Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа
један што сједи с кочијашем, па попа у руку: — Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом. Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!
Ударише врућине. Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару. Једног дана и кум Нинко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржавај се!
Ту он још љуће одадре дешњака. Волови уједанпут потрчаше. Павао се дохвати за стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: — Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва!
Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу. Онај исти коме учитељ рече да је марва. Сједе поп с Маром за сто под орахом. Иконија донесе бијелу каву. Поп не скида с ње очију.
— рече поп. Владика се забезекну: — А какав тебе гријех мори? Поп слабо махну руком, као да му приђемо. Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам тугу, па ћу тек онда бацити овога мог неваљалца у воду. Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била.
Коса му је већ сасвим бијела, ваљда од силног брашна које му већ годинама пада на главу. Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У горњој Крајини, „кад жена мора одбити дијете од сисе, чара овако: у онај дан, у који је дијете родила, сједе — узевши јаје и жлицу — с једне стране, а дијете преметне с друге стране кућнога прага; па га, онако про прага, стане
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци
Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице! Милица, с дјететом у наручју, сједе пред оца и рече: — Зар баш ни једне ријечи немаде, тајко, до сада за твога драгића, а толико си се радовао што ћеш му
— На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође! Та пријетња сломи упорство Драгићево, те пољуби дједа и сједе му на кољено.
Дрвене стубе што изводе у камару почеше шкрипати под њечијим корацима. Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше.
Већина би за „међеда“. Објесише коноп с греде на греду и нађоше двије тољаге. Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге, прекрсти ноге и поче се цуљати.
и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе. Како се бјеше дубоко замислио, а имађаше у руци њеку кутицу, стаде је пребацивати из руке у руку.
Владика обу чизме, преметну крст и панагију, обуче манторос и стави на главу панакамилавку, па сједе према ватри. Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар
“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину. Јанко га отпусти, па узев њеке опатове рукописе, сједе. Латинска слова бјеху округласта, једнака, потпуно читка, ћириловска њешто незграпнија; по графици замисли абата као
Тек што сједе, а уђе Крцун Сердарев и запита га како се налази? Јанко се похвали и поче му причати шта ће све радити.
— А што стојиш? Ходи на једну кафицу, знаш, на моју кафицу? Није било друге. Јанко уђе и сједе. Гојача, пристављајући ибрик, настави: — Драгић Милунов највише те жељкује!
Ено вам ондје на столу све. Јанко нестрпљиво узе писмо и сједе. Руке му дрхтаху. Саво отпусти Бајицу и узе да чита новине, које бјеше онога часа примио.
Јанко загрли старца, као што би своје загрлио; ижљуби драгића и срдачно се поздрави са женскима, па сједе и исприча им све.
Милићевић, Вук - Беспуће
витких, зеленкастих шибљика, његовог бледуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.
Он јој рече нека причека. Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе. И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.
Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе. И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша. Видио се комад сивкастог неба.
Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. — Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну: — Аха, нека, нека, доста је и твога било!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто за рогове, а мој ти Дивоња угоди преко поља, па што брже може потеци.
Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак почне плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал' ево опет оне баке к
је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па почне плакати и нарицати.
Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмо ли с њима бесједити.
— О, тебе ми и твога ми друштва, — наруга се старац, скочи на Таригору, те га добро излевуша, па га стрпа пода се, те сједе на њега као на какав сточић, и опуца све сам што је овај био спремио за њих тројицу, па откаса на свом зецу даље.
Он заблагодари цару, узе мараму и крете кући. Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати.
— Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу! Питаше се за јуначко здравље, па и овај путник сједе на траву и почеше разговор. Пита путник царевог слугу ко је и одакле је, и овај му све исприча.
“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају. Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера. Послије вечере метну један пањић под главу а марамом покри главу, и леже да спава.
Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина. Кад просјак угледа врело, приђе ближе и сједе да се мало одмори и да се умије.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти); кључа шљивка: титрају пламенице дуваром.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине, па се часте, брке масте.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ето сада вјером сврну: Јутрос си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе; Ге би пошла, да не пође; Што би рекла, да не рече. Ма те моли кукавица: Ах!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СКЕНДЕР-АГА А ја воли да надјача виши. Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије. Чује да свак спава у колибе.
И врати се с пићем из Котора. Поју људи, гађу из пушаках. Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости?
ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА. КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране?
Кад помислим и ја какав бјеше, распале се уз мене пламови! ГЛАВАРИ СЈЕДЕ ОКОЛО ВЕЉЕГА ГУВНА И РАЗГОВАРАЈУ СЕ, ДОК ЕВО ТИ ТРИ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ОЗРИНИЋАХ. ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ.
РАЗИЂОШЕ СЕ ДОМА СВИКОЛИЦИ; САМО НЕКОЛИКА ГЛАВАРА ОСТАДОШЕ НА ЦЕТИЊЕ ДА ПРИТВРДЕ СВОЈ ДОГОВОР. СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС.
ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ.
ИЗЈЕДОШЕ ОНО КОЉИВО, РУЧАШЕ И СВАК ДОМА ОДЛАЗИ. НОВО ЉЕТО ИЗИШЛИ ИЗ ЦРКВЕ, СЈЕДЕ УЗ ОГАЊ, ПА СЕ НЕШТО ИГУМАН ЗАМИСЛИО. ВЛАДИКА ДАНИЛО Нешто си се замислио, ђедо! Али ти се дријемат почело.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ишао пред оном четворицом, па пошто се подобро попе, под једнијем сивијем куком, гдје је увијек обичавао починути, сједе да напуни и укреше, а млађарију пропушти, гракнувши: „Ајте, не чекајте.“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче.
Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак. Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!
„Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!“ Калуђер сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.
Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе. Крцун Озринић бјеше га, збиља, ухватио за руку и подрмао. „Та, шта ти је чоче?
„Ходите сви амо, ја ћу вам скинути гњездо!“ рече и насмија се. Дјеца се сад бојажљиво стадоше окупљати. Он сједе на земљу и као да им докаже да им није злурад тури пушку далеко а хрту нареди да леже крај њега, те га поче миловати
Жене пошто хитно зашушкаше окрајке од бијеља у бокове од кревета, придружише се ка гомили. Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.
Ту рахатно сједе, облизну се, па пошто још шапицама протрља очи, загледа се у рањенога момка. На двору сутон се почео бјеше хватати.
На двору сутон се почео бјеше хватати. Вјетар је дувао и пирио на махове, а таман кад човјек сједе, захуја жестоко, да стаде треска прошћа и вратница по зградама, па у мах утоли.
„Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!“ рече видар, те пође к огњу и сједе. Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ.
“ То рекавши, прекрсти се и леже према видару. Стана је подјарила огањ, па се врну ка кревету и сједе на ковчег. Дуго и дуго, прекрштенијех руку, гледала је лијепа дјевојка у блиједо лице Јанково. Огањ гораше неједнако.
Тако је трајало комад ноћи. Цура, уздахнувши, диже се, подјари огањ, па узевши кудјељу са пребоја, сједе опет на ковчег и стаде прести. Чујући како се вретено врти, мачак скочи са кревета, па леже пред њеним ногама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 (ПАШТРОВИЋКА „ДОБРА МОЛИТВА“) 1 (Дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружа од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева
Да бог да да здраво до старе старости а у свакој радости буду и при здравој памети и да вазда сједе под косе сиједе, у богату селу а трпези у челу; господа их поштовала и прибирала, крајина им у очи гледала, бешједу им
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109. Сједа сједи у Сједину граду, цар је проси, окован је неда. 110. Сједе на врага, оде без трага. 111. Сједи вила навр вила, чека синова из бијели градова. 112.
” Цар тако и учини, и теке стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за свадбу.
” и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама показујући као да је нијем и да иште помоћи. Онда му она рече да сједе њојзи на скут, а он једва дочека и сједе, а она му подврже главу да је побиште.
Онда му она рече да сједе њојзи на скут, а он једва дочека и сједе, а она му подврже главу да је побиште. Он премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је
Дође један градски ловац у село да лови. Около подна уђе у кућу једнога сељанина познаника да што руча; пошто сједе, погледа около себе и види врло мало земље у оно село, већ све гола литица и силне гомиле натрпане мали и велики
“ 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ. Срете један лијенштина на путу слијепца ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих млого лијепу и красну пјесну испјева.
Кад растовари, сједе покрај једнога мијеха пунана вина и стане махати главом пут њега чудећи се, како вино онако весеље човјеку у главу и у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе.
— вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило. Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.
“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога.
Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине!
Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.
Вечера је прошла истијем начином као и ручак. Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе.
— Тако! А одакле оно ти бише, а? А како је било? Снива си? — пита га фратар, пошто сједе и стави штолу. Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.
— вели он. — Имају ники састанак. Ено и’ свију у гвардијановој камари... Па како сврши са Гргом? Бакоња сједе и налакти се. Очи су му сјактиле. На лијевој страни чела утонула му браздица у коју се Бујас загледа. — Шта ти је сад?
Бакоња се поново разведри. — Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија. Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца. Тако је трајало дуже од једнога часа.
Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали. Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.
Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење. Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена. — Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен.
У сјени од коњушке лежаше стока. Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи;
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У настојању да се успне на недостижни врх стабла живота, Прометеј уз пут труни јабуке. А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују.
Али, као што погађате, и то се убрзо показало недовољно. Испоставило се, наиме, да у Бироу сједе људи гамни на бесмртност не мање од оних који сједе у Специјалном вијећy.
Испоставило се, наиме, да у Бироу сједе људи гамни на бесмртност не мање од оних који сједе у Специјалном вијећy. И тад — тад је спасао ситуацију онај црнац који увијек спасава кад ситуација дође у ћорсокак:
А многи од оних забринутих стричева уплатили су тек онај минимални улог који им даје могућност да сједе за столом и да се из прикрајка сладе емоцијама а да не учествују у игри, и да иза стакла, под заштитничким окриљем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био. А господ бог рече светом Петру: — Петре, хајде доље к староме па реци да сам те ја
пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао просјаку, па на лакат ђик у рај, па сједе на своје лаће.
Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу! Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише. Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће!
На то старац рече како се не може пети, него затражи да му див савије грану, па да сједе и да се одмори. Див га послуша, сави грану, и старац усједе на њу, но див пусти грану, она тандркну и далеко одбаци
Малар рече: — Немам је ту; али ћемо је наћи. Брже царев син даде ухватити коње под кочију, узме новаца доста, па сједе с маларом да иде тражити ону лијепу ђевојку. Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан.
— Бих, што не бих? — рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.
Пошто везировић вечера и још се мало проразговараше, леже те заспа, а слуга се измаче те сједе међу товаре и стаде мотрити.
Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак поче плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал̓ ево опет оне баке к
је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па почне плакати и нарицати.
Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмоли с њима бесједити.
— О, тебе ми и твога ми друштва, — наруга се старац, скочи на Таригору те га добро излевуша, па га стрпа пода се те сједе на њега као на какав сточић, и опуца све сам што је овај био спремио за њих тројицу, па откаса на свом зецу даље.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично. Води послове у кући и дућану, а засве што је окосит, набавља својој породици оно
Чекаоница је расвијетљена и свијета је око ње мање, а они што су заостали сједе и чекају. Њој се не да поћи међу чељад, у свијетлост; једнако од нечега преда.
Сједните, — понуди их, — ето мене одмах! — и пође са скленицом тамо куд га зовнуше. Њих двоје сједе, свако забављено својим утисцима.
Па када се Спасоје к њима поврати, дјевојка се инстинктивно диже, као старијему и бољему од себе. Испрвице сједе и ћуте, док се Спасоје сјети те донесе вечеру.
Сиђу обоје. За банком стоји Спасоје и точи пиће гостима што долазе и одлазе. Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати и напуни двије чашице жестокога пића, донесе па и сам сједе до ње.
Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати и напуни двије чашице жестокога пића, донесе па и сам сједе до ње. Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица!
Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње. —Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво...
Кад приспјеше на мјесто, Марко униђе у кућу, а она застаде и сједе на суви трупић испред врата. Марко у кући постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно
Марко се збије до ње на трупић и не пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море.
Оно двоје дјеце што се пред кућом игра пожури за њом. На највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије гране, свинуте од удара вјетра, окупљају се од стране
Старица климну главом и сједе, извинивши се да ће брзо довршити посао, па ће ми онда показати манастирске развалине, гдје сада она живи.
Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нешчастије моје До ада мја сведе, Зло, ах, на мја своје Спустив на вјек сједе: Уви мње пребједној, Злополучњеј једној! Гдје сут крјепки моји? Дух мој возмути еја.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе. Смота нову цигару, отпуши је мало, па је полагано спусти међу оне остале, те се опет одбочи на руке и замисли.
Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг. — То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао.
Мићан прегледа још једанпут котао. Кад нађе, да је све у реду, огрну хаљину, сједе пред ватру, извади лулу, па напуни. — Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу.
— рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу... — Од подрума! — додаде неко из мрака.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Маћуха сједи на два столца, свака њезина кћи има свој столац, а обје пасторке морају да сједе на једном столцу« (ЗНЖОЈС, 16, 39).
Ћипико, Иво - Пауци
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути! Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.
Попивши сваки своју на искап и, руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће. Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући.
Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао! Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их!
Иди, Петре, јави се биљежнику; наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час... Петар оде, а писар опет сједе и пише. Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. А попунивши га, диже се и пође к прозору.
Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима.
Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу; пишући снађе се и, пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још
Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско. Сједе на „полтрону”, што је поп Вране посудио у вароши нарочито за њ (донесоше је два сељака па, зећи на њу путем са
Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе. — Мали посао, — вели, — свршићемо брзо. Послужник призовну странке.
—Ја бих из твоје руке пио, па да је отров, — вели Илија, — брат си ми! Петар улије за се литру и сједе даље од брата. — Што се срдиш? — опет ће Илија. Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је... Могли смо као браћа.
” одмах сједе. Погледа по друштву: нико ни ријечи! Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће
рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој природи), па нашавши хлада сједе да чита.
Али погледавши га у очи, учини јој се да је те очи моле, и сједе сучелице њему. — Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако
талас о жал бије Један крупан лабуд чекô је и бдјео; Лако, кô дах тихи што ИЗ палма вије, На устремљена му она сједе крила, И с њом лабуд крену што је могô прије... Плану море, поста кô црвена свила. Погорјеше једра, све засја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом на ливади три коња витеза, под седлима и под
То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му
То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије. Сједе Милош ситну књигу писат у Прилипа, у бијела града, своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу Марко, ил' не
“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је
мејдана, па удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.
му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било!
Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л' је млаћи, двори господаре.
те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л' је млаћи, двори господаре.
“ 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА Цар Лазаре сједе за вечеру, покрај њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у
Колико се ражљутио Марко, у чизмама сједе на серџаду, па погледа цара попријеко, крваве му сузе из очију. Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку
28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА Сједе Марко с мајком вечерати сува љеба и црвена вина; али Марку три књиге дођоше: једна књига од Стамбола града, од онога
Оде Марко на цареву војску са својијем слугом Голубаном. Кад су били на трећем конаку, сједе Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад је стигао под стару крушку до гроба хајдука Јована, свог чукундједа, он сједе у презрелу јесењу траву и помилова рапаву надгробну плочу. — Чукундједе, ево и мене, побјегох у хајдуке! Тишина.
— Аха, шта ћеш сад?! — злурадо дочека Николица и сједе под букву заједно с кујом. — Одлази одатле! — повика Стриц с грана. — Нећу!
— Идемо ми брже напоље док није дошло нешто горе од Луње — предложи Јованче. Мачак одједном сједе и хукну: — Ја више не могу никуд ни макнути. Тек сад су ми се одсјекле ноге од онога страха од малоприје.
Чинило им се да од читавог шумарка у ком се крију највише стрши баш онај жбун иза кога они сједе. Чак и бреза десно од њих неће да мирује, него пакосно шушка и трепери као да зове: — Еј ви с раскршћа, погледајте
Луња брзо сједе у траву, спретно намјести његову главу у своје крило, помилова га по лицу и болећиво упита: — Стрико, Стричићу, шта те
— Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу. Љут и посрамљен, Стриц се исправи, сједе и развика се: — Ништа, ништа! А ове рупе на шеширу? Погледајте само! Је ли ово од пушака или од мачкова репа?!
Пођемо ли сад напоље, похватаће нас као пилиће. — Па шта ћемо сад? — препаде се Стриц и сједе на земљу. Јованче се само згледа с Мачком и шану му: — Морамо с њима у пећину, другог излаза нема.
Лазар Мачак одједном тако гласно узвикну да Стриц од страха сједе на земљу: — Идемо на онај излаз више потока Леденице! — Их, па како тога да се не сјетим! — зачуди се Јованче.
Одједном се Луња узнемирено промешкољи, сједе и забринуто рече: — Неко има у шуми. — Шта кажеш? — прену се Стриц и узе преплашено да звјера око себе.
Погледам ли само неку шикару, одмах знам гдје се, по прилици, крију дјечаци, а гдје сједе дјевојчице забављене брбљањем.