Милићевић, Вук - Беспуће
сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Само је то рекла сањива Милунка. „Напоље! Марш напоље!“ Трза дизгине, Мијат трчи да отвори капију, коњи се стресају од зиме, желе у касу да се загреју, санке зашрипаше. „Симка да ме не чека у кући!
Отварам паљбу! — официр замахну сабљом на сељаке. Црна го мила с е зањиха, али се нико не откиде. Коњи стресају ознојене вратове, танко звецкају узенгије, туно лупају празна седла. — Нећемо кући.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али кад дође одређени сат, све ће то одједном са себе стрести самим једним трзајем рамена, онако као што се стресају пахуље снијега с кабанице.
Ћипико, Иво - Приповетке
Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу. Гледају у море, а кад подигну главу, очи им бјеже на њихове висове, већ покрите
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овде се одбацују, стресају сви локални, усконационални, мртви митови и њихова кратковида тумачења. Остаје исконско прожимање звезде на небу и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И моћна крила стресају љути — Али... Што дрхћеш, звездо!... Страх?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне туге и страха, Кô црни гаврани кличу и Вуку лешину Граха. 1889.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају.