Употреба речи страну у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!“ Те исте јесени нисам ишао никуда „на страну“. Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао.

Разумеш ли ме, џанум?...“ Она климну главом као да разуме, а после оде она на једну, а калуђер на другу страну. Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао...

Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”. Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност.

„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Немој ме речма љубити а ум и мисли на другу имати страну”, вели стари Теогнид. Но, са свим тим, благодарност је | лепа добродјетељ и рађа се из благородна срца.

он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год страну окрене, наћи ће се у његовој мрежи.

„Ми се крепчијим и јачим од себе не противимо”; — одговоре трске — „него се уклањамо кад на једну кад на другу страну, и тако остајемо читаве, а ви велики, противстојећи силнијим од себе, није чудо да падате и сокрушавате се.

Не може ли он своје иконице на којем му драго од својих зидова привесити или приковати, и на ту се страну клањати? Овако свуда бива, овако и код нас.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до Дубице, све турске лађе одузели и на ону страну превезли. То је било уз наш божићњи пост (1787. године).

најпре стари људи, а после жене, потом девојке, и све по двоје пред иконом у један ред по двапут се прекрсте, на десну страну олтара, пак леву целивају.

— рекне мајор — но вашу фамилију доведите близу Саве, па ћемо ми наше лађе дати, и вас на ову страну превести.” — Ја му кажем, да се није само наша фамилија с Турцима завадила но скоро половина народа, и да су на Сави

„Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на кордон, и знао би̓ да је каквогоде писмо у ову страну на когагоде прешло, но није никакво”.

” Кад они виде да ме не могу никако да врате, рекну ми те уклоним све моје момке на страну, а тако и они учине, па онда искрено ми кажу: „Ми смо — веле — прекјуче ударили на Јагодину, а нисмо знали да је

И дођемо у Земун, у ђенералову башту. Седи генерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

Седи генерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

) Сирома генерал мало нагибаше и на турску страну и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове.

14, 15 ли пунктова. Сад у скупштини кажемо да ми сваки на своју страну с војском одлазимо, нахија остаје без старешине и суда, а народу који код кућа остаје требаће суда, зато нека

људе послала, и Сирчићу паши, и алај-бегу, и крајишничком капетану из Новога Муста-бегу, који су на Бадовинце на ову страну прешли, многе кочије траву им у логор односе и други измет чине; а ваљевска нахија није код нас сва у скупу, на много

Сирчић с ове стране Дрине, и са њим његов син Али-алај-бег; и Муста-бег из Новога капетан и други Крајишници држе страну Сирчићу. А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра.

А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! — Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести!

Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда. А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. — Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. — Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би!

— Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом. Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице!

« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек! Често је у разговору мешао по неку страну реч. И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!

— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. Разговор се одмах прекиде.

господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну: — А шта ти је то, брале? — Које?

Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.

Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога. Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат. За њим присташе и два општинара. — Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.

Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну. Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу.

Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.

Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у варош; а то се деси баш онда кад је требало суочити парничаре и ствар пресудити.

а самар по њему — клоп; коњ надигне реп, па кад виде тај скандал, отисне низа страну те се у какав трнић сакрије... — О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац опет. А путник.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Груди му набрекле, а срце игра од радости. — Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. Повучем страну једном, и он добија... Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају...

Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!... Па, опет, Станкове црне очи освојише. Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...

— Ја се овако рвем! — рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори... Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу.

Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда... И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде... Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем.

Дева погледа Станка испод ока. — Је ли, Станко? — Шта? — Баш си намерио у гору? — Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. — Не жалиш ништа? — Све сам прежалио. — А знаш ли ко то све учини? — Знам, Лазар.

— Стој! — грмну Станко. И јекну дубрава од његовог громког гласа. Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред.

Алекса му ништа не рече. Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса!

Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих луди... И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван. Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак.

Сад га предајем вама двојици. Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено. Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... — Тако, тако! — рекоше обојица. А Маринко додаде: — Видећеш да ли ти још вредим!

Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану. Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати. Затим Дева оде. — Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан.

— Које добро? — Па није баш ни добро... 22. ОКРШАЈ Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. — Шта је, побогу?! — Ти си јуче имао право. Оног пса, Ивана, требало је убити! — Шта је опет учинио? — рече Станко.

— Баш мене тражиш? — Тебе! — рече Дева, а осмехну се. — Је ли што добро? — Чућеш. И одведе га на страну... Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. — Ногићу! — рече он. — Ево ме. — Припази на људе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.

Само један војник, најмлађи од свију, није спавао. Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су

Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи. О врат му је обесила један свој лажни ђердан и послала га у град да каже мудрацу: да она служи законима

На нокте рука и нога мећу јој румени бакам из Ангоре. А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка. Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.

Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори.

Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма... — Сине, окрени се на другу страну! Кад сам се разбудио, видим да свиће.

На главу тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена

Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.

Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио. Гледа на страну, каже: — Послао сам га у Београд да се оправи. — Па добро је ишао, Митре.

Она стегла срце. Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму. Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба.

Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе.

И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну, правећи места другим путницима који се гураше заједно са својим пртљазима, јер још не беше ниједног кочијаша ни

Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом, која врисну и одскочи у страну. — Ту ти је отац! Чекај да му кажем!

Анока се не застиде, кô што би требало. Лукаво погледа испод ока, нави се мало на страну и, прикривајући љутину, рече: — Па добро, и немој! Ја ћу се удати за Вилипа Маричића! — Који?

А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— О, молим, молим... — А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи ако се ја, то јест, мало задржим

После тога је мање лајао за све време визите. Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд!

Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције, него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшијске

— па га даде г. Пери. Овај се чудио челику, и рече значајно једно »О!« а затим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања. — О молим, молим — вели г.

— О молим, молим — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде. — А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г.

— А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести. Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.

И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.

— Да шта ти мислиш!? Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изаћи на сокак од прашине.

Бадава, што јест-јест; ал’ за љубазне ствари — само је немецки језик створен, слатка! Није то да говорим и држим страну што ми је мама била Немица,... ал’ сасвим је тако. Зар не?

Само немецки, слатка моја!... Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја саветовала да дâ њену Јулу негде на страну у кућу, у лêр, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, — каже, —

Јест, тако је осећао и мислио г. Пера до овога несретног случаја. Али сада, као частан човек, пређе сасвим на страну поп-Ћирину, и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире. А није ни чудо.

»Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!« — рекла би’ и показивала камишом на ту страну! Чујеш ли, мамаљуго банацка? — Ал’, за име бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене, сестре. И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу.

Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да заспи одишући и бранећи се од ње. — Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу.

торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред блата својим дугачким, босим ногама и гледајући у страну, упорно, натмурено. — Шта би, море, са твојом Назом? — упитах га. — Која Наза?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке? — Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати. — Ја не могу сутра остати.

Жао ми је! — И мени је жао! — Та ваљда ћете се и ви мало промислити. Оставите, дакле, то за овај ма' на страну. Дед'те чашу бермета! — Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити. Опростите што сам вам досађивао.

ИВ Љуба се мисли на коју ће страну сад. Сад би се баш упркос заљубио. Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С.

— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.

Љуба је задовољан, већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну. Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те

— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро! Морате да ме пецнете. Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.

— Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине. — Хајд’ да се куцнемо! Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.

Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну. Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.

Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку. — Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?

„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти. „О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.

— И ја га носим, па ко ће ми стати на пут?! — одгонетне Алка. — Бацимо то на страну. Кажи ми кога ради долази к вама Свилокосић, тебе или Јефте ради? — А кога ради долази овамо? — Марка ради.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

експлозије, онај високи торањ посрну па се са свим клатнима, звонима, кубетом и крстом сручи у прашини на супротну страну онамо где се налазила капела. Христић онда појури тамо.

налазио као батериски осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.

изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу. Детету је дрхтала брадица.

И сви су заузимали увек онај исти положај, као кад су први пут ушли y купе: блага баба с главом накренутом на једну страну, девојка је преко Јуришића посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у

то семе што је ту, јер је ту, и ја немам шта да мислим него лепо да пуним и даље ове чељусти што зјапе уперене на ону страну и да гађам тамо, да гађам, да гађам док се све оно брдо не претвори у прашину. Зашто?

Човек примети, па зверајући нервозно, брзо пређе на другу страну, али му Јуришић следоваше један два, један два — шапутао је — стој.

Африка

Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се избацила из чамца.

“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом. Оне праве фигуре утолико компликованије уколико су асиметричније.

Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.

“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији. „Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању

„Дошао сам овде и, поред свих тешкоћа, успевао да остављам на страну, само да бих њој слао, и да бих за њу припремио живот овде.

— Ви не бисте могли живети овде, — каже Н. Било ми је немогуће погледати на његову страну и ћутао сам. Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н.

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име. Затим је настав ио

Н. ми даје знак да их водим на другу страну. Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за

Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба. Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Ајде, болесну сум, имам колика. МИШИЋ: Болест у оваковим случајевма не екскузира. ЈАЊА (узме га на страну): Оћите да ми пустите, да добиети једна лепа јабука од мене? МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта.

Црњански, Милош - Сеобе 2

трикорн, да поздравља жене, али кад виде Ђурђа, како га гледа, и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао око папира.

Исакович одстоја у тој гунгули, неко време, а умало се, после, није превезао преко реке, на будимску страну, у скели пуној неких калуђерица из Боемије, које су пратиле огроман крст, од дрвета, увијен искованим трновитим

је било још горе, у Бечу се било рашчуло да је из граничарске компаније у Брину, тридесет војника прешло на турску страну.

Млади човек је одвуче мало даље, у страну, а шта јој је мрмљао, није допирало до Павла. Чуо је само да госпожа узвикује: „Боже мој! Боже мој!

Лице самртника било је пребледело, црте Гарсулија постадоше мирне и меке и благе. Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви. Текла је по црном велуру капута као нека црвена змија.

Као кад би, на јуришу, изненада, скренуо, па терао сасвим на другу страну, он је остављао сад и Вијену, и Божичку, као да их никад није видео и као да му до њих није стало.

Међутим, нису они изишли из Сервије само да склоне главу. Њих су аустријски ђенерали звали, да прећу на хришћанску страну, да живе у хришћанству – а где је то хришћанство? Нису изиграни само Исаковичи, сви су они прешли на несрећу.

Дошло је наређење, из Беча, да се смртне казне извршују. Слуга, који је дотле стајао испред коња, обиђе на другу страну, а Перич му викну, да креће. Павле је дуго гледао за колима, која су била дигла прашину.

Било је тек толико места, да једна кола прођу. Ипак је одскочио у страну. Вранци су тад већ били, тако рећи, скочили на његову главу.

Рекох му, сто пута! Нико не може самртника, који се решио да иде са овога света, задржати, и на своју страну привући. Без љубљене жене, ето и ти си.

Њега није погодио, при тој гурњави у помрчини, али му је изгорео целу десну страну лица, зулуфе и браду. Целог су живота, после, у Ракишича били образи црни, смежурани, модри.

који су ведрили и облачили у Кијеву и гледали, да милом, или силом, што више душа окупе, или купе, или вежу, на своју страну.

