Употреба речи смирење у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ни ноћ ни рођени кревет нису доносили смирење смућеном бирташу. Удаљена топовска канонада и, још много ближа, пушчана ватра опомињале су га на његов неславни подвиг.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење. Ја вратим Снежаницу у торбу и, такође, отфурам до лавабоа да оперем руке, певушећи ону дечју песмицу „После змије са

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Бојим се да ти није дао оно смирење које бих ти ја из свега срца желио... — О, само ми то немојте жељети, оче, само не то!...

— О, само ми то немојте жељети, оче, само не то!... Није за мене смирење, оче мој! Истина, ја понекад кокетирам с њим. Ја га чак зазивљем, ја га, можда, на махове и желим.

Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење. У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку.

Нека само дође! — И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је посљедња мудрост, врховна радост; смрт је највиша истина.

А једини бог црв немира. И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као што сте

Јављало се као нешто што упорно тражи да буде задовољено, и што одатле обећава неко смирење. Мутно, онако као што се у зимљиву зору јавља сјена помисли да би требало боље навући на се јорган: осјећање тог

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности