Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
хаљини у бестелесни призор савршене среће, сенчила јој сањивошћу мачкасте зенице, чинила косу тешком попут златног слапа, претварала је у знак за давно изгубљену, па наново пронађену љубав из прелазних дана младости, па им се блазираност
вал врелине када је угледао како улази кроз окретна стаклена врата у строгом тамном костиму, без икаквог украса сем слапа златне косе која је пратила њено лице попут нежно свиленкастог ореола. »С тим још није, значи, готово!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати. О ДАЈ МИ О дај ми успаванку од слапа У будни сан што обара И свет непознати отвара Као раширена мапа.
Јер да постоје речи, то мора, Из звука кад вода капа — Кад већ постоји стас слапа И капа света, слап бора. Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван
Ћипико, Иво - Приповетке
се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета.
Ћипико, Иво - Пауци
крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји. Раде чека.
За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом. У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.
На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зиркам кроз трепавице и поносито премеравам свој посед. Тамо крај слапа, с оне стране Белог потока, окупано сунцем и поспано, лежи Вилинско гумно.