Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади.
пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер нећу моћи расцијепити
Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму. Тако је сјекао један душак и краљ ђаволски чу гдје му неко сијече шуму, па брже боље
— упита краљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили и ја ћу ти помоћ насјећ! — па јами за сјекиру и неколико насијече, онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста. — И ја мислим, — рече Грбо.
Отац, кад то видио, зграби сјекиру па за њима порени, а непрестано виче: — Милошу, врати се натраг, врати се натраг! Ал' јест, не враћа се ни Милош ни
Дечко сад узме сјекиру, одведе краву у воћар, те је веже за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тај је старац познат био због своје велике глупости; он носаше сјекиру у руци. Дјеца му приповиједе све. Он им каза да је тај ловац главом гроф Павле Пшенел.
„А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу. Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици.
Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици. Кад одиже сјекиру, спадоше широки рукави до рамена, а обле јој, бијеле мишице искочише; а кад удари, испод кошуље, облици стегана и
Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Виђевши то све, Насрадин хоџа заметне сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца;
Једанпут син овога човјека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реч; а змија се расрди те њега
Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. — Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу
вратина кнежева као у вола ораћега, никад главу од трупа раздвојити; и да не наљезе један наш из дрва те му узајми сјекиру, шћаше се дома без главе вратити. 5 ДВА КУМА — Ја сам ти се, куме, оженио. — Богме, куме, добро.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дечко сад узме сјекиру, одведе краву у воћар, те је веже за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни, не може да извади.
Пусти мене да ти то исцијепам, па ме онда закољи. Краљица узе кључе па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру па је извади из дрвета, па рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер нећу моћи расцијепити
Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму. Тако је сјекао један душак и краљ ђаволски чу гдје му неко сијече шуму, па брже-боље
— упита граљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили, и ја ћу ти помоћ насјећ, па јами за сјекиру и неколико насијече, и онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста.
То маје опазе, па нека за сјекиру а нека за биљу, те медвједа и лисицу протјерају из села. Они су једнако бјежали не обазирући се и мислећи да их још
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега
Хоџа, да се обрани, потегне сјекиру, удари пса у главу, а пас отегне репину. Комшија оде кадији, па му се потужи. Одмах доведу Насрудина, те му рече