Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
, да се с братом дели. Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак. Лепо, мирно су наследство поделили. У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.
У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице. На мунти је и господар Свирак. Свирах да највише, и његове су касапнице. Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.
На мунти је и господар Свирак. Свирах да највише, и његове су касапнице. Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.
Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје. Може слободно Шамика доћи, неће се замерити.
Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала. Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило,
Шамика то једва дочека. Лепо се обуче, па оде код Свирака. Господар Свирак није код куће. Само госпођа. Лупне, уђе. Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима.
Шамика ће дати бал, ту су отмени гости. Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити. Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом. Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.
Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом. Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики. Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.
Гости пљескају: „Вгаво Кирић, браво Фрау вон Свірак!” И сам Свирак пљеска, допада му се. Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. — Сад морате са мном, Херр вон Кирић.
Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била. Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје.