Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ово значи, свак зна. Нађи пре прави пут, пак онда теци. Не млати недозрело воће, кад сазре слађе ће ти бити. Не крши гране које ће ти догодине родити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију! Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога.
и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше већ из горе, Ма траг иде право к реци, Они њиме лети, теци, И до воде крв видеше, Али то им и све беше. Њега неста. Како? Ко зна?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Не престај, теци, диктатуро с гаја: о врат ми грлен ласте бришу крила у суноврату. Треште гнезда, јаја по зраку звоне.
Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и
Не престај, теци, диктатуро с гаја! ИИИ У сваком џану дах је грешног Петка, грехоте живе с црним атрибутом, из које шушти с
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ти онда теци на југ, а можеш и на север! — стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ,
Попа, Васко - КОРА
ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни
ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све стране. Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИЗ ОСАМЕ 1 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет. 2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле
5 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет. ПРИЧА 1 Јесен по нашем врту сметове лишћа