Теодосије - ЖИТИЈА

претили, али су стално тражили, тако да се Стрез, када је ово сазнао, бојао, и стрепео, и помишљао да бежи на другу страну, да не буде како предан у руке непријатеља својих. А благочастиви Стефан клетвама увераваше овога да се не боји.

измоливши себи отпуштење, а он опет свима мир и благослов и у Господу последњи целив давши, спреми се да пође на пут у страну земљу. Узевши много злата од краља Владислава и од Архиепископије, понесе га са собом на раздавање у светим местима.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Нема области, и у неким пределима нема села и готово нема куће у селу из које се не би ишло на страну ради зараде. Од пре неколико година жене све више прате људе на печалби, нарочито кад иду по балканским земљама.

од вардарске долине планинама Родопом и Пирином, Бугарска није са њом везана, и њен је економски живот упућен на другу страну, на трачка и црноморска пристаништа.

Овде се запажа асиметрија долине и асиметрија насеља и живота: велика већина села и сва велика села су везана за десну страну Лепенца. Али та земља не даје довољно средстава за живот овим жупама, готово пренасељеним.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Продавац колача натисну низ вашариште, а његова мала шатра закачи се за нечија кола и отпраши на сасвим другу страну. Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар!

Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и ... ...

Двије лопте муњевито су се превртале и летјеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку према селу. — Аха, држи га, држи га!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части.

СПАСОЈЕ (узима га под руку и одводи на страну. Поверљиво): Не разумем ја, зете, што тебе та ствар толико узбуђује? Разумем све остале, али тебе...?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас. Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био

- рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле. Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само косу налик на светли обруч. - Зашто не?

Твој М.” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога. Меланија неће проверавати.

Осећао сам како ми горчају уста. Још једну годину слушати сав овај давеж било је горе него осудити себе на робију. На страну што ће стари понављати како не види на кога личим и како су његова сведочанства кад је био у мојим годинама знала само

Оно што сам осећао било је гађење на самог себе. Кад она прође поред мене и насмеши се, окретох главу у страну. Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока.

Јесам ли дошао до оног злата, нешто слично? - Још више! Измлатио сам свог очуха! - отпљунуо сам у страну желећи да изгледам као неко кога сам видео у биоскопу како то ради, али сам изгледао јадно и она је то знала.

Почех да се смејем и смејао сам се као лудак још читавих милион минута. Рашида се увређено одмаче у страну. - Зар сам баш толико дете? - рече окренувши ми леђа.

- Остављао сам њену књигу у страну, као неку утеху самоме себи, решен да од сада учим из ње, иако сам унапред знао да та решеност неће бити дугог века.

Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто слично.

Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто слично. Мушкарац који се одмакао у страну и својим леђима заклонио жену био је мој отац.

Онда се насмешила и, зграбивши ме за руку, окренула ме према реци без речи. Затим смо пошли свако на своју страну и ја сам био сигуран да и она као и ја осећа слану лопту у грлу.

је послушно покушавала да следи мој ход, само што су она и музика оних ђаволски добрих „Торпеда” ишли свако на своју страну, тако да је ово наше пре личило на неко пијано батргање него на игру.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Већ зора руди, време је одлазити. Чамча наложи кочијашима да прежу. Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”. Разумели се.

— Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. — Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино.

Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља. Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали —

Још нико ништа не зна о тој ствари. Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити. Чамчу зове на страну. — Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна?

Црњански, Милош - Сеобе 1

После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа, непокорности, пијанке и блуди.

Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну. Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима?

Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима,

сасвим сам, са једним ћупом воде, премештајући се, на покровцу и седлу, са оне стране где је припекло Сунце, на ону страну где беше хлад, чистећи при том шаком, под узглављем, мраве што су се око њега скупљали.

замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на другу страну бостана, где је, дуж устајале воде, било поређано осам багремова.

Окренувши главу у страну, згрчена од болова, трпела је међутим његове плахе пољупце, једним нејасним осмехом, као и оне кобне ноћи, не одавши

Довољно је било да се на капији појави његова жута рука и познати рукав, да му угледају само једну страну лица, па да сви ударе у кукњаву и плач, бусајући се у груди, као да ударају у таламбасе.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На коју страну буде жара превјесила, вјерују да ће се на ону страну и удати.“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће

На коју страну буде жара превјесила, вјерују да ће се на ону страну и удати.“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи суђеник, заправо, најчешће, питају се хоће

роди женско дете, а жели да убудуће рађа мушкарце, онда се дигне са породилишта и легне у постељу на десну (’мушку’) страну“.

коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га проведе око куће, идући с леве па десну страну, а уз то говори: ’коленика зврком, а мој Н. (име детета), трком!

Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле. Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери.

(...) Кад дете паде на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А ти? Шта је с тобом? Немам пасош! А онда, када се више није имало куд, разиђосмо се свак на своју страну. Бледела је зора и кондуктери су већ ишли на посао у ремизу.

Кад наиђемо на прљаву хартију —ја покушам да је склоним ногом у страну само да је успели момци не примете, али они је ипак примете и само се смешкају.

се млади човек и млада жена открију у тој сали пуној тајанственог филмског сумрака, они скрену поглед свак на своју страну. Млада жена тада расејано помилује девојчицу која има мајчине очи; млади човек откопча свом сину горње дугме кошуље.

година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије која је изненеда изгубила тон?

— Видим и неку чељад, ко да су се нешто расула, свако гледа на своју страну... Видим и неког пса — разлајао се, а вукове не видим око тора!

Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем. Причало се да је њихова нова земља с ону страну реке и да ће их пребацити са два брода. Са славонским и босанским.

Цео град стао је на страну његове жене. Не праштају му то што спава са лепотицом, док они и даље морају да обављају брачне дужности.

Тај бескрајни простор окупан месечином, што се пружао с ону страну ушћа, обухвати га својом шумном ширином. Лети, сећао се, то је непрегледно море травуљине и ритова у измаглици.

—Добро! — рекао је шефу сале. — Два пута свеједно, молим вас! Келнер се уморно осмехну. — Шалу на страну! — одлучи да мало демонстрира животну вештину светског човека.

Стоје дуго неодлучни пред набујалим потоцима, плашећи се да загазе и пређу на другу страну. Најзад, кад су већ помислили да путовању нема краја, а дух и удове им обузела отупелост, Ружина кућа искрсава с

га човеком који изнад свега воли новац; ако нико не поверује да је педер, причаће се наоколо да ради за неку страну службу, или да је, једноставно — плагијатор; да заводи малолетне девојчице, да је денунцијат, аморална наказа,

Матавуљ, Симо - УСКОК

очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио се раздјељак, те му мека, али бусата коса бјеше повијена на лијеву страну. И гостов поглед одједном пође по кући и чељади, те се устави на лијепој зубљоноши.

Често је то трајало цијело јутро, или цио дан. Није ријетко бивало да владика упућује писма преко границе на турску страну: скадарском везиру, травњанском, призренском владици, беговима и племенским главарима по Херцеговини.

било Јоки, али кад мјесто тога он начу њеке разговоре и договоре између свекрве и снахе о удаји Миличиној на другу страну, онда бјеше начисто да су га одбили, те колико га то ожалости, толико му увриједи понос.

Како би нам било у пустој кући, у живој гробници? — Аох, аох нама! — рече Крстиња. — А сад обрнимо веселију страну! — настави кнез. — Јанко добар и стиман, весео, учеван; Милица срећна, љубавна — и обоје уз нас!

— Не дао бог! — рече Стијепо, а Грубан скрену главу на страну. Не прође много и угледаше три човјека од Крсца. Они стадоше на пушкомет.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна! Сад имаш најбољу прилику да можеш на другу страну. МУЖ: О женидбо, женидбо! ЖЕНА: Дабогме, и други се људи жене, али купују жени што јој треба. - Шта си узео шешир?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

првосан; свеосве (све у свему); чаротанка, ргетати (о земљаним лонцима); пометнути штап (привремено га одложити у страну, за време седења); укљаурити руку (укрутити је, као да је кљаста); бетерник (мрцина); лоповије (лоповски подухвати);

Ни стварност, ни пуста машта, него: разиграна уобразиља која силовито стреми на једину слободну страну — увис, увис, никад довољно увис! Све је ту врло условно: и ликови, и радња, и време, и простор.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа. ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја. ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски.

ШЕРБУЛИЋ: Врло паметно! ГАВРИЛОВИЋ. (на страну): Ау, да лепе слободе! ЖУТИЛОВ: Довечер да правимо илуминацију. ШЕРБУЛИЋ: Иљен!

ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка тако је велика ствар за нас, да сваки мора све послове своје на страну оставити. Дакле, даље. Сад су Маџари стајали овде, овде су се простирали коњаници, а одавде су јуришили.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

духовне везе између православних Срба и Русије и спречавање да знатне суме новаца издаване за књиге не оду на страну.

И доцније Доситеј Обрадовић је чешће издаван и више читан но иједан од старијих писаца српских. Остављајући на страну прештампавања појединих дела, и неуспеле покушаје издања целокупних дела, он је у целини издаван још четири пута.

Од 1839. године почињу се слати на страну државни питомци, у Немачку, а нарочито у Француску, и они ће створити »отечествену интелигенцију«, либералне и

Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.« На страну чињеница да има песника који су имали много више осећања и снаге, па опет су писали правилним језиком и разумљивим

и француском језику написао је неколико политичких расправа и педагошких списа, чак и војних расправа, остављајући на страну обилан новинарски рад. 1853. и 1861. изишле су у Београду две свеске његових Различнихъ пѣсама.

ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну Саве.

Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на своју страну, и сву своју наду, у часу најљућих полемика, полагао је на млађи нараштај.

Свршио је гимназију и лицеј у Београду. 1862. као државни питомац отишао је на страну и три године провео у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. 1865. постао је суплент, а 1866.

долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови окренули на другу страну. Један од тих закаснелих омладинаца био је Павле Марковић Адамов. Рођен је 3. новембра 1855.

По плодности он је један од првих писаца српских. ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ И ПРИПОВЕТКЕ. — Ако се остави на страну његов политички и публицистички рад, Игњатовић је сав у роману и приповеци, на коме је радио у два правца, у

Веселиновић је сеоски живот и сеоски говор познавао боље но ико. Он је описивао једну страну сеоског живота, лепу и идиличну, и то једнострано и непотпуно, али, у једном правцу, као једна страна сеоског живота,

Али оставлајући на страну његове слабије, књижевно-индустријске радове из другог периода, он првим делом свога рада, из доба од 1886.

Милићевић, Вук - Беспуће

Узе Симплициссимус који је редовно читао. Није био расположен за читање и баци га на страну. И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.

И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново

Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну. Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.

Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.

пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом

Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе. Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је,

И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан. Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб

Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи. Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са

као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиравају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.

Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.

И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну. Инжињер, држећи један велики кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и

— Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба. Јова је оставио прасе у животу читавих три дана, уживајући у његовом ровењу и гуњецању.

Али баш тиме упропастише песму. Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева.

Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну. Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.

Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре

сина искрено, и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично увек држе страну својој деци, а нарочито своме сину, и који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло осетљиво, али да

Он је трезвено гледао на ствари, и, у сукобима и парницама између сина и професора, увек је држао страну професору. Знајући свога сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора

Шта ће жена, него изнесе јело, а »принцу« — што бог да! Уосталом, њему је кришом оставила на страну, и сад јој је сва брига била само на то управљена да га спасе.

— Нећеш да кажеш? — ’Оћу... казаћу... Казаћу одмах! — убрза Марјан кад виде како отац бира коју страну прута да употреби, тању или дебљу, што је бедном детету подједнако страшно и сасвим свеједно било. — Казуј, дакле!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Прозборише, страже наредише, И остало што је за потребу, Те с' макоше тајом унапријед, Један на ту, други на 'ну страну, Понајвише пут двора бијели — Ма за Муста већ су потамњели.

Путник свира, песме вије, Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке слушат стаде.

Наш Стојан зато не аје испрва, Њему се чини е трепећу дрва; Но кад се жубор попримаче ближе, Он главу брже на 'ну страну диже, Па гледа добро, па угледа право, Чини се њему: неће бити здраво.

мишљаше, онај није; Сад познаде, крај њег' ево Стоји чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На опрезу ниједнога, Све поспало, попадало.

“ Ману руком, главом ману, Па на другу клону страну, Неста света, оста тмина, Оста пуста та празнина, Сред празнине сам он легâ, Греј претешки око њега, Под греом

На оно мисли што је јуче било. Па вата здравље воду с лаким веслом, Да онде буде што год пређе може. На ону страну он окреће око Ди јуче они њега чекаше. „Код оне врбе што се оно бели, Да ко је оно у оделу белом?

Да л' је медвед мамен и на јави? Скаче јунак, сав у смртном зноју, Па довати верну шару своју, Те на једну страну ... гледа, Ал' се ништа ту видети не да И на другу сада се окреће, Оће л' видет онде шта, ол' неће...

И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао! Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.

И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао! Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.

Мотају се Турци из седала: „Амо, кардаш, ето љути зала!“ Сви се Турци маом обазреше, Па на ону страну полетеше. „Сложно, Турци, глете у менена, Нико нама не уграби плена!

Ту је лепо и красно и добро, Ал' на другу ајде страну, побро, Да видимо што нам ради Вељко, Да л' добија, да л' губи Недељко?

Сече Турке, не да да одану... Ал' сад ајде на ту другу страну. Ох мој Боже, где Радивој млади, Шта од Срба, шта од браће ради.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Био сам, скорих дана, и у Гранади, гледао са бријега осунчан каменит лабиринт њених улица и питао се: на коју су га страну одвели?

каквог пријашина и неке жене, па се приљежном чтецу и брк насмије, а не мора баш послије сваког записа пљуцкати у страну и псовати оца непознатом калем-ефендији.

хладноћом и тугом напуштености, мирухом шушња и невена, док је млин тек са даном откривао ону своју ведру животну страну, а ипак остајао на свој начин зачаран и несвакодневан.

Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом. Та бар тога купуса има на избор, нуде ти га са свих

Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио. Заштити раба божијега од жандарске руке, од лугарске пуцаљке, убрани ме

— Раде, шта је сад ово? Занијемио, пренеражени дјед још увијек је зурио на ону страну куд му измаче посљедња узданица и ослонац, трезвени брат Сава, који је, ево, на крају и сам повјеровао у чудо.

Да опет није заметнуо кавгу? А кавге се за дошљака налазило на коју год страну пошао: у сеоску биртију, у млин, у цркву или у шуму по дрва.

Хтио је сељак да каже и оно „сит“, али се зауставио на самој ивици провалије и ударио у страну. — И наоружан ћеш бити, јабуко моја, носићеш митраљез ко Краљевић Марко.

Иако види да је већ „прочитан“, сељачак окреће на девету страну: — Ево, брате, ја таман пошо у село, кад оно запуца. Охо, велим ја, ево другова. — Хм, другова?

Пуцњава из џамије ојача и вагну на Јовашеву страну. Микан се поново прогули, сад већ сасвим из близине: — Јовашу, брате, не дај ме, жива ме однесоше!

— Ето ти, мамлазе сељачки, ја се извукох и без твоје помоћи. Јоваш с напором превали главу на његову страну и простења: — Неће гром у коприве ...А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох.

Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама... Кад иде он се клати, нија на једну страну, маше рукама, те изгледа да му је лева нога краћа од десне.

— викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.

Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.

прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. — Ах! Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? — Мајка те зове!

И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике. Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.

— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру. Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.

“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну. „Први пут изиђох у башту, узабрах цвет, помирисах га, али из њега изиђе оса и уједе ме. Тако и ти, драги.

како она није пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се зграну, уздиже мотику и, сав цептећи од једа и беса, устреми се на њу. — Шта је ово, а-а-а?

Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.

— На здравље и слатка вам вечера! — поздравља их и одлази на супротну страну, доле, у дно собе. Око ње се остале девојке и младе начетају, згуре, а она их све скупља, као да их штити, а овамо

куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну. Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело дâ кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону страну баци камење, па ћемо ићи на ону страну.

камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону страну баци камење, па ћемо ићи на ону страну. Брат га одмах послуша, па узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну гдје ће угледати свјетлост.

Брат га одмах послуша, па узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну гдје ће угледати свјетлост. Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости.

Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну, али све узалуд. Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости.

Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну панути камење. Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону

Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу.

сва три камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну.

Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост.

И кад би на једној раскрсници, један оде на једну, други на другу страну. Царев слуга се бијаше веома обрадовао што је постао таква сила да се никог не боји, и да би се привикао на оклопнике

Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву. — Ма, ја хтједох да се мало заложим! — рече царев слуга.

зачуђен и уплашен пристаде одмах, те трампише, и кад би на једној раскрсници — један оде на једну, други на другу страну. Сила се бијаше обрадовао шеширу, те се и не сјећаше мараме док не огладње.

Напошљетку сваки оде на своју страну. Кад се младић већ наситио штапа, онда му тек паде на ум да није више господар везене мараме, те одмах удари магарца и

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити. МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре.

ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек.

ШАЉИВАЦ: Њега ће излечити његов магарац који му је разум појео. ПУТНИК: Не, шалу на страну. Казао сам вам да ћу га излечити и дошо сам да одржим реч. Шта може бити лепше, него младом човеку повратити разум!

ЉУБА (гледа се на огледалу): Куд ће лепше него овако? СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну? ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја. 8.

ЉУБА: То ће баш лепо стојати. ПИЈАДА: Знас, цвет нече дати да коса падне на страну, него це је дрзати. ЉУБА: Само ако буде леп привез. ПИЈАДА: Ко це ти бити кум? ЉУБА: Ја не знам.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим досадним креветима превртати и окретати с једне на другу страну најпаметнији, најхрабрији, најлукавији и најмоћнији људи у граду који су те видели у пролазу како лижеш сладолед од

Избија дипломатски сукоб, а ноте су као луде фурале с једне на другу страну, све док сиротог чувара црте не преместише за дежурног ватрогасца у Струмицу.

посетнице, поразговарају мало о времену, рукују се и „рукољуб госпођи мами — драго нам је било“, па свако на своју страну! А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части!

Напослетку, вештице се исцмачу, наравно, све у ваздух, све преко леђа, и разилазе се свака на своју страну. Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке.

гласи: „Сваки комад леба намазан машћу и посут алевом паприком, када се испусти из руке, пада обавезно на намазану страну, ма у ком се положају пре тога држао у руци“.

Шта се дешава с хлебом намазаним машћу и посутим алевом паприком кад испадне из руке? На коју страну пада, даме и господо, на коју страну? То се ми питамо! Али нека, сви су они О. К.

На коју страну пада, даме и господо, на коју страну? То се ми питамо! Али нека, сви су они О. К. — та ваша деца, кажете, сви осим моје Ане ... то јест, моје рођене ћерке?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Зашто вас не разумем; а ја сам јамачно Србин, јер је моја родбина из Пожаревца на ову страну прешла. Алекса: Да ви прави Сербин јесте, о том неће нико сумњати; но из тога не сљедује да ја Сербин нисам; понеже

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?

“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти, лијо, баш си будала!“ КРАЈ Шта даље беше, какав је крај? Причаћу и то. Послушај!

Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми

На крају ми дечко кличе: „Ето целе моје приче! Верујеш ли у њу, стриче?“ „Све верујем, ал на страну чоколада на Урану. Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.

Попут чигре вртиш се у кругу под шибама свог срца несталног, куд ћеш, шта ћеш, на коју ли страну у бескрају раја феријалног. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети.

Можете провести поред њега још двадесет година, ништа подробније о њему више немате да сазнате. Осврнуо сам се на ту страну. Човек је говорио на рђавом француском, али убедљиво. Насмешио се одмах, пошто ми је малочас узео новине.

Не иди још!“ — Нећу још легати, — рече Пипо гледајући у страну. — Захваљујем вам много што сте дошли. Мале ће сада! — Треба ипак да легнете чим одемо.

Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну. Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине.

Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Претеча, рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је врлина то са речима неисказаним низ лепшу страну страдања отићи?

Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку.

да пада у транс и да ствара али у стварању је већ разорна коб не у мени ја сам хтео да вас поведем на сигурну страну уз мале жртве мени разуме се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно? Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ. Онда се окрете мени и проговори равнодушним гласом: — А, ко му га зна!

Сва лица уозбиљена, сви журе, само ја стојим на средини круга, неодлучан на коју ли ћу страну. — Пардон — обратих се једном каплару.

— Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи да се командир није

Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу. Зауставио се преда мном, примио равнодушно рапорт, јер је знао унапред шта ћу му рећи.

— Море, ко те пита?... Све су војничке ствари исте. Твоје, моје, његове, свеједно! — И Траило се окрете на другу страну... ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат.

А имао је довољно разлога: те опасач померен за милиметар у страну, те чизме неочишћене, а још се мало подерале, те брњица на пређици зарђала, те поцепани рукави.

Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.

“ Војници се разиђоше. Још се неки искашљују, и онда батерија занеме... Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита. Онда се нареди да војници скину капе.

Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи. Војници за моменат застану, погледају на ту страну... Онда се још журније прихватају посла, и пук је за кратко време био спреман за полазак.

Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута. Људи су потрчкавали да у мраку не изгубе везу, а муниција у фишеклијама је клопарала. Застадосмо...

Приближисмо се његовим падинама. Милојко возар скрете ми пажњу да војници који су напред претрчавају на једну страну пута, где застају и нешто посматрају.

Ја сам, напротив, затезао дизгине. Гледао сам задихано на ту страну и, само да могу, скренуо бих да не видим неки страшан призор.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Једва чекаш да у гледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...

: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну. Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.

Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..

Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо: — Гојко Савић,

И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...

од смеха, сећајући се јучерашњег призора, кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци. — Хе, оно је било изненада... био сам збуњен.

Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну. И Љубица се зачуди кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.

А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак. Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.

нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, откуд се приближаваху гости. У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.

Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише. Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју.

У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.

Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад је његов патријарх, у револуцији године 1848, прешао на страну Беча, против Мађара, поп Мита је командовао Иланчанима, у боју код Иланче.

А под острвом Првићем, једног дана мал’ се нисам удавио. Зубранић је после прешао на хрватску страну, али не знам шта је са њим било. Он ме је, пре него што ћу живети у Риму, натерао да читам талијанску литературу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну. Извозе само свиње.

своје невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих. — И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник.

” Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог друга у коме су...

На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа. Министри трче час у ову, час у ону страну земљу; час један, час други, час по два—три заједно.

предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!... Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.

квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.

— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. Паметни луди: каква музика, какви бакрачи!

— Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст које се ретко ко удостоји!...

„Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.

Једва се изреди »послужење«. Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма. Опазише нас и ућуташе.

Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. — Шта би, пристаде ли? — Ко... шта?... — Чуо сам све, него говори, не бој се.

»Ала би то било жестоко, — мисли он: — идем ја 'вако у ланцу, па се тек одвојим у страну, а тамо — лежи он. Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању...

Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст. Капетан разгледа оружје и људе, па стаде.

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да

Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо. Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту

Пуче још неколико пушака. Да ли од страха или радозналости, тек ми за час истрчасмо уза страну и нађосмо се у неком густом трњаку без горе. Почесмо да идемо пажљивије. Чује се викање од ланца, који је пред нама.

— Ама ђе је наш каплар, наша јуначина? — викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече кмет.

Узе да разгледа још једаред своју Византију, нарочито да понови године догађаја. Разгледајући тако једну по једну страну, он се удуби у садржину, те и не беше у могућности да чује шта се говори тамо код стола.

За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана, гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну, где се види, крупним словима, одштампан његов потпис.

Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не изгази пшеницу, изиђе из њиве и оде у село.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

'Ајде, 'ајде брже! МЛАДЕН (оде). XИX ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (збунио се и узмувао, не зна на коју ће страну ни шта да почне): Шта сам оно хтео...? (Сети се.) А, јест!... Не, није! Не знам просто ни с кога краја да Почнем...

СВИ: Доле влада! ДАНИЦА (унела је служавник са ракијом и стала у страну, очекујући крај говора те да послужи). МАРИНА (изашла је за њим и стала на праг од собе).

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини.

Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.

Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру. Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.

« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају.

Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари

Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад!

Зато су пси, верни пријатељи човечји, Аутомобилу несклони и опречни. Човек-возач псе је одгурнуо у страну, Они трче за њим, док не сустану, И уместо од човека да се одморе, Пси кевћу на аута из љубоморе.

— То локомотива спава. Ухвати онај трен кад машиновођа почне да глође Суви поноћни ручак, варница у страну кад скочи... Довољно је да поглед ложачев некуда пође, — Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи.

Имају ли, можда, неке ружне навике? Лежу ли на леву или на десну страну? — На леву страну починак није здрав. На десну не могу да се окрену, јер је у спаваони тесно. На леђа, жуља трола.

Имају ли, можда, неке ружне навике? Лежу ли на леву или на десну страну? — На леву страну починак није здрав. На десну не могу да се окрену, јер је у спаваони тесно. На леђа, жуља трола.

То се ветар с дрвећем и лишћем договара На коју ће страну света сутра да крочи. Причини ми се, у поноћ, да неко истовара Суве орахе што звоне по топлој дрвеној плочи...

Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да крочи. Што је на земљи никад се потпуно не одмара; Мирујући, поток се на истом месту точи.

Шуморе гране: ветар се с дрвећем договара На коју ће страну света сутра да крочи. ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ Живети крај добре пијаце, И изворске воде пијаће, Имати бар

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али кад се такви изузеци оставе на страну, може се тврдити да, уопште, по свима океанима и морима има светлости, било сунчане, било животињског порекла и да

Изгледа да ствар још није биолошки расветљена. XИИ. Како се практички врше дубинска испитивања Кад се оставе на страну хемиске анализе воде и материјала са морског дна, одредба густине, салинитета и др.

Ми остали ту смо се срдачно и другарски опростили и растурили сваки на своју страну. ПЕТИ ОДЕЉАК: ОКО АЗОРСКИХ ОСТРВА (лето 1939 год.) XИX.

Стране призме, састављене од гвоздених полуга и шипака, које састављају кавез, отворене су, изузимајући доњу и горњу страну (под и таван), на које је разапета решеткаста гвоздена мрежа са крупним окцима.

Брод се при томе раду почео постепено нагињати на ону бочну страну са које су машине затезале кабл, али предмет за који је мрежа запела није попуштао.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

био малодаран у пропадљивом и маловечном, колико више у непролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: да Ме исхраниш и да утишаш буру љуту душе и тела

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.

У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака². Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну. Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже. Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек.

Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И бојећи се да није задоцнила, готово трчи. Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. Час пође лако, умори се.

Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну. Доле Магда се узрујала.

И пусти му дизгин. Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао. Полети као тица покрај махала ка њиховој улици.

косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже. Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.

Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође. Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се

— И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под | вењаке, међ остале госте. Иако је врелина, сунце тек што не пржи,

Сама пође к њима. Већ је био први мрак. Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.

— понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату. Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.

за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.

Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља. Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.

заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну, обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута. „Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви!

Ђакон погледну Владику, који је једнако замишљен сједио, обрнутом главом на другу страну. Таман кад ђакон хтједе да заусти нешто, Владика се живо обрну пут гомиле и рече ђакону: „Хтио си да речеш: ето их!

прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше. Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно.

— ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву. Кад био на врх Крстаца, поклизне му се нога, пане, а тиква му се скотрља низа страну и распрши се у стотину комада. Зец један, у толико, искочи из грма.

“ Она је изговорила то на предушак. Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се.

„Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну..., Ама, божија ти вјера отићу ћу кад ти то желиш!

Ајдемо!“ Можете замислити јесу ли заспали Јанко и Стане те ноћи. Сјутрадан, Јанко одведе сердара на страну, па му рече: „Стрико, ја бих рад поћи у манастир!“ „А зашто, Јанко?“ запита сердар и гледаше га у чуду.

је, а кад се оне двије сузе скотрљаше низ њене сухе образе, он је узе за руку, пак ће: „А сад обрнимо на веселију страну! Јанко у кући, кућа весела и као свијетла. Добар, милосан за нас, весео, знавен. Наша Стаке неће се одвајати од нас.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца.

— Што је право и богу је драго. — Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена. — Прав дијел, дуг мир. — И ђаво зна шта је право, али неће да чини.

“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава.

је било пред њим земље и простора, он с Рудника благослови те нема папради, а не сети се да се окрене натраг, да и ону страну благослови. Зато сад у оним горе нахијама расте папрад.

Па онда умре. Сестре се одмах растану, једна оде на једну а друга на другу страну. Вида се устали на планини Видојевици, где сазида велики град, због кога се и ова планина прозове Видојевица.

(и духне низа се). 3 (Кад пође у коло, узме се за грану какве воћке! па се окрене на ону страну, где јој је драги, и дрмне граном, говорећи): Ја дрмнух граном, а грана земљом; земља свим свијетом; сав свијет мојим

(И духне на ону страну, где јој је драги). 4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са обе

код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну влака — велико тешко дрво које се не може возити, но се вуче вран — гавран; а и уместо враг гробник — загробни дух,

од ућустечен; в. ућустечен расћустечити — ослободити коња од веза на ногама рене — иде у страну резил — брука рз — част, образ роква — ротква рпато — много, нагомилано самур — скупоцено крзно сибирске куне

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље. Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?

” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп! преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем. Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној

Кад најмлађи брат дође на ону воду и стане ходати покрај ње мислећи како би прешао на ону страну, угледа га кроз пенџер царева кћи, па заповеди момцима те га превезу и доведу преда њу.

Онда деца бежи из куће, и бежећи дођу на једну воду и на њој нађу мост, те брже пређу на ону страну и дођу у шуму. Кад Чивути у вече дођу гладни кући, викну матер да им донесе јести, али у кући нигде никога, него осете

” Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. — Ко умије, њему двије. 47. ДВА НОВЦА.

Променивши сад вреће побегне један на једну а други на другу страну мислећи сваки да је другога преварио, а кад дођу сваки својој кући и изруче хеспап из врећа, онда виде да ни један

Пошто неколико пута прескоче, рече лисица вуку да добро не прескакује, да превећ на страну скаче, а не управо изнад стожине. Онда он пође да прескочи | управо изнад стожине, те се на њу набоде.

Отац му се још више ражљути, и оћера га јопет од себе. Како ће сад несретни син, на коју ли ће страну? | код богатијех родитеља сад проси?

Кад на један пут престану Цигани, и тек што рекну: „Јели већ доста, господине?“ одбјегну сваки на своју страну, а властелин погледа, кад ли није ни очинијех му пријатеља ни коња, и не знајући, шта ли ће како ли ће, остави кочију

срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну. Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио.

“ У то остави Игњатије волове, изује се и пријеђе с ону страну ријеке, кад ли тамо, не види никога и узалуд зове, те се он опет упути натраг.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А ово заповедамо игуману, да пред овај празник шаље и на дунавску страну и на зетску и да купује рибу: да буде обилно на празник преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона.

И отидох у страну туђу далеко, жирујући са свињама, и њихове хране не насићаваше се, мртав би, и не оживе, изгубљен беше, и не нађе се.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Треба и теби нега за ту ногу. Ја имам нешто постељине и судова, а и пара сам одвојила на страну, па мислим... АНЂЕЛКО: Ама каква сад постељина? ЦМИЉА: Па зна се шта је прво за домаћинство!

ЦМИЉА: Пакет за ону садискињу? СТАВРА: Да си је мало утешила, шта би те коштало? ЦМИЉА: Је л ти њој држиш страну против мене? Једној убици? ИКОНИЈА: Само још и ви окрените на свађу! И који је теби андрак данас?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(са свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у собу гостима, више да би се склонила од њега, његовог беса).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини: „Будући

” Ко срећнији од мене! Тај је дан добијен; а сутра, док за нас распитају, не знајући на коју смо се страну окренули, проћи ће и други дан. Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи!

мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.

Ово је све чинило да сам се волновао кад на једну, кад на другу страну. При свем том, читање књига, од дан до дан, све ми је то милије бивало.

жељу да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске, а оданде, што бог да.

” Прођемо покрај лондонске фортеце, зовоме Тауер, јошт бог га знао куд, док једва и једва дођемо у страну града именујему Хермитеџ, у дом нарицајеми „Чајне Хауз”, то јест „Хинеска кућа”.

да ми нико и не каже; али у овом послу сирома[х] дужник подобан је бедну болеснику који се с једне на другу окреће страну у надежди да ће му што боље бити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама,

Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова,

Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца. Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се

Ја једва измакâ. Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте. Тада ја брзо дотрчим, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде, ајдедец!

Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка. Она је већ удата: дабоме, у његовој парохији.

Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.

Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети наскоро, а може бити и касније.

Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну. Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године откад није био у оштарији.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама.

Појешће свиња, не дај! Изгореће... — бунца, придиже се са сламарице на поду и баца да их заштити, увек на супротну страну од корита са близанцима. Руке се ломе, млатарају и јуре сопствене сенке по огарављеном зиду.

— Капетан подиже депешу са стола и загледа се у њу мичући уснама. Аћим се обема рукама ухвати за браду, вукући у страну два њена прамена. — Јок, капетане!

да учиниш кад Ти се живот ишчаши онако, на прилику, као кад ти се ребра погрешно углаве, срце обеси с леве на десну страну, и заборавиш оно због чега си се упутио да се гребеш по овом трњаку?

Видиш да не умеш! Хајде: во имја Оца, сад на пупак, и Сина, и Светога духа, на десну, на десну страну, тако, тако, и сад на леву, амин! Хајде сад с м понови! Видиш да не умеш! Кад тебе Алекса туче, удри и ти њега.

И опет је ноћ и опет је с лампом. Адам је спавао с десном руком међу бутинама а леву је одбацио у страну. Ни руке му нису на оца. Много су дуге. Ђорђе испружи руку. На зиду, из гомилице сенке, издвоји се тамна ракља.

Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну. С тобом је нешто много горе. Е, много је нас на овој земљици који нисмо на свом месту и с разним другим како не ваља.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.

Као сребро звонио им је глас, смех жуборио. Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти. Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом.

А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се? Јаје се наже на леву, па на десну страну, али му не пође за руком да се ишчупа, нити да се помери с места, па с тугом упери поглед низ стрмину.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

чуо, први се упрепастио његов отац, Павле Нешић, кожарски трговац, а до сржи се препао кад му је син изјавио да би на страну да изучава језике. Практичан и имућан, Павле Нешић је послао сина на трговачку академију, у Беч.

и пре 1810, када су овде, на Зереку, Карађорђеви људи ударали по сто батина оним угледним Београђанима који су држали страну противницима Црног Ђорђа у Совјету.

У овом је крају Змај странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији но што то, по природи ствари, већ јесте.

А најмлађи Кнез, Михаило, још дечак, није му био дорастао. Изиграна Кнегиња стала је на страну свог мужа у изгнанству. (Учинила би то и иначе, јер је био поражен.) Почела је да припрема његов повратак.

после пропасти Првог устанка, надвила над Србију, Милош је предложио Љубици да је, са децом и мајком, склони негде на страну а он ће остати, сам, да хајдукује. — Жива нећу из свог завичаја — одговорила је Љубица — а мртву ме могу и пси изести.

Кад је Господар Јеврем изабрао да се стави на страну Уставобранитеља а против кнеза Милоша, свог брата, Анастасијевић се готово забринуо пред толиком погрешком.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Поведе ме мало понапријед. „Гледај - каже - на лијеву страну, те шар види онај поголеми те пружаје црнокраке луче.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока. На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо.

Та и сами бесмртни богови скрену по који пут мало у страну, па зато и гледају са свог Олимпа увиђавно на смртне људе и затварају, кад затреба, по једно око.

мајмуна, испаде му из руку улар на којем је водио свог магарца, а оба роба, која су сивоњу придржавала, отскочише у страну.

У своје доба оне су биле потиснуте у страну учењима платонско-аристотелских школа које су тражиле у сваком збивању неку одређену сврху и целисходност.

На чију страну је стао млади Аполониос, не зна се, иако неки историчари науке држе да је био присталица Аристархов и правдају своје

због њеног симетричног облика и распореда оптерећења, не постоји никакав разлог да се она нагне на једну или другу страну. Јасно је: једнаки терети у једнаком отстојању од ослонца држе се у равнотежи“.

Унук и наследник Хијеронов, Хијеронимус, који стаде на страну Картажана, би оборен са престола и убијен са целом својом породицом. Насташе крваве партијске борбе.

и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам на жалост, трезвени научник, морам поћи на другу страну, до надбискупије и манастира њеног, у којем је смештена богословија и славна толедска библиотека. Закуцам онде.

Показујем једну страну Гулдиновог дела. „Погледајте, на овом месту овде Гулдин говори, у једној другој ствари, о спису Папосовом.

Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не упућује у математику. Но оставимо све то на страну!“ „Добро оче!“ Герике се обрати опет мени: „Читао сам у делима филозофа о тако званом хорору вакуи, о одвратности

Још је чудније што је он тај свој проналазак бацио у запећак и обазрео се на другу страну. Већ у пролеће године 1666 бавио се сасвим другим питањима.

Он намераваше да пође у крчму где је оставио кола и коње, али га ноге однесоше на другу страну. Луташе бесциљно по вароши. Нека невидљива рука одведе га до једне куће у једној споредној улици вароши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза

А командант са ађутантом, на коњима, обично стану у страну, поред пута, и пропуштају пук дасе увере о дисциплини на маршу.

— Као злу пару, Фикус. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. — Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то. Али све сам учинио да се оправдам.

Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава, на аустријску страну.

— Уједињена да, али срећна — то је питање. Уосталом, на страну то да ли би они самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и

— То је лажна светиња, та твоја историјска нужност, њу на страну, то је велико питање. Оно што је у људској моћи, то је борити се противу свих вештачких утицаја на душу човека, и

па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па трећа са ногавицом једном од чакшира и гомила се растураше јурећи у страшном бесу на разне стране.

Мораш признати ипак да сам имао једну врло добру страну карактера: никад себе нисам прецењивао. Рат, и све што је он собом носио, развио ме је доста осетно, истина, али је он

Нужно ми је да сместа отпутујем одавде ма на коју страну, ма на коју страну. Врло ми је нужно. Платићу половину погођене цене.

Нужно ми је да сместа отпутујем одавде ма на коју страну, ма на коју страну. Врло ми је нужно. Платићу половину погођене цене.

Ја увек причам искрено, лепо, прецизно и као човек од талента много уносим темперамента. Она зна моју слабу страну, долива вино, претвара се како је занима моја прича, а после кад завршим, кад извуче све што јој треба, она за гушу.

У том злокобном окретању, и док смо ми вукли сваки на своју страну, један точак наиђе на неки велики камен па се кола накретоше, а како смо били над неком високом јаругом то се она и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Па се тако, све за љубав људског достојанства оног обичног просјечног човјека, на другу страну и другим начином, опет пориче и умањује то исто достојанство тог истог човјека.

застали, кад би живљи моменат у дискусији јаче привукао његову пажњу; привјесак би се закратко смирио, окренут или на страну на којој је била излизана камеја од агате или на ону на којој је била препукла плочица од зеленог малахита.

Један је био освијетљен слабом свјетлошћу испод зеленог абажура. Мјесечина је обасјавала ту страну улице. Заклонио сам се у сјену капије преко пута.

Преврнуо сам неколико страница у књигама које ми је донијела, једну сам с муком догурао до краја, па их оставио на страну да одлеже неко вријеме прије него јој их вратим. Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа.

и у томе остварује извјесна „културна размјена” међу народима: народи експортирају своју примитивност, замјењују је за страну, као и сваку другу робу. Аутор књиге коју сам прочитао веома је славан писац, свјетскога гласа.

је тјескобан призвук и одјекнуо у мени гласом неизвјесног упозорења: као неки миг, неко невидљиво домахивање с ону страну појмљивога. Јасно сам у њему разабирао ту вриједност опомене. Упињао сам се да јој дослутим право значење.

соја, а не пуки миттелеуропски „хохштаплер”, присебан и методичан, који се благовремено побринуо да нешто одвоји на страну за старе дане)? Куд да се дјене, што да започне?

Она показује на ову или на ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом

У наизмјеничном завагивању сад на ову сад на ону страну, сами један хип пожудно пронађене одлучности, нагло усрећујуће попут надахнућа, и смјеста је све превазиђено, све

стари ради! И опет се смијем сам себи. Него, шалу на страну, у овом пискарању нашао сам приличног савезника против самоће и дуга времена.

се да се ниоткуда оне не виде јасније и блиставије него, из те доље одакле се не пружа отворен видик ни на коју другу страну него према горе. И као да је она некако ближа звијездама него остале тачке земљине коре.

А то не треба вулгарно тумачити некаквим опортунизмом или слабићким намигивањем и на једну и на другу страну. Има много, веома много људи који не пристају сасвим и потпуно уза се, који не стоје читавом својом тежином на својој

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чекала је три вечера узалуд. Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока. Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.

Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака,

Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: — Дед', Ђурице, дохвати нам! Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину

— запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке. Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. Писар од тог одговора поста још веселији. — Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова.

— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.

Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву

Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.

Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... — Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу.

Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше

Надао дреку као да му црева испадају !... — Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! За један миг разиђоше се сви на разне стране.

У тај мах груну пушка иза њихових леђа. Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ. Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао

Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну. Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну. Кад је већ прешао, осете га џинови и потрче пред њега, а Петар, како их опази, метне капу на главу, те се џинови

га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну. Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему.

То добро упамти и тога се чувај. Више се нећемо видјети. Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну.

Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?“ а Оштар Дан погледа на страну, те упази јабуку, брже убере све три: једну баци преко планине, а двије остави.

Браћа узеше паре, па пођоше сваки на своју страну у трговину. Два старија накупују ствари у вароши, па пођу да распродају, а најмлађи ће рећи: — Вала, ја нећу овдје

видиш, ово смо ми заједно стекли, па ћемо сада све попола подијелити, — и подијели коње и товаре, половину на једну страну, а половину на другу.

Врат га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости.

Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, али све залуду. Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости.

Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну панути камење! Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ту

Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ту страну, па онда сађе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу, па се на ту страну и крену.

свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ту страну, па онда сађе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу, па се на ту страну и крену.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

коме је притисак течности у покрету пропорционалан површини на коју делује, и аутоматски сам се окренуо на своју леву страну. Као магијом, притисак се смањио и ја сам схватио да у овом положају могу много лакше да одолим снази бујице.

Због тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако пустим низ брану.

Непокривену страну суда затвара преграда, тако да цилиндрични сегмент у затвореном простору дели ту шупљину на два одељка која међусобно

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Имао сам осећање да ме Ригеров утицај вуче на једну страну, а да ме Палацки охрабрује да идем у супротном правцу који сам већ изабрао под утицајем чешког национализма.

по заливу; многобројни бродови за превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале.

је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале. Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове.

Без њега, Вест Стрит улица није ми више била занимљива. Преселио сам се на источну страну Њујорка да бих био ближи Купер Униј и и њеној привлачној библиотеци.

Ова дела су ме уверила да, супротно мојим претпоставкама, нису само Словени ти који виде и поетичну страну науке. То може видети и свако други јер је наука, као апстракција, једна врста поезије.

Он је имао утисак да су Срби побуњеници и дибљачка раса. Током 1879. поступно се преоријентисао на српску страну и ја ћу бити довољно смео да кажем да је то било мојом заслугом.

Нисам познавао правила игре и ми се повукосмо у страну и ухватисмо у коштац. Он је био најјачи човек на Колумбија колеџу, како сам касније сазнао, али и ја сам био тврд орах

зараде био сам у бољем положају него већина мојих младих професора, па сам чак могао и да остављам нешто новаца на страну у жељи да остварим један свој давни сан.

калему, индикаторска игла плванометра, покренута силом која ми је до тада била непозната, скренула је брзо на једну страну, а када се магнет удаљавао од калема, игла се исто тако брзо померила на другу.

човеком чије ме је излагање физичких појава подсетило на оно време када сам у подкровљу Творнице кекса открио поетичну страну природних наука. Очекивао сам да ћу видети научника који личи на песника или сањалицу, али то није био случај.

До сада су ови напори били усмерени на практичну страну науке... Али је сигурно да међу вашим богатим људима има оних који ће прихватити овај позив за вишим циљевима...

И он би изгубио свој светачки изглед када би морао да носи на плећима читаву империју, коју социјалисти вуку на једну страну, а клерикалци на другу.“ Никола се родио у Босни у доба турске владавине, тако да није учио неке школе.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ступи напред и, као нехотице, застане. Већ је заноћило. Месец је истекао и у своју бледу светлост обавио једну страну куће и коприву што је пред њом расла. И њену главу захвати светлост — рекао би свиће. У загону брецну на вођи звонце.

али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто погледа, буни се, па пође на страну, само да им није на догледу.

—Пусти! — одговори Спасоје. — Ко зна што ће јутро донијети! — и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу. Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека.

вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети

Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну. Антица се трже из мисли и припомјести.

У разговору затече их Марко; узврпољио се око њих и зове је на страну. А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно

Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти?

Ви, наш пастир, па.... — и умукне, крене главом на страну, а без бркова обријано му лице уобличи се у пркошљиви дјетињи изражај.

Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се на страну дражице, докле сунце још није допрло, надије све удице, завитла и баци подаље у море.

Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно.

Питомина!... Ти си и милија и питомија... — понови он, и, као да му паде нешто на памет, нагло се диже и погледа у страну. Боји се цурске лепоте, јер полази на завет, а у туђем, непознатом месту није згода за ашик...

Насред цркве стоји свечев кип са смежураним, набраним црвеним плаштом преко леђа, у високим чизмама, погнуте главе на страну, а са лицем премладим, детињим...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И сам наслов је двостран: Вест као другу своју страну подразумева Благовест. И новозаветни љиљан, симболички преносилац благе вести да је Христос зачет, у исти мах је само

са које и мост и његов градитељ изгледају као „чудо невиђено“, као нешто што има далеки и несагледиви смисао, с ону страну земних ствари и земних брига. И кад је овај задатак обавио, Селим се у причи губи, као да је из ње изашао.

А Растко Петровић тај темпорални ослонац премешта на супротну страну: смешта га у пролеће. Тако се трајање почиње да одмерава према почетку годишњег обртаја (сунчевом успону), а не према

свода који је бескрајно дубок испод мене, и да сам ја само неком магнетичношћу припојен леђима уз земљу као уз доњу страну каквог огромног поклопца.

Б. Шимић, на пример, хотимично употребљава овај последњи назив кад жели да истакне савршенију ритмичкозвучну страну матошевског сонета), на доста изразит начин показују шта читалац по устаљеној традицији може да очекује од ове

као колективне ентитете, дакле надличне), онда је лако схватити одакле долази устаљена деоба на осећајну и мисаону страну поезије, она устаљена пракса да се разговор о песми најрадије започне разграничењем да ли је песникова инспирација

мења кад се са спољашње пређе на унутарњу тачку гледишта, која није искључиво, али је пре свега усмерена на обликовну страну књижевне уметности.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

насред собе („Горе, насред гостинске собе, стајала је мати”), стојећи је испијала кафу, и нигде није речено на коју је страну била окренута.

с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто одело обучен, али зато, с друге стране, улицом иде „навек у страну погнуте и оборене главе испред себе”, „и то све уза зид.

Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела светлост, док с

и Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону страну пута где су били зидови”.

Прво, добија се утисак да се он не завршава на својим границама, него се канда продужава с ону страну. Јер, и то би био други момент, под отвореним небом а над водама, или поред вода, лако се постиже одражавање или

366 Телесну страну ликова читалац у Сеобама осећа у повишеној мери већ и зато што је њихово чулно опажање извучено у предњи план.

Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима,

ограђена зидом, налази се у затвореној просторији, па додир њених чула кроз мален прозорски отвор са природом с ону страну зида - постаје знатно осетнији.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на турском језику да сјашу и

К манастиру се не би никако могло прићи да преко узанога понора није пребачен на другу страну лаки мостић, Ограђен и покривен шиндром, некад јамачно покретан.

Прса исправи а главу пови нешто у страну ка гуслима и поче колашинску песму о несрећном боју на Косову. За све време трајања дугога увода зашто се изгубило

— Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.

Краков, Станислав - КРИЛА

Не дају ти ни да пијеш... Само се мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.

Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком. Потом се окрете на страну, но још је дуго слушао испрекидани кашаљ једнога стражара.

— Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља. Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други.

и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли.

— Имам и јагњећине, хајде да се прихватите. Војници су одвлачили у страну лешеве покривене усиреном крвљу. Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта.

Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе. Мртве су склањали у страну. Њих је свештеник опевао по списку, седећи у шатору, а копали су их по јарузи, по падинама, или су уопште ма где у

Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу.

Већ се трн пута поновило: — На смрт. Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу, и рекао: ”не, за редован суд”. Само се најмлађи судија, студент са плавом брадом, уплашио.

Петровић, Растко - АФРИКА

Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се избацила из чамца.

“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом. Оне праве фигуре утолико компликованије уколико су асиметричније.

Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.

“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији. „Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању

„Дошао сам овде и, поред свих тешкоћа, успевао да остављам на страну, само да бих њој слао, и да бих за њу припремио живот овде.

— Ви не бисте могли живети овде, — каже Н. Било ми је немогуће погледати на његову страну и ћутао сам. Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н.

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име. Затим је настав ио

Н. ми даје знак да их водим на другу страну. Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за

Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба. Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници!

Ено Дунава! Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад јавно

) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове! Нек’ пршти ремек црног Цигана, Рђаве браве, шарке, јексери!... Ха, тако...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Између осталих поткрепљења, наредио је да с леве обале моравске пређе на алексиначку страну и одељење мајора Стеве Велимировића које се 11 августа борило цео дан на житковачким и прћиловичким висовима.

Право веле, од узвишенога до смешнога има само један корак. Шуматовачки дан има своју узвишену и своју комичну страну.

Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не бој це, није ништа!

Изгледало је као да се та војска спрема да одатле некуд окрене; само се није знало на коју ће страну. Ваљало је дакле мотрити куда ће окренути Черкезија.

— рече Комаров и ободе коња, а војник погледа за нама питајућим погледом, слеже раменима, искриви главу на једну страну, подиже обрве и рече: да бог да се у здрављу вратили. Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу.

И све то на 300—400 корака од нас улево. Ми це скоро машинално окретосмо полу-лево и скресасмо пушке на ту страну. Но сад дигоше урнебес и Турци из стрељачког рова што беше пред нама. Нас као да обузе пламен са свију страна.

— Ваљаде да траже Караџића! Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је одвео Караџић деветнаест батаљона. — И Караџић се још нигде не показује жив — рече Черњајев Комарову.

свјету човек, кој би желјо зло својим дјецама, дакле, кад Висока Порта шиле војску, она нема намерење опустошити ову страну и разорити населење, али само и само да казни оне, које без икаквог узрока доведоше ове повреде народу, кој је толико

Дође и друга, трећа. Отац М. сави антерију па надре на једну страну, а ја на другу. Бежећи, ја га још улитах: — Па шта би после? Како дође рат?

неминовност револуције, предвидети је кад се појави на историјском хоризонту, спремати се за њен долазак, стати на страну новога друштва које се рађа, и тиме олакшати порођај и свести неминовно крвопролиће на најмању меру, јер што год је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Моји су се војници подигли и пуцали из стојећег става. Оне прилике се узмуваше. Многи падоше. Остали нагрнуше у страну, а затим се сломаташе у своје ровове. „Ах, братко... леле, мајко... санитет!

Наш командант, пуковник Јован, трчи на ту страну и виче на сав глас: „Напред!... Напред!... Убићу свакога ко одступи!“ Из наше позадине трчећим кораком наступао је

Ишао сам са напором, као да ми је неки терет обешен о леву страну тела. — Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука.

Бугари су се разбегли на леву и десну страну хоризонталне пречаге. Чим смо изишли на врх, наређено је да се наш одред окрене на леву страну, према Сивој Стени.

Чим смо изишли на врх, наређено је да се наш одред окрене на леву страну, према Сивој Стени. Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене.

Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну. Ветар је дувао, лепршајући косе мртвих војника... Капетан Радојчић се диже и протегли.

Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход. Он хтеде да пређе и ја га подигох на дрвцету.

Али уместо да ми се изгуби из вида, оно као да постаје све упадљивије. Гледам онда на супротну страну и, зачудо, сви ми предмети изгледају увеличани као да имам лупу пред очима.

— Играо сам фарбла целе ноћи. — Како си прошао? Он се само накрену мало на једну страну. Онда завуче руку у џеп од чакшира и извади гомилу изгужваних француских банктона, па се опет наслони на стену и

Према звезданом небу угледасмо силуету онога ћувика, и као по команди војници скренуше на десну страну, узбрдо. На врху застадосмо. Наредио сам им да прилегну.

Уклештен сам. Војници се придигли, зверајући, на коју страну да отворе паљбу. Поред мене сломата се поднаредник. „Господине потпоручниче, ето Бугара са реке.

Скренуо сам нарочиту пажњу онима који су били према реци, да мотре кад наиђу наши. И ја сам се био окренуо на ту страну... Протекло је извесно време... Наједном угледасмо једног човека како нам се журно приближава. Сећам се...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Шта поуздано знамо о њему? Када се остави на страну оно анегдотско у његову животу, а што је тако свеже, и бар у два маха, износио Јаков Игњатовић, његова уметничка

Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне. Старешине све моје клоне се на страну, сви, по мраку ходећи, мене саму јадну остављају на муках, ах, жалосте моја! Ах, Сербије пребједна! Гдје надежда твоја?

Радујет еја он когда ја паду, с чијеј клевети попанус в бједу: да не востану в шчастија страну крјепко стрежет, крјепко стрежет.

распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем

Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему најружнију страну, Да је чисто као сунце, нашла би му ману. Све нек' иде!

Сад нек' суди тко му драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих

” Ово рекло Цвет-девојче Па с’ побожно прекрстило И на другу страну легло, И тек што је очи свело, У сну јој се приказало Момче младо голобрадо у оделу јучерашњем, Па је њојзи

Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том што се без воље хоће.

У мојој кући мало не бијаше данас за ручак стихова! Ја код огњишта, донесоше ми се новине, — сад све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — — Јулчика сирота опомиње печење да треба к ватри метати.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом

(Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде? Осветићу те, — јуриш, Црногорци! На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана! (Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Зар мене, Јабо? — пита га пријекорно. — Сад ћу ја плакати. Он се мало одмаче у страну, па као ђоја заплака. Јаблан диже главу. — Није, није, Јабо! Шалим се ја. Нијеси ти мене ударио...

— Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! — смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично. — Поведите бакове на ову раван ниже плота! Изведоше их.

И Рели се грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: — Не плачите, не јадикујте, дјецо моја! Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје.

сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу страну.

Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд. — А трошак? — упита неко.

“ Знаш, да се не би побунили... Скупише се ови. Само Шаћир Пулац заграби уз ону страну од џамије, а ја зажего' из штуца — прас! Жива га земља не дочека...

— Оно нам је мало прије причô Симеун какав је зулум починио у Мајдану. Млого је, Бог и душа, ударô у страну, ама није му замјерити: остарио је. Ја ћу вам сад један зулум његов приповједити — али прави, истинити зулум.

Нема вајде крити, воли, браћо, и да мало удари у страну кад о себи говори. Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети. — Какав је да је, наш је!

Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети. — Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима

Висока, четвртаста и очађела кула Светог Луке што се оштро диже измеђ ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ако је мало, ја метнем још један; ако је мало и то, ја метнем једну олакшавну околност, па ако нагне језичак на другу страну, ја додам једну отежавну околност.

Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну.

на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну. МИЛИСАВ (развио је за то време фасцикулу и тражи по њој нешто љутећи се што не може да нађе.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

И главна разлика између српске и хрватске варијанте књижевног језика тиче се веће спремности Срба да прихвате страну реч, насупрот склоности Хрвата да је преведу кованицом. Главнину страних речи усвојених у 19. и 20.

мотив бескрајне љубави сестре према брату, нежни однос снахе и девера, уздизање девојачке части, што осветљава ведрију страну патријархалне културе.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур. Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса,

И обучена у ново, не више заврнутих рукава. Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Босни и Херцеговини к. посаде на Ђурђевдан без корена у земљу, и на коју страну падне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 1894, 643; ЗНЖОЈС, 16, 159; упор.

Под том истом л. родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л. се одмакне три метра у страну, а на месту где се дете родило избије извор бистре воде, са кога су после муслимани узимали авдес (Шк. вј., 1. с.

Етимолошка магија!). С. има улогу и у љубавној дивинацији. Уочи Ђурђевдана бере се струк и посади у земљу: на коју страну клоне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 643). С. има и апотропајску моћ.

Мухамеданске девојке уочи Ђурђевдана посаде струк ц. л. без жила, у земљу, па на коју се страну идућег јутра нагне, на ту ће се страну удати (ГЗМ, 6, 643).

л. без жила, у земљу, па на коју се страну идућег јутра нагне, на ту ће се страну удати (ГЗМ, 6, 643). Уочи тога истога дана вежу девојке у башти два једнака пера ц. л.

У Смедеражу код Такова, кад се копа рака, »први бусен што се ископа остави се на страну; њега ће у гробу ставити мртвацу испод главе« (СЕЗ, 84, 1972, 174).

(тако ту зову овај обичај) изведена је на тај начин што су домаћини протеривали стоку са западне на источну страну кроз рупу дубоку око 1 м (уместо некадашњег тунела) са настрешницом од врбовог прућа: десно од излаза поред ватре и

ујутру, пре сунца) сече по строгом пропису (секиром се сме ударити само једанпут или трипут; мора пасти на источну страну, и не сме се задржати на каквом дрвету поред себе), и на врло свечан начин уноси у кућу (посипа се житом, вином, маже

Ћипико, Иво - Пауци

— Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну. —А што? —Одлучио сам се за те! ... Хоћеш ли? —Ко нам брани? — узврати цура. Раде је снажно ухвати за обе руке.

— Дошао си, — вели му. И заклопивши кутијицу стави је на страну. Равно Војкана погледа у очи: —Немам готових пара. — Помози сада или никада, господару! ... Порубало ме за порез.

Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, — поновише јаче у један глас, остављаш ли све твоје Ради, своме

И сврнух с пута да ти то кажем ... —Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се, стави држалицу на страну. —Догодине биће друго, хоће бога ми! —А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед.

А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша. Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку. Вели јој: —Ево ти га, Божице, и јест твој!

Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни. Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљивљ пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

лица бије крепко здравље, израз смерности, благости и невиности, а мене мој луди занос скрене некуд на сасвим другу страну па ми на слици испадне неко здепасто створење, које као да долази из самог пакла са намером да на земљи истреби све

Кад неко има мач о бедру, готов да за трен искочи из канија, таквом је најмудрије сместа направити пролаз. Корак у страну и: „Изволите, господине челниче, господине заповедниче тврђаве, господине вођо силе.

Он ме премери суженим очима, пљуне на страну, по обичају, и понови оно што ми је већ небројено пута до сада рекао. Бринеш се, вели, за своју дебелу гузицу.

Хладно се поздравио са мном, затурајући поглед негде у страну. Доцније је постао још мрзовољнији. Пажљиво сам пратио његов сусрет са Јеленом.

Звонара, скрпатна, скљечита и нагнута на једну страну, била је иначе најружнија грађевина читавог манастира. Стајала је на четири дирека који су до земље били отрули и

Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом. Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила ноздрве као ждребица и шапицом га лулушка лево-десно, док не букне, док се не устобочи као

Нека витез, дични коњаник, мегданџија и мачоносац пипа себарске стрвине и нека говори: „Овај на ову а онај на ону страну“. Ноћ иза тога провео сам мучен ужасном мором. Поново ме у сну посетио Црни Стеван.

Заиста, зашто? По повратку са краљеве војне Лауш се трудио, чини се здушно и предано, да у свакој прилици отури у страну Дадару. То су сви примећивали.

Стиснем зубе, притегнем опутама опанке, затегнем хаљине, пљунем и потрчим према стени. Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама.

Кажњени! Згрешили па кажњени!“ Лауш ћути. Провлачи прсте кроз брду меканим покретима и гледа негде у страну. Боже, Боже, вирни часком у душе ова два човека. Изједна се глођу, а не могу један без другога.

А иза једног, он ће изаћи, стаће на обалу, прећи ће на другу страну, испеће се на стену и сести крај ње. Кажем, моје се невоље продужују јер не знам зашто радим оно што радим.

Љубав је била на делу. Повила је њезину лепу главу у страну, оборила јој очи према вртлогу у средини Мртваја вира, а његово је стасито тело нагнула над плићаком.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Заморна је ствар служити се у исти мах са три разна језика, нарочито кад ти мисли беже на другу страну; моје су летеле без престанка ка поносној лепотици коју сам кроз прозор мога купеа сагледао.

Лађа се скоро не миче с места. Нас двоје стојимо, наслоњени на дебело стабло предње катарке, и посматрамо јужну страну звезданога неба.

Да на то одговоримо, потребно је да прелистамо још коју страну историје Птолемејског Египта. ...Дванаест владара изређало се после оснивача Птолемејске династије на престолу Египта.

на пречац од Грегоријанског, као што то предлажу сви досадашњи пројекти, него, напротив, постарати се да он савије у страну тек онда кад Грегоријански почиње испољавати своју нетачност.

Али у тим интимним просторијама не станује нико више. Наши стари су помрли, а мене и мог брата одвео позив на другу страну.

или, као што се то научно каже, када се налази у доњој конјункцији, онда нам она окреће своју потпуно неосветљену страну.

Он обилази око Сунца много широм путањом но што је Земљина, па нам зато показује увек своју Сунцем осветљену страну. Он се данас појавио над источним хоризонтом, скоро у исто оно доба када је Сунце утонуло на западу, па се због тога

јутра, кад мој будилник опет закрча да ме подигне из кревета, ја му, зловољан, заврнух шију и окренух се на другу страну да проспавам још један сат и стигнем на други час предавања на којем је професор Јозеф Фингер, својим јаким и дубоким

Али онде не проведох, у студији небеске механике, ни један пуни медени месец, а мене баци судбина на другу страну. Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о

Тај ваздушни свет гледа радознало на ону страну хоризонта одакле су дошли гласници, а и море, праморе Земљино, учествује од срца, то се види, у свечаности која се

јер у мојој науци наилазим на више проблема него што их могу узети у посао - али овога пута ударио сам мало у страну.

Зато је небо потамнело. Директна Сунчева светлост не допире више у наше одељење, јер се ово заокренуло у необасјану страну воза. Али нам, од доле, шаље наша Земља, као какав огромни месец, своју светлост.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Стеван Поповић имао је изражен осећај за естетску процену песме за децу. Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако. »У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди!

АРСЕНИЈЕ (на уво Мирону, као глувом): Ево хаџике, Ташане. (С поштовањем повлачи се у страну.) МИРОН (покушава да се дигне и пође јој у сусрет).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Уто се родила Станојла. Отац се кисело радовао: женско, и ружно дете. — На коју страну удари ово наше девојче? И по теби и по мени, ја бар мислим, требало је да је друкчије. — Милица ћути.

незаситљивих љубавника који крију и тим више уживају своја уживања; да Бошко има вештину да у згодан час окрене згодну страну своје природе и свога говора. Милица се доста оболестила после порођаја. Тиштала је и њу ружна девојчица.

Тиштала је и њу ружна девојчица. — Еј, Бошко, куд јој брат не остаде жив! — Бошко међутим одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу, и потсећа жену на неке слатке речи малога покојног њихова синчића.

а Нола, на српску, Јулицом, а Бошко час овако, час онако, како је већ њему било дато да у згодан час стане на праву страну. Кад се родило дете, Станојла још боље упери у своју околину и својих пет чула и сву своју храбру памет.

Иди пред огледало, погледај се, па ћеш видети да те и Бог на другу страну шаље. Сутрадан је госпа Ноли било мало боље, и како је напољу стојао тих и топао јесењи дан, њени прозори, окренути

Али његова ведра храброст га опет подиже. — Што тако све видиш наопаку страну? Има наопака страна у свему, наравно. Али, немој, брате, сваки капут носити наопачке изврнут...

То га ружи, ако ту страну лика окрене. Кад се замисли, исправи главу некако изазивачки, лагано диже и спушта капке на очима, и усне му се

Паланка се смирила. Сагледала нову страну ствари, и опседа тајне с нове стране и са другом стратегијом. У кући код Павла осећа се неки особит мах.

Кад је Јосиф отишао био на страну, Стефан Влаовић се с мало више пажње и нежности окренуо кћери. Али је за све већ било касно.

Мимић поклонио у Дом за сироту децу све Јанино, од писаљке до постеље и постељине, мала пушка поче да нишани на другу страну. — „А хоће ли сад господин-Васа поклонити Сокин мираз?

Ено, и онај Мирко, гледам га кад полако хода и руши се на десну страну од болова у колену — и он је већ стар, а он је млађи од мене... Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу!

Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да је победа овде на Романову страну притезала, тко се може сумњати? Но он није задовољан био само с обрашченијем непријатеља у бекство; правог је витеза

Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се на другу страну окренути, и почне копати нос шта ће с њом радити. Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт. Да је живота лиши?

Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња. Ах, ко ће описати жалост бедне ове жалоснице?

У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља. На коју гођ страну погледи, све је страно и њему непознато.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И то је добра страна тих биографа, коју историја књижевности прилично искоришћује, али ти биографи имају и једну рђаву страну, коју пошто пото треба сузбити или је бар онемогућити.

Ви дођете да јој честитате дан, а она у разговору окреће вам час једну час другу страну профила, нећете ли опазити бутоне и нећете ли јој се дивити.

Ја сам, играјући се око карлице, сео у то тесто, и дао му такав облик какав се ниједном модлом не може постићи, на страну још што су једва после одлепили тесто са мене.

Кад се на кантар мери, може погдешто и да се заједе, или задебљаш оловком ону страну на кантару где стављаш еспап или удариш малим прстом или... али на метар не можеш баш ништа, не можеш скратити метар.

на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао...

затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу.

Овакав професоров начин опхођења са нама имао је ту корисну страну што смо се, готово мимогред, много чему научили. Тако, на пример, научили смо да свиња грокће, да орангутан има црвено

То је опет имало ту корисну страну што сам се ја у Тој преписци много више вежбао у исказивању мисли но у писменим задацима: „Испеци па реци!

својим добрим странама, прошли крај мене, ја сам још увек, са дипломом под пазухом, стајао нерешен куда ћу и на коју страну: у адвокате, новинаре, глумце или чиновнике?

За остале су ми професије затворена врата овом дипломом. У недоумици сам на коју ћу страну? — Иди у државну службу! — одговори ми искуство. — Ја бих радије какву слободну професију. — Коју?

И почнем лепо, а тек мисли наједанпут пођу у раскорак, скрену и оду на деведесет и девету страну. Ето тако, не умем да размишљам, па то вам је. А није то случај само са госпа-Леном.

А обрнеш ли ону другу страну догледа, те погледаш кроз велико стакло на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је свака реч

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Јаој, браћо... Гр-р-ру! Гр-р-рру! Гледам као у бунилу како провукоше неку крваву масу. Жмарац ми обузе леву страну тела, па се заустави на левој стопали. Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен.

Чинило ми се да су копите мога коња страховито одјекивале у ноћној тишини. Старао сам се да држим стално десну страну. Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине.

Води у пешачки ров! Али ађутант краљев ми у пролазу добаци: — Скрећи на коју било страну, само не води тамо. Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи.

На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну. Пролазе исцепани војници мрзовољна изгледа, претоварени торбама и муницијом, и одоше, грешници, да изгину.

Саосећао сам са њим, те нисам ни покушавао да га тешим. — Где се то догодило? — Код Лесковца. Онда зађосмо мало у страну, седосмо на једну гомилу камења и капетан Лазар ми исприча судбину пете батерије...

Трупе долазе са разних страна. Неке јединице застале, јер су изгубиле везу, те не знају на коју ће страну. — Ама нећу да питам ни за кога! — љути се један командант батаљона. — идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи!

Обазриво газе животиње, тапкајући, и тек уситне предњим ногама, падају на колена и са товаром полете низа страну. Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот.

Пред нама је залеђена стрма раван, отприлике једно две стотине метара дуга, и још уз то накренута мало у страну. Војници разбијају лед пијуцима, да би површину учинили мало неравнијом.

Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно? — и показа руком на једну страну зида. Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо. Командант запита на шта мисли.

— и показа руком на једну страну зида. Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо. Командант запита на шта мисли. — За оно огњиште што сте га употребљавали!

Одлучим да у неколико скокова устрчим, водећи и коња за собом... Али на половини пута коње ме стиже, одбаци у страну, те падох на руку и раскрвавих је. Остали се поучише мојим искуством.

Арнаути су климали одречно главом и значајно се погледали. Онда су се издвојили у страну и нешто погледали. Најзад смо разумели да они наш папирни новац неће да приме.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога! Сам ја не мислим никад на болест до тренутка њене појаве, још мање на способност појединих лечника.

Реших се да изговорим ма шта, но изговарах: Смрт, Осврнем се на другу страну: прочитам на зиду Смрт; Сећам се читах књигу: у трећем реду нађох Смрт, Ма куд да се бацим, гле, само Смрт; и Смрт, и

”Времена су се промјенила, и више није ко што је било. Ја сам битински чобанин, ал знам да је с ову страну Америка, и с ону Кина, Да једни трче за овцама и други за машинама, И да људи увече броје овце а ноћу броје бриге.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Отвори Дрвосеча врећу и загледа се у маске: баш је згодан млади војник! Капу на лево страну накривио, уста у осмех развукао — која се девојка не би окренула за њим?

На прелазу, старица застаде. Очигледно је требало да пређе на другу страну, а река људи и возила није престајала да тече.

— Шта ће тек са мном бити? — уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну. Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају. — Биће од њега царски сто!

»Сад шта је — ту је!« помисли и у страху затвори очи, кад се нечија рука испружи, неко је скиде са гомиле и одвоји у страну. Ој, како је трештало, како пламтело! Како је брзо нестајао дворац у пламену, људи узбуђено тумарали унаоколо.

Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се, на очиглед свих, Царица преобрати у цвет.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.) Тргни се у страну, да те не гледам, зашто кад тебе гледам, мислим много на себе. (Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса?

Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате! (Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази). ТОМА (спречава Коштану да иде): А немој ти, певај!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело. Гдје ли је расла та ружа што гори?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата...

Ту и он сам падне од Турака. И у Први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову страну. Али не беше то време избављења.

воња је једини узрок трагедији: „И у први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову страну. Али не беше то време избављења.

Ножеви су били дугачки и прави, са врхом који је укосо усечен на једну страну и са дршком као кука. Пушке су имале дугу цев и танак кундак, готово као и кубуре, но само дужи.

Стални епитети још мање одређују лепоту наше епске поезије, мада никако не чине њену јачу страну. Упоређени с Хомеровим епитетима, наши изгледају прилично сиромашни.

пред нашим очима: У грло управо њега Одисеј погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу

Тад јунаку грђе жао било, па на страну одвратио главу, не шће више ни гледати љубу; а дођоше два Мрљавчевића, два ђевера Гојковице младе, узеше је за

“ Женску страну ласно преварити: лако скочи кâ да се помами, она нађе један комат сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку

То рекоше, пак се изљубише, пак одоше свак на своју страну: дневи леже, а ноћу путују, и тако им бог и срећа даде, ни тица им пута не прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође

Војевао за девет година. Кад настала година десета, прекиде се та царева војска, не зна Мирко на коју ће страну: да ли стрини, да ли свету белу. Окрете се својој милој стрини.

Мемед-ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше осјетио, па Грбовић на страну побјеже, а дође му оборкнез Алекса, и дође му Бирчанин Илија; обојицу вата Мемед-ага, бијеле им савезао руке, па их

светли као пламен, и који пале кад секу, или који су у облику пламена („измјенице накривљени на једну и на другу страну“). Честита ћу тебе учинити, тј. учинићу да будеш срећан и уважен.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц.

— повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем.

— Да му се није што десило. Пошао је у потрагу на ону страну куд је ишчезао Лазар. Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа нарочито запазио.

— Па шта онда? — испитивао је Мачак. — Онда сам опет плакала, па сам онда чула вас, видјела свјетлост и пошла на ту страну. — И-их, види је! А зар се нијеси бојала? — чудио се Мачак.

— Не бој се ништа — утјеши га Јованче. — Жуја ће одскочити у страну прије него тај падне на њу. — А буде ли Жуја спавала?

— Ја увијек наслутим унапријед кад ће ме код куће тући па ми ноге никако неће на ту страну. Иако је Стриц тврдоглаво доказивао да се Луњи све то привиђа зато што је страшљива, ипак се читава дружина уозбиљи и

— Морамо још данас нешто смислити — забринуто рече мали харамбаша и зовну на страну Лазара Мачка. — Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо?

пољар Лијан чуо је од Јованчета куд су жандарми окренули, па је са својим новим штапом одвеслао на сасвим супротну страну, у раките поред потока, ставио торбак под главу, покрио лице шеширом, а дјечацима је прикричао: — Дође ли опет до

А моје дјевојчице? Лазар Мачак поведе Јованчета у страну и шапну: — А шта ћемо сад с нашом пећином, с мојом радионицом која је тамо остала? Да пренесем бар неке ствари кући?

! Ник и Јованче стадоше радознало разгледати прорешетани шешир, док је Луња презриво зурила некуд у страну као да се ту заиста ради о неком тамо мачковом репу, а не о пушкама и погибији. — Погледај само, Луњо — звао је Ник.

— Овуда је немогуће спустити се — рече Јованче и нехотице устукну пред провалијом. — Могло би се изићи тамо на страну, погледај само десно — скрену му пажњу Лазар Мачак.

— Како би било да испаднемо на ону страну до друма и да умакнемо у кукурузе? — забринуто предложи Стриц. — Отуд се још ништа не чује.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Прође они народ јеврејски по суху, не поквасише ни окаљаше ни стопа ножних. Докле они проврвише одонуд на ову страну, дотле и фараонова сва сила сулудо за Израиљи гонећи утрташе и они сви оним путем кроз море.

обсести га и с бојем узети, пак свега попалити, земљу похарати и људе све, које исећи, које пак у вавилонску страну запленити. Како онда и учинише то.

запалила Тројада град, и ватра га је била опколила, он усука се кроз ватру, те га лати на рамена своја и ишика га на страну из палежа.

покалуђерити се, те се је одрекао војевања и обрече се до своје смрти служити господу Богу, размишљаваше се куд би на страну отишао да нико не зна куд се је подео за њега.

Покори му се таки смочина. Поклони му се с главом и оде од куће му. Ето ти, прошавши неким временом, диже се на страну даљњу тај трговац Тоас ити у своју трговину. Путујући му скроз горе и пустиње, упаде међу харамије.

јер све широм штогод има у њему до једне длаке што би врсно било, све је то, с градом заједно, издато на божију страну! И то сва војска врло прихвати и послуша. Нико ни за једну иглу што би коштовало не додарну се узети себи.

Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену.

О тому и много подизаше се с трудом оци свети саборно се скупљајући, тобоже да пак смире злоћуде оне оцепне се на страну свештенике, и народ опет сав прикупе у једну цркву и закон православни. Ал' што не могоше, не могоше ујединити их.

И каде узе то апостол од цара, таки оде онамо на ону страну где му речено [би] правити му царске дворове. И по оној земљи све оно злато и сребро раздели на сиромаш и на немоћнике

А ником не глаша на коју страну хоће се обрнути, кроме галијашким управаџијама потајно да знаду куда ће путовати. Фришко оде у персијску земљу празну

Томе се о себи дови. Прознаде то татархан скитски цар Каган, јер грчки цар остави своје царство и некуд на далеку страну оде. Мнеде јер убоја се од Персијана, те пробеже у Шпанску земљу, куд ли.

Тако пак и Татари сасма преплашени осташе не знајући куд да се подену, на коју ли страну бежати. И то за дивно чудо с Богородичине силе згоди се видети те и мала деца и жене посукташе се за Татари с камењем

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ унемирен.

— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер. — Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир.

практиканта, од мајстора до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.

Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод

Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!“ А он обори главу, гледа у страну, стиди се, али не пориче, нити се брани.

Зони неправо. Само она не гледа на ту страну; почела је да зева... Криво јој... Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која

Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.

Бацио се онако обучен на дуги миндерлук што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе. Била је субота.

му жива слика звезданог неба, месеца и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом на страну; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као

Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју. Погледа и Мане на ту страну. Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...

Искрала се од својих, само да се састане с њом. Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва на страну, у башту црквену, тамо под османлуке. И ту јој се изјада. Изнесе све шта је и како је било.