреформације“. Он се обазре по соби, па тек пошто се увери да смо у њој остали потпуно сами, рече ми: „То што казасте, осећа се овде врло јасно.

„Један једини позив, па био толико разнолик као инжењерски, ипак је једностран. Он зависи, као што сами знате, од прилике за посао, још више од финансиских средстава, потребних за њ.

То ћете, у осталом, моћи и сами најбоље да увидите“. Климнух главом. „Ја сам“, настави он, „предузео да решим питање је ли празан простор уопште

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Јесте ли видели, молим вас, како су духови припремани, бодрени. И зар сами не увиђате како нама данас недостају Незнамови и Корењеви?

А ви? Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без руске

све као иначе. Сад није као пре рата, нема говора, сад све пролази, не? Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате.

Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора.

Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у

— ... Ранац тај да скинеш... — па показује на грбу. И грбавко се присећа, па црвенећи иде даље и гунђа. А кад су сами, или време рђаво, па у чекаоници очекују да пролетњи пљусак престане, они загаламе, развезу надугачко и говоре о

родитељи укопаваху разлог свога живота у мали гробић поред пута, Арнаути гађају са неког брега у гомилу, у нас што и сами утучени присуствујемо том тако болном укопу.

— Али, побогу, само је изненадни страх био избезумио несрећне родитеље. Не рекосте ли сами да су они били луди од бола?

“ Ми му веровасмо до данас, више је од тридесет година, целога живота, остаресмо и сами, а слепо веровасмо, мучисмо се, дрхтасмо и премирасмо над њим; над његовим животом, без кога се нисмо могли замислити..

Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог. Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине

ПОНОР Сасвим горе, на вртоглавим висинама Геммyпаѕѕа, стајали су они сами, раме уз раме, и чекали рађање сунца. Над њима је зјапила прозрачна дубина неба, под ногама друга, црна безданска

Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ Па ћемо седети на трави крај језера. Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Често сам помишљао да је још најразумније што би такви сојеви могли да учине, то — да сами себе збришу. Истина, за то се већ брине сама природа снабдијевајући их слабом плодношћу, смислом за страсти које крате

Но то није довољно. Али, с друге стране, како тражити од њих толику храброст, толики хероизам, да сами себе, по свијесној одлуци, одједном и коначно униште? Зар то не би значило одважност?

Не јави ли се у нама нека носталгија за самим собом: као да сами себи умиремо? Нимало необичан осјећај, познат и сасвим припростим, једноставним људима, занатлијама, праљама.

Онако као што се воле малко луцкасти и незаглављени људи који су сами криви својој несрећи. Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи.

Годинама нису дале од себе гласа, годинама се нису раздвојиле ни за сами један корак. Вријеме и промјене и догађаји, па ни ситни, кокошји догађаји који су усплахиривали остало двориште, за

Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора.

Али нисам успијевао. И извињавао сам се: — Свака је музика тужна! Сами звукови по себи на мене су тако дјеловали. Органски, као на оног паука између двије греде.

А кад се даћа сврши и страни разиђу, и кад домаћи остану сами међу собом, неко ће се, најприје овлашно и наоко равнодушно, дотаћи питања оставштине.

) Слушајући сада моју болничарку, причиња ми се да ми је сва жеља у томе да изиђем на сами један дан, да још само једанпут, лаган као сјена, обиђем та мјеста.

то значи у првом реду власти да другима ограничавамо слободу и намећемо нашу вољу) увјетовано тиме што се претходно и сами потчинимо туђој психичкој присили.

Привремено се потајати, камуфлирати сами себи туђу вољу у рухо наше властите самодисциплине, мудро и без роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу,

Одступања у погледу виолине у корист жена ишла су већ много теже. Изругивали смо се томе, али смо и сами наслућивали нешто издалека саблажњиво, трачак мигољивог сладострашћа, у представи жене са виолином, по нечему слично

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не

— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. — Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?...

осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...

После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби. Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. — Шта то дроби овај ?

Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.

за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. »Шта ово ја чиним ?« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ...

— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо. И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо.

— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. — Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?...

Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере. Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак

У неко доба ноћи стиже Новица. Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. — Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. — Добро си учинио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару.

Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јеп цy заишли у неке опаке планине.

Они су једнако бјежали не обазирући се и мислећи да их још једнако гоне, и тако у сами мрак дођу до једног села. Медвјед тад повиче: — Ох, што сам изгладнио бјежећи!

Ако смо се и одоцнили, нијесмо запостили. Цар им одговори: — Сами сте собом изгубили, бијасте прије доћи; кога није на дијелу, њему нема ни дијела.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

то има да значи Да ће срце моје пропасти у тами, К'о звезда у блату, к'о глава на пању, И вампири да ће становати сами У моме смејању и моме плакању, И срце ће моје пропасти у тами. 1912. НОВИ ДАНИ Једна стара радост!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

савладала ме је опасна болест или - боље рећи - више њих и моје здравствено стање је постало тако критично да су и сами лекари дигли руке од мене.

После много оваквих случајева, поверио сам се једном броју пријатеља, који су и сами имали прилике да се увере у истинитост ове теорије, коју сам ја постепено формулисао и која може да се представи у

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Они који су до сада пратили моја излагања, наћи ће сами одговор на ово питање. Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да,

Земља која им је дата постала је њихово власништво. У нашем селу ми смо се сами бринули о својој школи и цркви, а свако село је бирало своју сопствену управу.

схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци.

Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве

године проведе у Европи, па нам је предложио да Винтроп и ја пођемо у његов летњиковац, где ћемо бити сами целог лета и где се Винтроп може спремати за јесењи испитни рок.

рекао је на то Руд дубоко уздахнувши и завршио своје предавање без икаквог даљег коментара, као даје желео да о овоме сами размишљамо пре него што нам пружи додатна објашњења.

- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.

- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.

- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.

- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.

Међу великанима научног напредка... колики је број оних за које се може рећи, у строгом смислу речи, да су се сами школовали?

” И заиста, велико је питање да ли могу схватити прави ток науке и даље преносити њене идеје онима који нису сами долазили у директан додир са природом.

Ћипико, Иво - Приповетке

Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас. — А ми се патимо...

Куће, вртови и сами надстојни крш уобличили се заједничким уредним обликом, досада од ње никад неопаженим; дрвета лимуна и наранча истичу

— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа.

Сви се весело враћају и преко села безразложно душе се од смијеха... Њих двоје сами часом загледавају се, па прослиједе путем; он, разигран вином и близином њене младости, сада сигуран, пожудно гледа у

До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац... —Светац старе вире, — помогне му Букало.

Његов танки, оплећасти осјен уплео се у онај мурвин и са голим гранама испрекрштао се у сами један заплет, па га се и не разабире између других, закучастих црта.

Оставши часом сам са старицом, речем јој: — Није право да ви сами, испред свих нас, платисте потпуно пријевоз! — Е, што ћете? — одговори она. — Немам ја полакшице, а таки је закон!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

неспоразуми у међукултурноме комуницирању потичу управо из оне друге, неформалне сфере у култури, које нису свесни ни сами њени носиоци.

А када се односе на културу или вид културе којој сами не припадамо, врло лако могу бити и нетачни. Јер овде, више но у другим областима, наш суд не зависи само од природе

Из друге, Призрена, по прадедовском пореклу, браћа Настасијевићи. Да ли смо ми сами ову културу – ваљало би се питати – недовољно проучили, него да ли смо јој са исправне стране приступили кад год бисмо

Индивидуална иновација подвргава се колективном оверавању. Наши народни певачи обично одбијају да су они сами нешто ново саздали, него су то, кажу, од старијих наследили и запамтили. Још на почетку века Р. Јакобсон и П.

Најзад, и можда најважније, у Писмима из Париза из 1921. године, на једном од места где се виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна,

– Гледајте, бози, мене младића! („Гледајте, бози!“) Од ситних детаља, ма колико да су иначе сами по себи важни, ваља прећи на општији план.

Као што је познато, она је постала неисцрпни извор песничких слика. Само што се при томе и сами тропи мењају, па стари називи више не подразумевају и старе садржаје.

И песници сами и ми који тумачимо поезију имамо обичај да кажемо како се у поезији обликује језичка материја. Али је та материја

То потенцијално гласовно оркестрирање припремају већ сами редовистихови, у којима се речи често групишу на основу гласовне сродности, али не као у артистичноме стиху, него као

Логичаре, дакле, не интересују сами језички појмови69, оно моделовање и сегментовање света које човек у природноме језику постиже.

Тиме се сами језички појмови издвајају и оцртавају у свој пуноћи и моделативнокултурној димензији људскога говора. Тако су у

такмичење у језичкоме стваралаштву (у том су такмичењу неки наши савремени песници тако далеко отишли да више ни сами не знају где се заправо налазе).

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази). ИВ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (кад су остали сами): Ја сам се решио, мајка, да дефинитивно уредим ствар.

па онда ја знам толико ствар да развијем и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да

Чекај само!... (Одјури.) Х АНКА, ЧЕДА ЧЕДА (на вратима своје собе): Анка, јесте ли сами? АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Нешто касније, и готово испотиха, у роману се почињу појављивати и сами сељаци. Појављују се они у ефенди-Митиној кући, као најава или можда као претходница скороме газда-Марковом доласку и

Као што се види, понашање ликова у високој је мери условљено, ограничено; било да они сами потискују своје нагоне и побуде (као Аница), било да их други присиљавају да то чине (као Ташану).

Занимљиво је да нас Станковић у тренуцима пресудним за ликове - кад сами доносе судбоносне одлуке или када то други место њих чине - не уводи толико у њихову свест колико нам приказује

како је у собу - све до Вука, бискупа и комесара - ушао мирис бокора јоргована, багремова и кестенова, речено је да су сами они кроз врата ушли међу људе који седе за столом.

Премда су тропи у Сеобама - било изнова активирани општејезички било новостворени - сами по себи занимљиви, они су још занимљивији због врло специфичне улоге: служе за успостављање оних „досад непосматраних

Насупрот томе, лик госпоже Дафине и лик Аранђела Исаковича искључиво се преламају у туђем, ауторовоме говору. Они сами не говоре. Друго, постоји једна прећутна норма, која се иначе доста јасно испољава у нашем очекивању.

се, занимљиво је, и ти чисто психолошки садржаји подређују начелу компоновања: не обликују се индивидуални доживљаји сами по себи од лика до лика, као непоновљиви, него се по правилу укључују у однос међусобног поређења по контрасту и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А њихови људи услужнији но други сељаци: не траже да их оне дворе и послужују као Колашинци, но им сами доносе каву и медовину и остављају да се саме веселе како и колико хоће.

неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.

ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца.

И сами малаксали, готово безнадно али још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управ

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Не чује се добро где год правда страда... Знамо ми то добро како се раками: „Хрвати су слаби кад остану сами! И глас један српски превари се, кличе: „Тâ хрватска борба Срба се не тиче“.

Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами. Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била,

Не питајте мене, Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал’ то је семе са неба пало.

му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година; Није нам рекла: ходите амо, Чекала ј’ да га сами познамо. (Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.

Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга. Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала.

Родио се Христос, али не за слепце Што су сами себи очи ископали, Не би ли им други, окати и бесни, Из милости пуке мрву хлеба дали. Родио се Христос!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ви знате како је и вама кад вам ко ваша сувопарна сочиненија критизира. А што на моду вичете, сами се издајете да вам је плитак мозак, јер кад би се и ви сад онако обукли као што се ваш дед носио, шта мислите, да л’

ФЕМА: Ју! Мачак! Не говори ми више такве речи, оћу да паднем у несвест. ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице!

(ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш? ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан.

ПОЗОРИЈЕ 8. САРА, ФЕМА, БИВШИ САРА: Службеница, службеница, како, ви сами? ФЕМА: Коми фо! Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме

А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо којој се приклањају.

се завршава звездама изнад назначених Гора И наказом у пољупцу која се родити мора Својим доласком измислили смо сами.

У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами. О ветар с црном кичмом тамни рој и пакао разноси светом, мења ток онесвешћеној реци.

Краков, Станислав - КРИЛА

Имале су бела, урањена тела, и носиле несташне костиме. Ови се сами угодно цепали, и поред надзора албанских стражара са црноцрвеном јаком.

Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути.

Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа. Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери.

Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи, стварају такозвани „бар“.

У целоме пределу, изван нас, они су били сасвим сами уоквирени прашумским пределом. У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са европским

Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге.

Не што бих их ја послао у смрт да бих себе заштитио, већ пошто се и иначе сами излажу. Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там.

Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.

Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што

Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година

Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.

Многи младићи играју сами између себе. Одједном гужва (ко зна по који пут ово вече). Један Бауле оптужује другога да је нарочито позвао

То је у ствари био први и последњи наказно израсли деран кога сам видео у Африци, где сами родитељи убијају рђаво рођену децу. Н. сам није знао како је маломе име; он га је звао: „Мармитон!

Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од наше границе па до под сами Алексинац, буктила су сад у пламену.

и спустити их, а опет ко ову косу држи, тај влада готово свом левом обалом моравске долине од наше границе па до под сами Алексинац.

Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами Житковац спрам Алексинца? Та то је апсурд.

« Да ружних удеса! вечито се нешто бунимо и сами себи сметамо. Види се да нам нешто недостаје. Пушкарање око Глоговице трајало је до мрака.

Последњи јуриш извршили су Арнаути, и догонили су се до под сами шанац. Причају да је нашима напослетку нестало картеча, те су капе шајкаче пунили куршумима, ћушкали у топове и тиме

Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи упомоћ? Не можемо.

Черњајев це само пљесну по бутинама: — Ето ти сад! Није ли ми пре два сата Комаров рекао а ви сами потврдили, да сте се пели до на врх оне косе и да Турака нигде нема.

и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога листа, А цветови од крваве пене...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче. Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ко их одређује да се смењују? — запита мој друг артиљерац. — Они сами. Прекаљени су то борци. А спавају као зечеви. Истина, пуцањ пушака их не буди.

Али између нас је магла, те људи пуцају у ветар да би растерали сан, и охрабрили сами себе. У неко доба ноћи Бугари се притајише. Штитиле су их жице, те су ваљда мало спокојнији.

Био је сунчан дан, те су готово сви лакше рањени и они болесни изишли у двориште. Остали смо нас двојица сами. Питао сам га тада како га тако несрећно ранише. И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб.

Мени је и тамо добро.“ Тада је неко од пуковника предложио да они сами преузму ту тешку дужност собних старешина. Њих четворица. Па нека ти синци мајчини само врдну.

— вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака?

Онда у том правцу пуцају... Ви вечерас немате никаква нарочита посла, сем ако хоћете сами да видите како изгледа кад се бацају бомбе. Командир ме је тако љубазно нудио, као да ћу тамо гледати неку представу.

— Шта да радим! Елементи су за све топове били исти, па видите и сами. Морамо остати при овоме. Пустићу још само један, контролни плотун.

— Разумем! — До виђења. Кад командир оде, Драган плесну шаку о шаку и погледа војнике. — Хајде одаберите се сами ко ће с ким, и тако станите. — Онда се обрати једноме: — А ти иди да спремиш дашчице. Војници се узмуваше.

— Пази, ови се већ спремили — рече смешкајући се командир. Војници су на ногама имали платнене ципеле, које су сами сашили. Ставили су шлемове и опасаче. — Ево, зашто сам вас звао.

— и обрати се дами: „Хоћете ли да узмемо такси?“ Пристала је, разуме се. Мој пријатељ оде по кола, а ми остадосмо сами. Тхе!... Познанство на силу, случајно, где је мој друг заинтересован. Ја сам био од споредног значаја...

Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја? — обратих се наново своме пријатељу. — Е, зар сам знао да станује овако далеко.

— Знате... не знам како да вам кажем... Уосталом, ви и сами увиђате... Ја сам удата жена. Али између мене и мога мужа постоје извесни неспоразуми.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ах, Сербије пребједна! Сви тебе презрјела, и сосједи и друзи већ те оставили. Но и сами синови моји веће стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се

Но и сами синови моји веће стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се вјековјечно свели.

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове.

Нит’ му је игде у животу трага, Нити надежде, моћи бар постати Коју имају сами незачети? О не, не да се то ни помислити! Што је постало, то навеки траје.

Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их

И сопствена чада Уж расвирјепјели (Каја мње отрада), В упорност приспјели; Утробу терзајут Моју, раскидајут, Сами уж смјатени.

Соопштите г-дну Копитару. Прочитајте му ви сами патриотическим духом и тоном. Представите себи да гледите пред собом картину живописну, представљајућу последњу вечеру

1875; прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово: „Дороц му је од сами’ закрпа и конаца, као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као заврзан, не би

који су на овом балу били, нашој слоги чудили и да је један велики господин рекао: „Не би веровао да су Србљи и сами по себи у стању овако лепо друштво саставити.” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8.

које му, ако не у развоју, а оно у историји наше поезије припада; његов случај је сасвим особен и редак: био је на сами дохват праве поезије, а што му је дело остало као кула у ваздуху, људска је и уметничка драма болна и заборављена.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи. Крошто, зашто, то нек сами Бог зна. А право, по души кад будемо говорити, мекана је срца и податне руке: залогај би чојеку из уста дао.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Раскрстили смо са прошлошћу гњилом, У ноћ зала је погребосмо целу, Будућност својим љуљушка нас крилом. Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада.

очи нам навре, Стид нас да без венца мремо у осами, И дижемо с муком горостасне лавре, Да бисмо их свесно сагорели сами. О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама!

И подне и поноћ једнолики, мукли. У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли. Само бели бездан пахуљице веје.

Ми, као литија, лутамо с трубама Од кута до кута, од града до града, Час сами, час с децом, стадом и љубама, Носећи стегове и власти и пада.

За сваком зимом и за сваким летом. Стани сад док се млади сан ужива, Неоскрвљена срећа док се снива, Сад кад смо сами ја и небо твоје. Стани, да ти се исповедим, стани, Али ти идеш немо својим током Следећи једном промислу дубоком.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш? ВИЋА: Ето, па читајте сами! (Даје му телеграм.) ЈЕРОТИЈЕ (чита и изненађује се.

То не може друкчије бити, него ти си нешто погрешио? ВИЋА: Ево, да донесем шифре, па сами да видите. ЈЕРОТИЈЕ: Разрешио си доњом, општом шифром? ВИЋА: Јесте! ЈЕРОТИЈЕ: А ниси пробао горњом, специјалном?

(Оде.) ВИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ (на вратима, из којих је дошао): 'Оди' господине Вићо. ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш.

МИЛАДИН: Добро! (Одлази.) XИИИ ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА ЖИКА: Па онда? (Звони.) МИЛИСАВ: Ја и господин Вића уђемо сами. ЈОСА (јавља се на вратима). ЖИКА: Не пуштај више никог! ЈОСА (повлачи се).

КАПЕТАН: Море, знам ја да су они грађани него шта ће овце? ВИЋА: Па мора, присутници. ЖИКА: Сами сте ви наредили. КАПЕТАН (сети се): А јест, боме!

ЂОКА: Ја вас преклињем, господине капетане, да не дозволите читање тога писма. Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују.

КАПЕТАН: Јок! Овде се неће читати. Читаћемо га после ја и ти, кад останемо сами. ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) КАПЕТАН: Куда, море?

Извол'те ви сами наставити истрагу! (Шчепа капу и нагло оде.) XИX ПРЕЂАШЊИ, без ВИЋЕ КАПЕТАН: Па јест, тако је, има право човек.

тамо у собу и благословите прошевину, па онда заједно, са ћерком и зетом Ђоком, отпутујте ви лично у Београд, па тамо сами лично господину министру... КАПЕТАН (гледа га и размишља): Ама, бога ти, мислиш ли да ће тако бити добро?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Словенски аутори и сами су развили, и широко практиковали, умеће да стварају такве речи. Изражајни потенцијал црквенословенског језика стално

српских митрополита, руски учитељи, који су, природно, учили младе српске клерике оној верзији црквеног језика коју су сами познавали.

Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели

враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ко хоће да га нађе, треба сам себе да стави у окове и да иде ливадом; па где окови сами од себе спадну, ту ће га наћи; или ћемо га наћи код јежа, који се у приповеткама сматра за врло мудру животињу, и који

Ћипико, Иво - Пауци

Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати. Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз продати истоме своме господару, а зашто не?

Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу. Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.

У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих

у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и јјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.

—Али мени је драго тебе чути. —Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. —Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. —Јур не може горе... Нарадило се поље и надужило се.

— Нека остану! — јави се трговац. — Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат'... А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! Друштво се разилажаше.

— одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома. Чекамо дан по дан. Нека греду!... Остаћемо сами... — Неће моја дица мене запустит' — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи...

Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа.

А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. — Па да су бар копали како ваља!

Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава. Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. — Дођи са мном на бал!

Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! Биће ништа! — А ниси узимао адвоката? — Не ја; мислим зашто да арчим. — Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло.

С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом. Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета. И ето, да бог поможе! Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Бадава. Богдан је задрт и глуп, па је мој труд био залудан. Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара.

Неки су и сами поумирали чекајући да га наследе на месту игумана. Као да је све то знао. У њему се пробудио инат, заценуо се од

Богдан Имао сам врло мучан разговор са Јеленом. Сачекао сам погодну прилику да останемо сами, да бих јој рекао оно што сам одавно смерао. Почео сам без околишења.

Разбојника је као плеве. Дошли су ту и ту остају, само ће сада радити и сами паметније. Следећи пут биће теже. Дадара Једини монах који зна да броји и да рачуна је Димитрије.

Оно што смо сами о себи упорно говорили, изгледаће им као обична превара. Ми морамо остати равнодушни пред опасношћу.

у Кули: да ли то што допуштам својим монасима да живе као и сви други смртници, дакле да греше на исти начин као и они сами, или да их држим далеко од збивања, натеравши их на пост, бдења и молитве, док око нас пљушти крв и падају главе?

Матија Ова ноћ је наша, моја и Анкина. Док у средњем дворишту трешти пијанка, ја и она смо најзад сами, на нашем старом месту у сену, онде где смо се први пут срели.

Они су већ у неприлици што су једног монаха стрпали у тамницу као последњу протуву и добро је да их пустим нека се сами шуре у кључалој води коју су сами и угрејали. Рећи ћу да сам дошао с молбом да ми се помогне око оправке манастира.

једног монаха стрпали у тамницу као последњу протуву и добро је да их пустим нека се сами шуре у кључалој води коју су сами и угрејали. Рећи ћу да сам дошао с молбом да ми се помогне око оправке манастира.

Даћемо вам уместо нашег путоказа слободу да сами изаберете куда ћете се запутити. Нема више ни витештва, ни достојанства, ни отмености, ни поноса, отварамо вам нове

Ми смо вам дали пример: обесили смо једног грешног црнорисца. Показали смо вам сами како је то могуће. Страх ме је и да помислим куд би нас одвела наша непромишљеност.

Пошто је саслушао све оне који су хтели нешто да кажу, Лауш је пресудио: калуђери ће сами одлучити да ли ће или неће казнити преступника монаха Доротеја. Он, Лауш, неће се мешати у све то.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А по обали цветној ми сами блудимо двоје, Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје, И стидљив шапат твој.

“ И затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак. Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан.

се, крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у забран општинског ћате Уочи Ђурђева дана, а зашто - и сами знате. Кравар би, стојећи тако, још дуго лупао главу, Да га не викну неко и трже на светлу јаву.

До сада безбрижне ћуди, Сад слатка некаква чежња обузе њезине груди. А прошле сниваше ноћи где, с Кићом, лутају сами По тавној дубини шумској.

Обоје осташе сами, И њега подузе језа у овој угодној тами, Језа некако слатка. Очаран, без једног гласа, Он чисто гуташе оком облине

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И Ви сами, драга пријатељице, не оспоравате недостатак писане речи „уз коју ваља у мислима небо разапети“, но држите да су те

Зрелу за јавност! Дакле, на концу крајева, отштампану. Завиримо мало у ту перспективу! Ви сте сами писану реч назвали духовним чедом које лута по простору и времену.

За овако такво путовање можете се, по Вашем укусу, оденути и окитити. Путујући и посматрајући, нећемо изгубити сами себе у бесконачности, ни наше личне жеље, радости и туге пренебрегнути.

ми бисмо у току времена морали видети како се звезде на другим местима хоризонта уздижу изнад њега, а то нису ни сами Вавилонци до сада опазили. Буди, дакле, миран, дражајши, ми стојимо на чврстом тлу. Само кад не би било тако врело!

На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну мичу лено и неправилно своја весла. Лађа се скоро не миче с места.

У то име потребно је да Вам, као што, уосталом, и сами желите, кажем још коју реч о Александријцима. При мојим студијама о александриском добу наишао сам у Плутарховим

не стоје на миру, него се селе полагано дуж еклиптике, вукући са собом и небески екватор, па померајући тиме и сами небески пол. Ту појаву сељења равнодневица опазио је, као што сам Вам већ саопштио, Хипарх; она се зове прецесија.

То је, како ми рече митрополит, патријарх Глигорије В, кога је, пре сто две године, баш на сами Ускрс, турска руља обесила, у његову свечаном орнату, на портал те капије.

Но обојица волимо свој очински дом толико љубоморно да га ником другом не дајемо ни на употребу, а сами га посећујемо тек с времена на време.

Са висине до које су се они винули, изгледаше им њихов дотадањи рад узан и скучен. Признадоше сами себи да су научне расправе и лирске песме ситна зрнца, па ма била и бисерна. Али их охрабри друга бутеља.

Прелаз је био врло тежак; ваљало је целокупну артиљерију изнети на рукама војника до на сами гребен. Тако је комора дивизиског штаба стојала скоро цео дан на истом месту.

Ви сте, без сумње, и сами приметили да нам подземне просторије изгледају зими топле, а лети хладне. То је због тога што онде влада, преко целе

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

песму „Мелодија к пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије за децу.

“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Шта је? Да ниси нешто? Цигани свирају: »Мекам«. СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих. НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао. Сахранили су га на сами Бадњи дан. Стари, слаб и болестан, возио се до гробља; кћери и сину ништа није јављао.

У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови

Покушала је ићи у лов, и заволела лов, ловила и крупнију звер, постала одличан стрелац, и била, како су сами ловци говорили, једини ловац на свету који не лаже.

— Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката...

и разбојницима, оним што су носили уза се, у новцу или накиту, или су пуцали, застрашивали, рањавали, па и убијали, и сами били убијани. Густи војвођански кукурузи, то се заборавило, имали су врсту летње хајдучије.

— Како да вам кажем, госпа протинице. Увек вам је у кући „разни свет”. Док смо били сами Тодор и ја у кући, опет је то био ”разни свет”... Не знам, заиста, шта је у тој деци око мене.

У њој има нешто кротко... Мана њена на лику је непријатна. Али она се губи; сами сте ви мене упозорили на то. Полечићете је још мало, и оздравиће од тога, сиротица моја, која је у нежној младости

А због посла неког смо се сви и родили. И ја сам се удала за посао, и да њега није, реците сами, ко би била госпа Нола!... И сад да свршим.

Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему. Ништа лепше и слађе за жену него дизати дете, и бити мајка...

рече: „Станојла, није ми, к'о једном газдовићу, лако да то признам, али ето видиш и чујеш што ти проповедам: све сами сиромаси иду у гробље!” Тодор рече „сиромаси , а ја велим п р о п а л и ц е. Ју-хе! док су пуни амбари; ју-хе!

Друге води на гроб Милушићев, и моли, као неки сугуран лабораторист, да сами пробају, да сами предузму што мисле да треба предузети.

Друге води на гроб Милушићев, и моли, као неки сугуран лабораторист, да сами пробају, да сами предузму што мисле да треба предузети. Запрепашћење осведочених расте, и привлачи радозналост неосведочених.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили? Кад на осму годину ступи, сама га природа на оно опомене што му је судбина определила.

« Ја знам да се ниједан читатељ неће на ово чудити коме је позната Док Кишотова борба с воденицама. Но нека сами кажу није ли боље и ово него да им представљам како се хиљадама може бити де лана цапріна, или де умбра аѕіні, или за

Фама међутим узме себи допуштење да о његовом затвору по граду разгласи. Фама је једна персона која се из сами језика, очију и ушију состоји и особито љубопитство набљудава.

Бадава се смејете, господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да

жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од Прелић, то она овако толковаше: што такови сами признају да нису ништа заслужили, но све што имају од првог, који се звао Поповић или Прелић, наследили јесу.

(Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже? »Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне? То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.

или метенсоматозиста, који сасвим озбиљски утврђују да душа после наше смрти из једног тела у друго, и до сами животиња прелази, док се грехова не очисти. Ко може посумњати да овакови филозофи по својеј смрти у магарца не прелазе?

многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите свет ће прогутати, а код куће сув лебац једу и сами чизме чисте.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

клуб ћурака, глуб гусака и клуб пловака. Ти клубови не би нимало утицали да се промени поверење које смо ми, влада, сами себи присвојили, јер, као што је познато, политички клубови су установе у којима се чланови дисциплинишу да не мисле

Па још, кад родитељи сами досуђују судбину својој деци, то се да некако и трпети. Али се те ствари често комплицирају што се у решавање обично

да би се професори што слађе смејали, они обично задају такве писмене задатке на које многи од њих не би умели ни сами одговорити. Сећам се само колико нам је невоља донео писмени задатак: „Испеци па реци!

Па изволите сад сами изабрати, који од ових пипака желите да вам се зарије у мозак, па изволите сад сами рећи: да ли је могуће избећи смрт

Па изволите сад сами изабрати, који од ових пипака желите да вам се зарије у мозак, па изволите сад сами рећи: да ли је могуће избећи смрт кад човек западне у канџе овога одвратнога октопода?

Е, ето молим, па сами искрено признајте: је л' те да, после овога објашњења, сад већ нико више не зна шта је то свирала?

Е, изволите, молим вас, па реците сами, зар вам после овога неће постати одвратно не само клатно него уопште све што се клати?

“ Па и крај свега тога, професори ових мртвих језика, то сте извесно и сами приметили, живе у дубокоме уверењу да су деца дата у школу искључиво зато да те језике науче.

— А затим — додаје гневно директор није ни истина, нити је уопште било таквих стихова на зиду, но сте их ви сами измислили. — Било је и због тих стихова сте и наредили да се окрече она одељења. — Дабоме.

Изгледало ми је да и она мене радо гледа, јер, кад год бисмо остали тренутак два сами, она је бивала много љубазнија према мени но кад је муж био присутан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија. Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно протестовали.

Али сада су и сами почели увиђати да све пропада, и да је њихова даља судбина неизвесна... Бугари су на југу пресекли главну пругу и

Сада треба да оставе жене и децу, старе родитеље. А и сами виде да за овај моменат отаџбини нема спаса. Треба имати моралне снаге, па не подлећи искушењима...

— Господо — говорио је он — наш положај врло је тежак и критичан. То и сами видите. Од наше енергије и одлучности зависи хоћемо ли у току сутрашњег дана спасти топове.

— Па... Како сад? — запита капетан Лазар, држећи ме за руку. — Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може...

Наша контрола је била искључена. Људи су били препуштени сами себи... Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла.

Лутао је да би нас нашао. На путу сусретосмо и заробљенике, који се крећу сами, без спроводника, у супротном правцу.

Немамо више куда!... И сами видите... Три изласка постоје. Или ћемо бацити оружје, па ћемо се срамно предати. Водиће нас онда као заробљенике кроз

и строгим гласом проговори: — Господине пуковниче, ви као старешина треба да нам служите за пример, а не да сами стварате неред! — Господине потпуковниче, пазите шта говорите! — Пазите ви шта радите!

На овоме само месту задржали смо се цео један дан... Ви сте и сами видели колико је тешко и једном самом човеку да пређе преко оних врлети.

Ја вас опет молим, да нам не замјерите, ако је било чега неугодног... Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо! — Овај би могао да задичи и само Цетиње — рече Драгиша када смо изишли.

Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица. Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају. Пазимо само да се не оклизну и непрестано стрепимо да нас не згазе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени?

И што би људи били криви за моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога!

Зарекох се да нећу изићи до смрти из овог мрака, И бљувах на сами спомен врели победничког зрака; О како ми је болно било у души оних дана, Када бих, и челом, сваку стопу познао свога

је само повратак к њој; јер нема шта да се избере: До спустити и њу и себе у чашу бескрајне воде Као што се спуштасмо сами у умор и зној, Или висије планинске изврнуте у вир своје слободе, Где потапасамо ожиљке сна раздравши плавила завој!

Нешто што је јако непријатно Што је осећање срамотности, Стрмоглаво, Што сте изазвали сами као признање, Што је похвала од људи за које би желели да је њихово мишљење за вас тајна јер их не можете уверити у

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету? Нису још знали да су се у пустињи појавили, а већ су знали да блистају, да воле.

Затим, пренесе све старце и старице, јер млади су бежали и сами, безобзирно гурајући слабе и болесне. Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу

Поданици су се све брже навикавали на ноћни живот. Постепено, сами од себе, почели су да се рађају поданици једва већи од педља.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Нико нас неће моћи гледати. Сами, код нас и у нашој башти играћемо. СТАНА (отимајући се): Нећу, Васка, нећу! (Плачно): Сами смо код куће.

Сами, код нас и у нашој башти играћемо. СТАНА (отимајући се): Нећу, Васка, нећу! (Плачно): Сами смо код куће. Отац љут, прек... ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!

Ћелије наше Те светле искре Лепоте твоје Како се вију, Како се роје И расипају По свакој страни, Кô запаљени Сами ђердани! И свуда, ено, Где која пане, По једно златно Кандило плане...

1911. МЕТЕОР У старој башти, на прагу од врата, Пуни звијезда сједили смо сами... Ноћ бјеше плава, и у полутами Руменио се плод здрелих граната. Тихо... Све ћути...

висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами.

Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове ''мадама''.

Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега. Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га.

