Африка
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу.
Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати. Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши. Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало.
То је „минет”! Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка. Она његова интересантна фигура, оно лепо лице! Прави Адонис! Сви се од срца смеју.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим, и тебе за мене налазим. ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари.) Како се француски уздише? САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи...
ФЕМА: А, то је гурбијанство. Жан, привежи му ногу, па га донеси овде на канап, (Сари) нек седи са Финеском. САРА: Шармант! ЈОВАН: Бре, ако он не смрси и Финески врат, да нисам који сам!
Шта си се нарогушила као патак на кишу, је л’ то лепо, што чиниш, је л’ то паметно? ФЕМА (Сари): Јелте да смрди овај? САРА (метне мараму на нос): Врло. Ко вам је то? ФЕМА: Мога брата кочијаш.
Добила си красног мужа, пак га ниси знала чувати, него си га донде чангризала и јела док се није здоксао. ФЕМА (Сари): Син сунзер, сер тузер. САРА: Уј! ФЕМА: Сепер се лепр. САРА: Е биен!
ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе. ФЕМА (успијајући): И ја могу тако исто нобл бити као Енглеск
ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!... Сун паурентр. САРА: Уј! ФЕМА: Једанпут за свагда, ко је нобл, онај је мој, а ко није, марш апорт!
МИТАР: Но, фала богу! Једва јој нађо лека. ФЕМА (чешећи се): Да, просто! Сасвим просто! (Сари.) Адиес, ма шере, адиес, ноблес, адиес, журнал. ЈОВАН: Адиес, Жутов.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак: Шуматовца алдандан бир сари илан, Адмни сорарен — Черњајев генерал!! Ђундузлен топ а тар џене лен кумбара, Аман падишах, дерман, бити фукара!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Читај, ти само! ЂОКА: Али, забога! КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај! ВИЋА (чита): „Веш дат баба-Сари на прање”. БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А-ух!... Шта ћу сад?... Неко отвори врата и одмах их затвори. А моја се нога заглавила у сари чизме, па ме ухвати грч, и ја, седећи на рушевинама кревета покушавам да навучем чизму.