Ћипико, Иво - Приповетке
—Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет!
Ћипико, Иво - Пауци
Али жена, спазивши гдје одлази, зовну га: — Раде! Раде се осврну, скањива се, оклијева... А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ...
Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху
— Нећу те појести! — поче Иво. — Знам, — одговори девојка. Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. — Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. — Нисте ништа изгубили!
Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже.