Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Нећете ми веровати, али зацело је добар човек! Па какву чест има! Боже мој! Боже мој! И наши великаши и турски великаши, сви су се отимали за мог побратима.
После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко је какав, рад би да су и други таки. Чивути турски и пољски срде се на немачке Чивуте и држе их за јеретике што ови свуд наоколо подбријавају браде.
посмејанију другога не говори, ту она није пристала, — такова нек се сакрије и нек не излази из куће, она је за какав турски сарај, а не за свободне људе, гди се памет и разум гледа и изискује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13. јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака.
У то време било је у Ваљеву 24 џамије, и говоре да је било преко 3000 кућа турски’, а 200 хришћански’. Ми дотерамо из села четнике, али како се набирају ексера из пожара, они онда оду опет кући.
Како су турски сударци имали обичај да свакога ко је и најмање крив, Србин или Турчин, кад падне у апс, да га глобе и колико више
ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни Богу ни људима бити мило.
Међутим пукне глас за Црнога Ђорђа, да је баш у нашу Себичну Недељу са дружином дошао и запалио турски хан у Орашцу и почео кавгу с Турцима, и туче где и год нађе.
Затим рекнем Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и
Те ти тако Дел-Амет казуј турски а ја пиши све оно што сам знао: да је Мустапашић послао да диже рају и да Турке у градове сатерају, и да ће Дервиш-бег
Чекам Живковића, али га нема да дође. Већ стриц Јаков отишао на Шабац, српски баир освојили, и турски̓ неколико кућа попалили, а Турке у град сатерали; то је било у почетку марта.
Стратимировић писао, и свима, а особито мени самом саветује и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо турски поданици били, и да ћемо по свршетку овога дела опет турски поданици бити; зато колико боље можемо, да своје људе
и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо турски поданици били, и да ћемо по свршетку овога дела опет турски поданици бити; зато колико боље можемо, да своје људе чувамо, да без нужде не бива крвопролитија, и да се чувамо да не
— На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на
” Окрете се опет Катић Турцима и рече турски: „Да абир ђерет (јоште једанпут вам кажем): кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручује Катић Јанко из Рогаче; ако
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— незгодан човек Саг ке — сад ће сајузити акт — спојити акта која се односе на исти предмет салауски марјаш — стари турски новац, вредео је отприлике 2 гроша.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. — Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... — Лепо, Алекса, — рече кмет.
Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити! Ја бих волео да ме он турски поздравља”. Крушка се уједе за усне... али се насмеја: —Ха-ха-ха-ха!... Добри човјек, добри попа!...
— Али нашла се кеса... — То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко... А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда...
А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача... Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. — Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.
„Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!
И сами Срби застадоше изненађени... Међутим, хајдуци су чинили своје... Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке. Станко је пролетао на све стране. Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!...
— И Зека издаде налог да се крећу... Пропишта црна земља под грдним теретом... Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке. Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...
— Доро је! — рече. — Пали!... И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... Сад и Турци припуцаше. Запеваше куршуми своју самртну песму... Кара-Ђорђе рече: — Не пуцај!...
— А што се увио? — упита Јова Јуришић. — Свега га изрешетали турски куршуми!... Тринаест рана на њему! — Тринаест?! — Јест, тринаест, али ништа то!
Већ се могаху распознати лица. Чупић викну: — Пали!... Осу грмљавина као из неба. Редови се турски проломише... Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... Пушке се опет напунише..
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Отац, наравно, никад ни словца! Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски. Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене
човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сви су турски задимили те онај дувански дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се
Црњански, Милош - Сеобе 2
У утврђења су били узидани огромни топови, и риком тих топова, почињали су турски ратови. Сад се, преко равни, разлевао звук темишварских звона. Био је мир.
слупана, на брзу руку, од набоја, при улазу у Махалу, на згаришту једне, турске, карауле, од које беху преостали само, турски, димњаци. Та кућа је била на ониској хумци, а окречена бело, тако да се видела са далека.
У њу су били узидани и плави, калаисани, турски, пенџери. Смрдела је, од блата, лети, а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог
Из тог затвора, у тврђави, на брегу, изнад Граца, ретко се ко враћао. У то време, средином XВИИИ века, кад су турски ратови недавно били завршени, Исток је био одгурнут, далеко, од Беча.
А Марија Терезија је рађала децу – шеснаесторо. Ратови измећу Аустријске Империје и Прајске били су гори него турски. То више нису били ратови за неке далеке, балканске, земље, нити за половину Хунгарије.
сербског, национа, тај је био добродошао, са својим патријархом, калуђерима, поповима, и својом коњицом, док су турски ратови трајали.
Још пре дванаест година, кад су се турски ратови завршили, аустријска војска бројала је више од осамдесет хиљада људи, од којих су, више него половина, били
Прозори су гледали у дудове. Имала су врата, са три степенице, доле, у дућан. Намештај је у тој соби био турски, али је, насред собе, однекуд, остао био неки раскошни, црни женски сто, лакиран, рококо.
Била је сва шашава, тих дана, од страха, да не побаци. Муж јој је јахао, поред кола, лако, по турски, трудећи се да је насмеје и да је охрабри.
љубав – све што се о мушкој љубави прича, све што се о јединој љубави мушкараца прича – само су приче, као калабалук турски, уз тамбуру. Њен Ђурђе би само у харемлуку био сретан, као и сви мужеви. Да може да бира кад очима зажагри.
После оних, под Пештом, враћао се својој кући, млад, задовољан, весео, јашући, у седлу, по турски, сред гомиле распеваних, сирмијских хусара. Јахао је великог, тешког, неуморног, зеленка.
На обзорју живота Исаковича, није још било црних облака. Били су накићени, нагиздани, охоли, а мада су турски ратови били прошли, још им се чинило да су, у свом национу, први.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али су ови турски утицаји из основе преиначени према дубоко укорењеном народном духу ових динараца. Те преиначене турске културне
Пошто је генерал говорио само турски, два официра, мухамеданска Бошњака, служили су као тумачи. После дугих преговора успео сам донекле и вратио сам се у
После дугих преговора успео сам донекле и вратио сам се у Митровицу у свој хан. Један сат доцније ушао је у моју собу турски официр висока раста, који се представи као Сали-паша, родом из босанске Тузле, мухамеданац Бошњак, кога сам већ био
И турска власт и турски утицаји се нису могли одржати у овој зони вековних и огорчених борби. Цела је Загора од Ријеке до Боке Которске,
наравно само унеколико, јер није ишло примати све турске особине, пошто се раја не може понашати као господари. Турски утицаји у варошима су безбројни.
Друже се са булама и многе од њих говоре турски. Људи се наравно још више служе турским језиком. Хришћани су примили и много турских обичаја.
Чести су мелодични турски рефрени: оф, аман, аман-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо. На основи непосредног проматрања могу о њиховој
Услед зимског кретања према приморју навикли су се и на други начин живота и није ретко да науче турски и грчки. Враћајући се доносе новине у своја села, која се услед тога почну мењати.
У њему се јасно разликују живљи: турски, аромунски, грчко-аромунски и словенски. Напротив, Прилеп је од једнога етничког салива, мада има и неколико
Као што смо рекли, због конкубината је ово становништво примило нешто турске крви. Турски бегови битољско-прилепске котлине, а нарочито они из Прилепа, ишли су тамо на провођење и „кеф“.
Жене и деца знају само српски, а људи још и Турски и арбанашки. Арбанашки су научили због додира с Арбанасима, а турски у Солуну, Серу, Драми и Цариграду као печалбари.
Жене и деца знају само српски, а људи још и Турски и арбанашки. Арбанашки су научили због додира с Арбанасима, а турски у Солуну, Серу, Драми и Цариграду као печалбари. У печалби се Торбеши баве свима пословима, нарочито бакалским.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз сутон који се почео да спушта, Исакович их је некако извео на пољану, испод неких плотова иза којих се назираху турски надгробни споменици, као заостали пањеви, у трави, са натакнутим каменим турбанима.
Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више
Крварење њене утробе, што беше престало неко време, што га можда турски хећим, својим купкама, или лекар из Осечког града, својим гвозденим цевима, беху залечили, почело је изнова.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
саме дућалније) и мајстори (понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима у градове, или с новцима беже у Њемачку;
Задруге су често бројале и по 50—60, па чак и 100 људи. Турски начин управљања (плаћање пореза „по оџаку“) допринео је ренесанси задружног живота.
(Рђавом облачењу у српској патријархалној култури чак и одраслије деце доприносио је и турски закон по којем деца која не носе панталоне не плаћају данак.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски. ЛЕПРШИЋ: Ништа зато, и фес је турски, ал је опет наша народна ношња. 5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево
ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски. ЛЕПРШИЋ: Ништа зато, и фес је турски, ал је опет наша народна ношња. 5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За своје доба Бранковић је био учен човек, и знао је, поред српског, латински, мађарски, румунски, грчки и турски. у Букурешту, поред кнежева брата Константина Кантакузина, једног од првих румунских историчара, он се упознао са
љубавне поезије и немачких романтичара оријенталиста, он је у своју поезију унео много Истока, источњачке мотиве, турски речник.
посланицама називао се Абиба, и у свом оријентализму ишао тако далеко да је у извесним песмама целе строфе писао турски, тако да се без речника не могу разумети.
Ђул-Марикина прикажња (Београд, 1901) су лепа слика старога Ниша, у роду Сремчевих нишких приповедака. Турски женски свет описан је у Писмима из Ниша о харемима (Београд, 1897), Писмима из Солуна (1908), у већој приповеци Фати
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
“ Те претиле коње ободоше. Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци!
кô девојка, Ал' је, брате, гуја присојкиња, Жешће од њег' нема у Србиња; Та тек што је, мој брате, настао, Двадест турски глава већ стукао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се удудучили ко турски нишани! Чекај, да вас видим данас на Врбасу, кад сте толики јунаци, мацоње једне дезертерске!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дана, и склопљена стоје врата самостана, и самостан истог мал' да се не боји, јер син један мрака и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да смлати: „Отвори, море, ђаур-дервише!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Скуваш, па стоји, стоји, стоји, док се не слегне. — Е. како ћеш да гу пијеш? ЉУБА: А ти скувај по турски. ВУЧКО: Ете, мајка! Што је добро, то је турски, а што не ваља, то је по немачки. (Узме кафу с астала и одлази.
— Е. како ћеш да гу пијеш? ЉУБА: А ти скувај по турски. ВУЧКО: Ете, мајка! Што је добро, то је турски, а што не ваља, то је по немачки. (Узме кафу с астала и одлази.) СТАНИЈА: Бађава. Чудан адет настаде.
) Гле, мајка. СТАНИЈА: Да плашиш чворце сас те репове. Кам ти красан фес, него то немачки. ЉУБА: А фес је опет турски. СТАНИЈА: Ако ће, барем је леп. ЉУБА: Јест, да квари косу. СТАНИЈА: Има, фала богу, косе доста.
СТАНИЈА: Како дванаест? Зар до акшама да има дванаест сати? ЉУБА: Е, сад се више не броји по турски. СТАНИЈА: Да како? ЉУБА: По немачки. СТАНИЈА: По немачки. Немац ће Београду да дојде главе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола. Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп. Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поноћ је била прошла... Војници су се збили у мале групице и причали. Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе. И тада је увек љутит. Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о yес, о yес! — На глави носио турски фес, Па се не треба чудити што му праунук У туђину оде на кулук!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но тавнице за невољне сужње?
Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо. Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем. Ево има више но година откâ нешто међу собом главе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин. Лепшега у вароши није било. Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.
Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски. Поче поједине да распознаје. Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ту је, веле, дочекала и напала турски караван. Па је чета прегазила Требишњицу и отишла у Црну Гору. По Приморју тамо и по Херцеговини гракнуло се о томе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко? — питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!).
Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи:
У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа? Ово су наши, а турски се ни један не види, и то је знак да ће више мртвих глава турских но наши’ бити.
Кад везир уљезе, сви му се на ноге дигну и по турски поклоне чине, а мудир и кадија највише, који везира скину с коња и шједу га на мјесто гдје су сиђели кадија и мудир,
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Аваница — грабљивица, разбојник авгарански — агаренски, турски аер — ваздух ајван (хајван) — стока ајлук — плата акшам — вече; вечерња молитва алал — благослов алал ти било!
Света Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат — својство сичан — отров
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он се с бродом навезе, и пловећи по мору, сретне брод Турски и чује, гдје у њему велики плач стоји, те запита мрнаре на Турскоме броду: „Молим вас, шта се та плач у броду вашем
се он одмах, да је ово жене његове родитељ, и почне му све житије своје редом казивати, како је пловећи по мору срио Турски брод, пун робова, и како их је свијех откупио, и свакога дому отпустио, „а ова ђевојка“ рече, „и с њом она старица, не
Један пут срете га Турски цар на сокаку пијана, и стане га карати, Што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
не каже како у пустињам египетским и арапским, гди су се најпре свеци светили, сад се Ни име Христово не спомиње, него турски пустињици и дервиши у њима живу.
То није могуће; то ни турски цар не би учинио. То је безумије и хуљеније, рећи да праведни бог може такову ужасну и нечувену неправду учинити.
Али ево невоље, не зна човек ни турски ни грчки ни влашки, а ми сви, што нас је год у корабљу, не знамо оно што он зна, ако што зна”.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше сасвијем као турски, толико је могао разумјети.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур! — Вукашин се загрцну и умуче.
А мораш да имаш чопор синова. Тројицу унапред одвоји за рат. Нама Српкињама пола порода одувек бојеви потроште и турски јатагани пожњу. Нешто нам однесу болештине, па нама или остане један или нам крв угињава“, рекла је она.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака. И Сима терџуман хита ка чесми.
Од Калемегдана, грували су турски топови, почело је бомбардовање Београда које ће трајати четири сата и постати предмет међународних спорова.
Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ. Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804.
требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће запевати. Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију.
“ пробио је тескобу таме. Био је прави час, змајеви су, за трен, били на бедемима, турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са бакљама, Васин лик је севао на њиховим светлостима, оковане двери
је добро испитао ствар, Стојан Чупић, у јуну 1806, наговори Проту Матеју Ненадовића да пођу на преговоре са Турцима, у турски крај, преко Дрине.
Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге? За трен, све се окренуло наглавце; устаници су га сумњичили као да он није више
телеса гомилала су се и у шанцу и ван шанца а под тмастим и нелагодним просторима, над Мачвом, једнако су грували турски топови. Прота Матеја и Милош Обреновић покупили су своје преостале ратнике и отишли.
Највероватније је, ипак, да су удављени у самим лагумима, на турски начин, свиленим гајтанима, пред зору. Тела су им побацали у реку тако да су турске власти, после, с правом могле да
Остало је забележено да су се турски главари, чим су поново завладали Београдом и населили тврђаву, радо смештали баш у тој собици, иако је у двору било
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Има више од године дана. Потказан од суседа, он је осуђен зато што је под патосом спаваће собе пронађен Мој турски карабин... Мој отац био је велики јунак. Ти си га врло мало познавао.
Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим, бежим далеко изван града.
Тога дана протерани су са северних феризовићских положаја сви турски заштитнички делови, и што се није ушло у Феризовић истога дана, то је било само због тога, што је било немогућно: пут
на Власини, има равно две ране, јер један куршум ево још носи у свом десном рамену као успомену на први српско-турски рат.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао.
— До горе идући узбрдо не јаши, низ брдо сјаши, а равнином вадај, — одговори. РАЈА И ТУРЦИ Ухватили хајдуци турски једног хришћанина ђе с пазара гони једнога вола кући, па сврате с њим у шуму и привежу га за једно дрво, а кад се
Ако је и богу, много је.“ ДЕРВИШ И КУВАР Некакав дервиш објави да зна у свако доба шта бог чини. Кад турски цар дозове дервиша преда се, и увјеривши се о томе, позове патријара к себи на диван, да и он покаже у томе своје
бели — зацело доиста, богме, баш бендати —обзирати се берићет версум — хвала ти бетерније — лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити
ми бога валија — старешина вилајета ван — (значи и) већ већ — (значи и) више вешти — мршава створења вижлин — турски новац од 60 пара вижље — пас препеличар виљевски — слоновски Влах — човек православне вере, сељак гигов — велики
Ћипико, Иво - Приповетке
Свугде на путу прати га живот и смрт! Улази у пусто гробље. Испод неуредних чемпреса простиру се плаветне сенке, турски једноставни споменици обрасли у зеленило...
Нигде као овде нису тако верни једни другоме: прави друзи! Иза гробља ређај у се вртови грчки, турски са затвореним вратима, џамије испред чијих чесама купе се деца, ретки пролазници који пролазе као поред какве ствари.
Па опет зидови куле, обрасли зеленилом. Нека прекинута улица. У њој порушен град. Пред двоструком капијом, турски званичник, црномањаст Анадолац. Једи—Кула! Град од седам кула.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Па о оцу, који је у турско време од свих ага и бегова био бољи. Боље говорио турски, па чак и арапски; бољесе носио. ”19 У коначноме свом облику Нечиста крв и започиње баш таквим подсећањем на Софкине
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком. Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре? — Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!...
Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец... Ракије да се напијеме, ама турски, а не каурски... Седите!...
Код њих су нарочити Луди који говоре турски и арнаутски и који се старају за нихово угошћење. На другом су трему кнезови, прваци из градова и нахија, свештенство
Зато му није нимало сметало што турски није знао ни воде потражити, а арнаутски — само колико да му се на говору подсмехну Дреничани и Острозубљани.
А после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном гутљају. — Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао.
Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву. која се кочопери и узимље свијет на врат, а нема је ни колико добар турски вилајет. Чујеш ли, мрзим је!
— Богдана, чујеш ли, не збори више, Турчин сам и већ турски син, ла иљ-Алах, Алаху ећбер! Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!..
Јаблана неће смети нико ни попреко погледати. Вера божја; она тврда, арнаутска, јака као дин турски... Није лагао Арслан Кошутан.
низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са више карика пезевенк — сводник, покваре– њак (турски) поскурник — обредни хлеб у православној литургији, нафора прикојаса — повод, кривица резил — осрамоћен, обрукан,
чава Србина који, иако се преверио, није од Турака ништа примио ни у погледу вере ни у начину живота, нити зна ни турски ни арнаутски. Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.—латински, нем. —немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: И она је моја? ФЕМА: Уј, само под тим уговором да ш њоме француски говориш. ВАСИЛИЈЕ: И турски, ако оћете, само кад је моја. ФЕМА: Да видимо. Лес финес, лес ламорс.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А у Немца сам морô трпети Подсмеха глатког страшну поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви
“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...“ Или друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 људи) на брду Тресибаби, јужно од Књажевца. Хафис и Сулејман (тада је у турски логор стигао Ејуб-паша и сам лично предузео команду над војском Хафиса и Сулејмана) ударе на њега 22 јула.
Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски. Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз
положаје и била је час турску артиљерију, час колоне, које су се као потпора склониле у какав шумарак, а час и сам турски стрељачки ланац.
Сузбијену коњицу дочека развијен турски пешачки ланац, пропусти је иза себе, а сам пође напред; коњица пође поиздаље за њим.
Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.
Док се ово збивало на нашем десном крилу, на центруму је текла страшна борба. Турски ланац спочетка беше заустављен у своме напредовању али се наскоро опет крете. То кретање ишло је овако.
Још се овда онда чула по која усамљена пушка; то се поздрављају последњи упорни борци. Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у
С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде. Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у
И заиста, паљба поче да се учестава, а наскоро се зачуше и турски убојни рогови: та ти, та ти, та ти.... Небо је било чисто као стакло, исток преливен светлим руменилом, ваздух тако
Пуцњава је пацла, пукот се са чудном праском разлегао по росним гајевима. Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и
и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом, продирући у саму душу. Турски су рогови одјекивали: тра ти.. тра ти.. тра ти..., нашто је наша труба одговарала пуним, развученим гласом: та.. ти..
Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.
Цаело Муѕа беат Сіц Иоуіѕ інтереѕт оптатіѕ епуліѕ імпігер Херцулеѕ Хоратіуѕ Доста се крви проливало српске у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом чистота оскверњена девице, брака; Образ и закон, и
Па оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
г. на страни 175, под насловом „Мале отечествене знаменитости“, следујућа верстица: Кад је Турски цар Амурат књазу од Сербије Булеу (Булеус) рат навестио и кад су се обе војске код Саве на равници Кохована (Цохован)
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А ја ћу донде Миру гледати... ТРЕЋА И ЧЕТВРТА ПОЈАВА [Станиша, Бошко, Богдан и Станојло одлазе у турски табор, где добијају помоћ.] ПЕТА ПОЈАВА [Црногорци се спремају за отпор.] ШЕСТА ПОЈАВА У кнежеву двору.
(Метанише.) Алах ил алах! Чујете л’, децо? Сердар вам седи турски говори, И нисам Србин!... Ја сам муслиман! А и како бих Србом постао Кад су ми деца Турци рођени?... На ноге, децо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Кад не могу кнезовати кô што су ми стари кнезовали, нећу да будем ни турски алабаш! — говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију.
Не иде, дјецо, па ет'!... Неко вели: ово — оно... турски суд!... Мријети ваља — није ни за турског земана било праве, ама... Немојте, моја рођена дјецо!
— Стој, не пуцај! — викну' ја. — Стој не пуцај! Држ'те се реда и команде! Ово је турски аскер. Да и' најприје питамо, браћо, што траже они овуда? — Ама шта ћемо и' питати, крст им њи'ов!
велевлажни господине, па се бојим да ћеш помислити да је 'валим, а не 'валим је, већ ти по правди кажем: да се печем турски земан поврати, она би могла са својом памети насред Бање Луке кадија бити. Ја велим: кадија. Какав кадија!
као узвик значи преклињање; баш, управо ардовић — буренце аршин — стара мера за дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука — олујно време кад крајем марта удари снег бадањ —
— чиновник у грунтовници, надлештву у коме се воде земљишне књиге деверати — тешко живети, мучити се делија — турски војник; јунак дерт — јад, туга, брига диванана (диванхана) — „пространа просторија на спрату, у старим босанским
мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ― стрвинар муктар ― старешина махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег мујезин позива муслимане на молитву мур (мухур)
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У бици су погинула два владара, српски и турски (кнез Лазар Хребељановић и султан Мурат), и један престолонаследник (Јакуб, султанов син), а османлијска најезда на
Док живљах не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, никаквим даровима, па ни борбом ни великом силом са моје земље потиснути нити побиједити.
најмоћнијег српског обласног господара и савладара цара Уроша Немањића - краља Вукашина Мрњавчевића, Марко је постао турски вазал после победе Османлија на Марици 1371. године и као вазал погинуо у бици на Ровинама 1394.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одозго, са стране, видела се цела горња варош. Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(БЕЛИ) КРИН Лилие (ліліум цандідум). (Бели) крин, љиљан, лијер (грчке речи), занбак турски), богородичино цвеће, бела богиша (упор. Шулек; Софрић, 146), иваново цвеће (Врчевић, Помање, 43).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес.
У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци. Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке вике.
Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо пазарим. Та се господа живо интересују за турски бисер, свилу, дамаст и ружино уље.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— тако ме је поразило, да су моја чувства сасвим оладнила, и да је мени сада свеједно или ја за венчавање чула или за турски дугачки чибук.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д турски нужник, а Ф тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно зипарала по школском ходнику, наслањајући увек руке
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш. А како мој жал нигде — нигде докле турски хат иде — нигде га нема! СТОЈАН Кошто, песму! Глас твој! Само твој глас! Марко, вино! Вино, сву младост да испијем!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
слоја који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.
приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине, овамо обесни турски младожења, није добро ни једно ни друго.
Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског издајника.
Бановић Страхиња је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.
цркве доприносила је и чињеница да су се класне разлике подударале са верским: на једној страни били су експлоататори турски феудалци, а на другој страни експлоатисана хришћанска раја.
Али главни напад извршен је тек године 1439. „Док је турски вазал Стјепан Вукчић пустошио западне крајеве деспотове земље, почео је султан лично опсаду Смедерева.
Њоме је управљао војвода Комнен, намесник деспотов у Бару. У Смедереву је био постављен за заповедника син Евреноса, турски војсковођа Исак, раније намесник у Скопљу.
“ Убрзо после ове битке (1528) Турци су, освојивши Крбаву и Лику, „основани лички турски санџак, са знатним местом Удбином“.
У каснија времена, кад би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз
А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, тј. какав велики старјешина турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки
године, у битке на Иванковцу и на Мишару, у први и други устанак, којима су заувек раскинути турски окови. 7 Песме о ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису
до 1683. године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића)
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Бљесну његово сребром оковано оружје. Нешто зашкрипа дубоко у шуми. Зар то не вуку гломазан турски топ да гађају хајдукову колибу?! — Јованче! Хајдуков гроб ћути у сјенци дивље крушке на ивици Гаја.
Па би се том приликом сјетио и свог чукундједа Јованчета неустрашивог хајдука, на кога су морали вући топ, гарав турски топ и он би уздахнуо: — Овако би и он пролазио: опасан и с пушком о рамену.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А других недеља и светцем никад. Ето то је право Мухамедов закон и турски адет; јоште да окне варзилом нокте, те праве кадуне!
« ТУРСКИ ЦАР ПАЈАЗИТ Прознао је на себи ово превртушно време и турски цар Пајазит, којино је на великом гласу био и мало није
« ТУРСКИ ЦАР ПАЈАЗИТ Прознао је на себи ово превртушно време и турски цар Пајазит, којино је на великом гласу био и мало није сву земљу преузео.