Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Време пролази. Марко Рогозић, премда већ сенатор, па као судац магистратски дрма са вароши, није задовољан. Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често.
Чује то Марко, тада већ варошки судац, па преко пандура пошаље натраг тепсију; не прима се у депозитум. Ћирковић опет вози тепсију Бабоњи, а овај ће је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад за мито можеш све добити. Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у
Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи? — Судац није ни један! — То су трговци! — И то „рацки”. — Да, ти су најбогатији!
јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат. јуратус) — судија, судац јуриста — правник, студент права јуфка — фино, танко развучено тесто Кабінеттсстüцк (нем.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
тамници је сужањ, окован, у тамници је глава народа, у тамници је снага народа, у тамници је нада народа, у тамници му судац богодан, у тамници је Самсон, окован. Па све због једне жене! Жене зар?
Ћипико, Иво - Приповетке
— одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали. Судац, млад човјек, посматра их; види се, вјерује њиховим исказима, помаже им кад се у говору заплету, али они су збуњени,
Узеше их по други пут на испит, а овога пута учини им се да је судац с њима пријатан и добар. Испитује их потанко и с особитом пажњом, али братски, усрдно.
гане, па старији исприча исту ствар искреније и топлије; ниједном се не заплете, ситурним изражајем да истину говори. Судац их посматра, замислио се и — пише. Наједном полиже главу и упита Спасоја: —Можда га нијеси на мртву убио? —Јесам!
—Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно. —И ја бих био исто учинио, јави се млађи.
—Убих га, па ето! — понавља он одлучно. —И ја бих био исто учинио, јави се млађи. Судац причини се као да је пречуо ријечи млађега брата, и прослиједи писањем.
Послије дуга писања, судац подиже главу и стаде у себи да чита што је написао. Браћа га посматрају, као чини им се да од њега зависе њихови
Иза њих стоји млади судац; службено присуствује састанку, јер истрага још траје. —Јесте ли здраво? — пита их забрјжути отац.
Па и судац их опомиње да је вријеме растанку. Он то изговара топлим гласом очите самилости, па отац и синови усрдно у њ гледају.
—Помоћи ће господин! — изрече умилно стари. —Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем. Наново ћуте. Млади судац се замислио.
Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости, јер су осле црногорски поданици, — чисто обезумише. Силни излијев радости махом баци у
— и куне се да је невина свиме што је на овоме и на ономе свијету. —Твој човјек нема узрока рећи неистину, — опази судац. — Биће му се причинило, увртио у главу... а ми се онако, рећи ћу, пошалили се... —Да, шалили се, господине!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини! Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља).
Зар изјести читаву њиву куруза, па не засладити с палиграпом, е то би било Богу плакати! Судац: Ко је то?! Давид: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!...
Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? Судац: једна! Давид: Шути, марво једна! То је лако рећи. Ето и ја велим.
То је лако рећи. Ето и ја велим. Ама, то није у најмању руку у реду, да рече један, рећемо каз'ти, царски службеник. Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине?
Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво?
! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав?
(Окреће се писарчићу.) Јеси ли ти здраво сванô, дијете? Судац: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина,
Кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље. Судац: Добро, добро, Давиде. Видим да знаш ред. А шта ти је то у тој... Но, како се то зове? Давид: Врећа!
А шта ти је то у тој... Но, како се то зове? Давид: Врећа! Врећа се ово зове, а ово у врећи, ово се јазавац зове. Судац: Јазавац! Шта ћеш с јазавцем овдје? Давид: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву кукуруза.
Давид: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву кукуруза. Тужим га и тужићу га што се даље и теже море! Судац: О-хо, људи, људи! Што још човјек неће доживјети у овој будаластој Босни! Јазавца тужити!
Немој мислити да не зна! У свашто се он по мало разбира и увијек зна шта је по закону, а шта јопе' није. Судац: Добро је то и лијепо све, Давиде, али јазавца тужити! То... то...
И тако до неко доба ноћи штудијерамо. Судац: Баш тако штудијерате? Давид: Да, дуго и много штудијерамо. Судац: Па зна ли ти баба што?
Ћипико, Иво - Пауци
Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора? А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао
—Је ли тако? — упита судац Петра. —Јест по његову рачуну, али није по мојему ... —Дао је двије, а куд ће оно остало? —— насмија се Петар.
Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати
Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова —
Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао. Излазећи из суда, вели Петар Војкану: — Јесам ли те
адвоката и чисто се стиди: жао му што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда. Судац прогласи осуду: Поп Вране осуђује се на два дана затвора, односно на глобу која тој своти одговара.
— Мене су осудили, — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима! .... Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда... Великога ли ми чуда!
Кукурузом, брате, за гладних година понајвише и... нешто са сељачким потркушицама . .. Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом. Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп”! Тако ти је, бога ми!
Свједоци, док судац започе испитивање, расподјелише се на двије стране. Свака страна има своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока,
Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. . Судац опомену Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.
Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се. Пошто се расправа доврши, свједоци опет се раздијелише и
— опази доктор. — Што друго, мислио сам м ја... Али неко треба да се жртвује за народ... Судац је ипак... — То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. — Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих луди, а сиромаш врло снажна.
Него ли ангел, човечији на мозгу судац, њихова свест у оно доби сукоби себи скопост: та и нападе на њих, љуто сапре их и уплаши.
И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега. И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити код њега.
« Тај вели: »Ја сам судац, кнез, биров, ешкут, полугар, вуцибатина, грижа ми је с варошки сеоски ли послови!« А онај пак: »Ја сам трговац
те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и глоби, штета, сиромаштво дерти, изгубљење плаши, помор на плач приводи, леп, богат живот на велико држање дме,
Док имамо, да гумамо... Бог је сиротињски отац и удовички судац. Пред врати вам стоји судија, за вратом је смрт. Никад није био златољубац чловекољубац.
од сваке плахе страхоте пострашнији и од свију посиловитији и поснажнији, цар вечити и велики господин, над судијама судац прави. Овде су сад ти наши глобари допали!