Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нове струне, согласим самвику, Начнем Марка Краљевића, храброг вјека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика возглашаше опет само — љубов. Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа.
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа. Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти