Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том ходнику, дакле, почео сам живјети. За облачних и бесунчаних дана, у њему није било игре. Ходник би навукао сјену на своја стакла и погасио своје јабуке. ИИИ У приземљу се налазила дједова поморска агенција.
Али ипак, учинило ми се, нешто мање ведрим него на почетку. Можда је на њ бацило сјену моје гануће. Такнула ме његова љубазност и обазривост, коју редовно не можемо тражити од људи свиклих да по свом
Мјесечина је обасјавала ту страну улице. Заклонио сам се у сјену капије преко пута. Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким
као што је таква једна примисао на арсен подобна да нам затрује читаво буре вина, оваква једна сумњица може да ми баци сјену подозрења на читаву књигу, па и на оне странице које можда доносе жежене истине.