Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сељаци се често искупе, па се чуде тој његовој мајсторији. После, кад су га већ свикли, чим убију или ухвате каку тицу, пошљу је или донесу учитељу Грујици.
— Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде! — рече учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и однесе да је некуд склони.
Поп Вујица, тврдо уверен да је учитељ за њ испунио ону јеину, једнако се хвалио: како тек он има ретку тицу, само док је донесе — сви ће се чудити!
Помене когод како је учитељ окитио своју собу тицама, а поп се Вујица тек похвали: — А да видите ви каку ја тицу имам, ништа су оне учитељеве! — Па камо ти, попо? — упитају га. — Тамо код учитеља, да је још мало дотера.
рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко. Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога!
Црквењак нађе учитеља пред школом и рече шушкајући: — Посло ме поп Вујица, учо, да му даш ову тицу! — Коју тицу? — упита учитељ и набра обрве. — Па ону што си је њему ујдурисао. — Коју то? — Па оног букавца.
Црквењак нађе учитеља пред школом и рече шушкајући: — Посло ме поп Вујица, учо, да му даш ову тицу! — Коју тицу? — упита учитељ и набра обрве. — Па ону што си је њему ујдурисао. — Коју то? — Па оног букавца.
»Даље, исти учитељ присвојио је и утајао једну моју ствар, то јест, тицу, зовому буљина, или јеина, или односно букавац, коју сам ја што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с
награду за труд око испуњавања исте учињени; али је поменути учитељ Грујица самовласно присвојио себи ту ретку тицу и на моја поискавања и молбе ни досад ми није дао. »Још имам навести овде да он — Грујица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на тицу. То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму.
То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму. Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној
Нападао је као да уједа. Образи, лица, уста, његова и њена, додиривали су се. Божич је личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а млада девојка се бранила, док Божич није напустио игру и пао, као онесвешћен,
Не би умео да је задржи. Пустио би је, као деца тицу, да опет одлети. То је сметењак. Удовац. Заљубљен у своју покојну жену! Није читав у глави.
И Кроација и Сервија и све словинске крајине и бановине, нашле су у Аустрији своју тицу Феникс! Исакович није ни слушао Јерменина, него је био више жалостиван, него забринут. Није осећао страх.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 16. окт.) РАНЕ И Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О како је леп!
„Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица,
О сирота, о сирота!“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу. ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети. То ти је та вјечита робија која се зове тежалук.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући.
па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Кад дође, упази једну велику пећину и у њој види тицу, која јој у они исти час долеће на десно раме, и рече: — Хвала да је богу!
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ти пиле питето! 248. Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
А ти пиле питето! 248. Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
А ти пиле питето! 248. Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како ватра жива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је бог претворио у тицу.
Једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у тицу, а једну кажу да се бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео себи па је претворио у
10. Мома која мало вечера Синоћ мома доведена Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
10. Мома која мало вечера Синоћ мома доведена Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
10. Мома која мало вечера Синоћ мома доведена Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт
” Он му све каже, и кад га онај чоек запита би ли му и тицу продао, он одговори да би за добру цијену; те они заједно натраг.
Кад дођу у кућу и ови чоек види тицу, рече: „Ево ти сто златнијех цекина за њу!” Те му је он да. Ови чоек закоље тицу и окине главу и извади из ње срце па
Кад дођу у кућу и ови чоек види тицу, рече: „Ево ти сто златнијех цекина за њу!” Те му је он да. Ови чоек закоље тицу и окине главу и извади из ње срце па рече: „Испеците ми ову главу и ово срце да изједем.
печено, па кад види шта је, удри се шаком у чело и залелече што је више могао не жалећи онијех сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући отиде дома.
Онда цареви заповеде те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући. 2. ЋЕЛА.
рече старац; „наврх онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар добавити, он ће најсретнији човјек на овом свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако
онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар добавити, он ће најсретнији човјек на овом свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако ти баста, прво
Ондар му баба рече: „Шта хоћеш од мене?“ Он јој одговори: „Да ми даш ту тицу са скута и да поврнеш све ове хришћанске душе.
“ Он јој одговори: „Да ми даш ту тицу са скута и да поврнеш све ове хришћанске душе.“ Она на то пристане, да му тицу и пусти из уста некакав вјетар плаветан и задуну пут онијех окамењенијех људи, те сви на једанак оживјеше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади, па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори, Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде с њоме кући.
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матија Дошао сам овде, ако ме већ неко пита, дођох овамо на Мораву не бих ли нашао ону грбаву злогуку тицу која се скрила негде у џбуње, ту облапорну тичурину гладних очију, која је свила своје гнездо у каквом јарку; издужила
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ДЕТЕ И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме, Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О, како је леп!
А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!
“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
би измеђ' нас отпочео овакав дијалог од речи до речи, по Олендорфовој методи: Питање: Брат ваше жене, има ли он једну тицу која лепо пева? Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева!
Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева! Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице...
17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу Од Богородице,