'' 42 далеко на сиње море Ми смо пловили, драга, У лаком чамцу сами; Ноћ беше тиха и блага. духова острво лепо У месечини је било. Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ту тежњу недвосмислено изражавају или личности о којима се пева или сами певачи. У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу мој,

У Илијади и Одисеји, у Махабхарати и Рамајани, на пример, богови не само да одлучују о исходу рата него и сами учествују као помагачи овога или онога јунака.

и кад су се против турског феудализма због његове тежње да привилеговани домаћи слој претвори у рају почели борити и сами кнезови, већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби против свих опих који су ма у чему и ма како

Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота Ђурђа. Они су и сами носили назив деспота. Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у песмама познат под називом Змај-огњени или

Но ови наоружани људи често су ишли наруку хајдуцима, често су се и сами одметали у хајдуке, и сваког часа могли су да се претворе у устанике.

Она су достигла врхунац крајем XВИ и почетком XВИИ века. Тада је настала и изрека: „Бог вас чувао сењске руке!“ Сами Млечићи нису били у стању да изићу на крај с ускоцима, те су затражили од аустријског двора да се ускоци „уклоне из

и 1660. године). У храбрости ускоци нису заостајали за хајдуцима. Они су и сами били — како је у једној прилици тачно речено — „хајдуци нарочите врсте“.

Погинуо је у нападу на Дувно 1687. — и у песмама Стојан је веома велики јунак, — како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу

Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака!

Но ваља узети у обзир и оне стихове у којима сам Муса наглашава супротност свога и Марковог порекла. Сами за себе, одвојени од осталог текста, ови — лепи и снажни — стихови доказују да је Марко представник феудалаца а Муса

У прилог овоме тумачењу — мада сами наведени стихови и даље остају у оштрој противречности са ликом историјског Мусе, Мусе феудалца — иде и чињеница да је

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Лете ваздушним пругама Са неким лаким тугама У својим ситним грудима У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ Није рано да сазнамо сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У заседи иза петнаесте Кад осетиш да ти срце лупа

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Држ, не дај! Још увијек лармајући као да траже бјегунца, дјеца се дадоше у бербу презрелих љешника, који су већ сами испадали из својих пожутјелих чашица.

— Ихај, ово треба да види читави свијет! —весело повика дугоноги дјечак и брзо загребе уз прву букву. Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила поврх треперава мора од лишћа.

— Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед. — Само да договор држимо у тајности. Растадоше се већ у сами мрак, тајанствени и ћутљиви, а већ сутрадан лукави пољар Лијан крену у извиђање да уходи мале бјегунце.

— питали су забринути људи тужно гледајући своју разбијену војску, једину своју заштиту . — Ни ми сами не знамо. Било је и друкчијих војника.

— И баш је рекла ко ће гдје стражарити и ко ће с ким ићи? — неповјерљиво упита Стриц. — Не, то је оставила да се ми сами договоримо — рече Јованче.

Сједила је поред Јованчета, тиха, срећна и занесена, као да су сами на свијету. — Гле како је данас красна ова наша обавјештајка! — прошапута Ђоко Потрк, увијек осјетљив на сваку љепоту.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, — излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије.

Злечесту реч на ме изнеше. Ама који ме год то облагују, да се сами обуку у зао глас и кано хаљином горњом тако да се обгрну сами са својом срамотом.

Ама који ме год то облагују, да се сами обуку у зао глас и кано хаљином горњом тако да се обгрну сами са својом срамотом.

свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе на ногу, дивље и немилокрвне слуге су онога пламена, и сами су ватрени.

СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати. Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре.

неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који год на вашу земљу узвојују, ви ћете сами надбити и протерати с вашом слободом и они ће бегати и падати пред вами. НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.

Него јоште ви ћете сами протеривати ваше непријатеље ш њиних земаља и бегати ће пред вама и покоравати се вам ... И старо до старога жито ће

Није ли y земљи? Промотримо се: што се из нас по малу стаје, Те сами себе да не варамо Гладећи како нас скоро једног по другом нестаје...

Латише и сами тек голе сабље и секоше се близу до зоре међу собом и тако малина што осташе, разтркаше се који куд и разбегоше.

А кад не ктише, те не ктише обрнути се, онда мећу њих пусти мач нек’ се сами исеку да Римљани више не гину и нек се већ разиђу одонуд.

своју им мајку, а погани бијаху, те кад би јој ваљало у збожницу ити (њихову црквину), а не би им се коња здесило, сами би се запрегли у кочије и одвезли би је тамо.

жестокости срдца на друге људе нимало не имаду разлога и ома немилокрвно без расмотривања надаље осуђују радо и у том сами себе губе!) Што на то Натан?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане

Кад беомо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не питâ: ’оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко“ и „мајка“, — саг нас па не питују наша деца!...

Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.

Он је у то доба већ обично у кревету. А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били. Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути? Ништа.

а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ.

Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате

математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.

Девојке пазарише, па и одоше. Остадоше опет сами. Опет мала починка. — Бре! — поче хаџи Замфир — исквари се много свет! Батисаше се и селскије!...

Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше... ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у