Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дође кум из Совљака. Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић... И њега тако исто дочекаше...
Дичан је, па се још више дичи. По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се. Зека се диже у вајат с деверским даровима. Отпоче ручак.
Све старије љубила је у руку, а млађе у лице. И онда обоје стадоше дворити сватове. Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.
Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... — Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово! — одговорише му. — Полази! Опреми се кита и сватови.
Опреми се кита и сватови. Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. — Ех, у име бога! — рече старојко. И крете се све... 6.
— Баш си неким послом? — пита га старојко. — Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!... Па камо ти чутура?... Одмах му додадоше чутуру.
Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... — Спремај! — рече старојко. Младеж опет појури коњима и кочијама. За тили час све беше опремљено само да се седа.
Он рече да се ти тамо нађеш. — Добро. — Чини се невешт, не квари весеља! — Полази! ... Седај!... — виче старојко. Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије. Станко седе са старојком. Ту начинише места и попу.
Станко седе са старојком. Ту начинише места и попу. — Нађите места Деви!... — викну старојко. — Ево!... Ево!... Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. Дева се препе на она која му беху најближа.
Дева се препе на она која му беху најближа. — Јесте поседали? — Јесмо. — Полази!... — заповеди старојко. Код куће је чекала опет постављена совра. Опет се јело и пило... Пушка опет пушци није дала издушити.
— А куд су отишли? — питаше Алекса. — Не знамо! — одговори чељад. — А кад су отишли? — пита старојко. — Не знамо! Ми смо мислили да су међ сватовима. Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче.
— Не знамо! — одговори чељад. — А кад су отишли? — пита старојко. — Не знамо! Ми смо мислили да су међ сватовима. Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче. Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На ту повојницу долазе кум и кума, старојко, рођаке и сусетке. Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку).
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И заиста. Ено старојко и још неколико њих устали. Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје,
Тако! О-о-о-о! Па кад старојко не може више да издржи, викну Шабану: — Шабан, де ону, тешку... Цигани им засвираше. Жене то једва дочекаше и
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка. Узалуд би их заустављали, молили,
Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум... већ је само био ручак, а на њему њена и његова породица.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко. Вељи се већ знало кумство и без договора.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос. Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века – веле
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!
“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу! А старојко жеље ниже (Као да небо њега слуша): „Весела вам буди цпећа, И кô данас увек душа!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
: »грабена погача« и »баница«, младожења држи сито са к. докле га старојко »брија« дрвеном бритвом, пуница дочекује младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној кући износи се једна
са венчања), у момковој кући меси се »саборник« а у девојачкој »младин колач«, свекрва на вратима даје млади погачу, старојко и кум ломе »саборник« (око чијих се комада грабе сватови), похођани носе »девојачки колач«, при првом младином доласку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино! Удри сваки на друга својега: кум Бороје нек иде на кума, а старојко нека на старојка, Радивоје нека на ђевера, а ја хоћу баш на домаћина, а Грујица нека на Манојла, сви сватови редом на
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак погубио, сви