Црњански, Милош - Сеобе 2
Срећом, капетан је остао жив, али му је сломљена нога и пребијена су му и ребра. Рунич прича да је, у тим колима која су одјурила, препознао слугу Божича, али се Божич
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Борили су се утолико храбрије, што су бранили своја огњишта и своју земљу. Пошто је турска сила сломљена и моравска Србија ослобођена, није више било потребе за Војном границом. Она је укинута 1870. године.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И стара катунска орлушина, којој бјеху оба крила сломљена, сакри сузе. Све три женске нарицаху једногрлице, па двије ућуташе, а чу се Миличина запијевка: Куку, браћо, Добро
Нагађали су да кост није сломљена, али почисто не знађаху. Затијем окупаше Крцуна, домаћица даде чисту кошуљу, те га наредише.
Милићевић, Вук - Беспуће
Она прелажаше кућом као сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши. А све прелијевале и претапале сузе,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
! Чу се где запева он. — Жалба! ... — дахну силно Цвета. И сломљена, побеђена диже главу, зину пут Стојана откуд долажаше његов глас, те као да хтеде да и последњи акорд његова гласа,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када наиђе неки воз, она као избезумљена трчи покрај вагона и виче: — Миле, сине Миле!... — и сва сломљена, и онако разбарушена, враћа се поводећи се и седа на клупу испред станице.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша. Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а то све зато што је једино она све знала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших нада, наше вере!
ЋУТАЊЕ Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор Сломљена срца, пала уверења; Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Ви сте судбине нечитаних строфа, Згажених ружа, прећутаних
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Паднувши, оба гњата преломи. Лијепа цура, што потекла бјеше за њим, врисну с тријема кад га видје сломљена. У хитњи баци му из њедара као неки запис објешен о тракама.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође калуђер, ти му не би дао пребијену грешљику ни сломљена новца.” Мал[еница]: „И не би[х], не бој се, не би[х]! Камо срећа да сви чине као ја!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Може сад из кревета да га избаци. И из куће. Не би се опирао, нити би био увређен. На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
призор дат при одласку од тетке ускоро се понавља - са варираним тоновима смрти - када је већ у разговору са оцем сломљена ћерка пристала на жртву и враћа се назад: „Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Па после свију напора и скупих жртава робови опет да остану робови, а Србија сломљена, разорена. Али тишти и сама помисао на ову црну могућност.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— викну и дохвати ме. Цела рука и лева страна шињела били су крвави. Неко ме пипну за руку и рече да ми је сломљена. Од болова и напрезања почео сам губити свест, те ме положише на земљу. Чујем нечије радосне повике. Отворих очи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: То можемо, Ал’ више?... Оче! Орлу су силном крила сломљена Са гавранова јатом гаравим Ужасну битку тужног столећа На висовима бијућ каменим, Одвојен с светом, и са орлићи,