Употреба речи сијевају у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?! — вришти дјед у себи, а већ види своје пресвете виле како сијевају као бич светог Илије. — Зар Ниџина будалаштина да се раном назива?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Намах се отвори Косово. Грме топови, море, небо се пролама, сијевају сабље, звече ханџари, јече рањеници, — све огрезе у крв.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека и грмљава, свуд испод нас муње сијевају, а нас једне сȁмо сунце грије. И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају. Срећа наша те се, приклијештено у томруцима, нађе још пођешто ђаурскога робља, те да њине главе не исјече, листом би

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Вришти ат пода мном, баца пјену, пропиње се на предње ноге, а испод њег' сијевају варнице кô небесне свјетлице. А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а кад пирне и вркне кроз

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Између дрвећа указа се у трку пољар Лијан. Бјежао је стреловито како ваљда никад ни један старац није јурио: сијевају му широки опанци, омахује торбак, шешир му набијен до носа, штап стегнут у руци. — Овамо, овамо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности