Јакшић, Ђура - ПРОЗА
беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нешто бих те као човек упитао. — Шта? — Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!... А твоја је кћи стигла за удају. Шта велиш да ми ту децу саставимо? — Па.. ето... — слеже Милош раменима. — Севап би било.
Попа је слушао тај разговор међу њима. Онда им рече: — Чујеш, Милошу! Ти, брате, имаш ћерку на удају. Просе ти је двоји просиоци. Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.
— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће... Знали се од детињства, па се и запазили.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све
су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.
— Јао, наопако му звонило! А через чега? — Через младожење! Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере, учитеља. — Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако!
А поп Ћира, бога ми, паметнији, — па привук’о младића! Јер бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером, — тај не треба, бога ми, да џимрија? — Фелер! А зар је Јуца попина под фелером?
Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, боже, ваљда већ велике девојке, ваљда већ на удају, а? — Та па зар ниси чула да се удају обе! — вели јој домаћин. — Е, да! Та шта говорите! А, па дабоме!
— Та па зар ниси чула да се удају обе! — вели јој домаћин. — Е, да! Та шта говорите! А, па дабоме! Пролазе године, а женска деца, што кажу, зачас
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића. Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.
Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може. И године су јој таман за удају. Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видићемо. — Не браним. Дакле, хајд’мо!
Африка
ритуалима, и сматрани су за велике фетишере и табуе, и као такви они једини могу кастрирати девојке кад стасају за удају. У ствари цела њихова радионица је под једним сасвим ниским хладњаком од тропског биља и сламе, укопаним једва у земљу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Куца се по челу.) Нега да му кажиш да ми више не дођи у моја куђа... ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају. ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак?
) Нега да му кажиш да ми више не дођи у моја куђа... ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају. ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је у то време била врло лепа, имућна, чувена девојка за удадбу. А спремљена, као да ће за швапског ђенерала да је удају.
Зрела је за удају, рече, иако су јој тек ове године узели учитеља, калиграфије. А зимус је много пропатила, јер је прележала болест,
Ди Ронкали, каже, узео му је био Францл, али је та мала собарица била шашава, па је затруднела у Бечу. Сад је удају. Сви се питају с ким је то могла да згреши? Његова ћерка сад одлази у Беч, да замени ту несретницу.
Ако су тврдоглаве, онда их за Христа удају. Дуги су ходници, који тамо воде, а пуни штака, слепаца и болесника, који, тамо, на исцеленије чекају.
То је добар човек и весео. Има лепу жену и ћер за удају. Код њега се живи весело. Павле треба, згодном приликом, да исприча да је те књиге, Вишњевски, нарочито за ђенерала,
При самој помисли да ће, за тог човека, да је удају, њене су ружичасте ноздре стегле се, тако да је једва могла да дише.
Желео је да оде некуд у Росији, где неће хтети, опет, да га жене, и да, за њега, своје ћери, и свасти, удају. Да га оставе на миру и да га не питају, како је, без жене, удовцу. Њему је било добро.
Они су, после ручка, били позвани на његово стрелиште. У његовој резиденцији. Костјурин је имао ћерке за удају. О резиденцији Костјуриновој, Исаковичи су, доцније, причали читаве бајке.
лепотан, мио, проводаџија га је у кућу довео, али онда, из душе да каже, није, у први мах, ни знала, за кога Катинку удају, да ли за Петра, или њега, Павла. А није знала, ни то, да ли се она испросила, за Петра, или је, за њега, Павла удају.
А није знала, ни то, да ли се она испросила, за Петра, или је, за њега, Павла удају. Тако јој матере у гробу, неколико дана, то је све било помешано, неизвесно, нерешено.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
) и ослобођене су тежих радова. Девојке се нарочито баве израдом своје спреме за удају. Живело се угодно и у сразмерном благостању.
Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд.
Задовољство им чине органске радости људскога живота: да су сити, да им је топло око ватре, да се жене и удају и да добијају децу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”. Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”.
Кад Пера није за то, морам се за другог побринути. Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка?
Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови. Првом приликом, запита га. — Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?
Опет је у кући свакидашњи. Две су још девојке у кући на удају. Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година. Лепе девојке.
Сад држе Шамику за човека срећне руке. Све куће њега присвајају. Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају. Шамика је опкољен од девојака. — Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу.
Стаффіерунг) — девојачка опрема за удају, спрема штуцер (нем. Стутзер) — кицош, фићфирић
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵ Девојке за удају на Тимоку своју судбину одгонетају следећим поступком: На Бадње вече девојка изиђе из куће „Да истресе ’троје’ (трохе,
“ Слично се гата и у Босни.⁶ Девојке дорасле за удају најчешће гатају да би дознале ко ће им бити суђеник. Оне желе да сазнају његово име, лик и статус.
²¹ Сличним средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за
Жеља да се удају и страх да ће „престарити“ и остати неудате, код девојака се, под притиском патријархалне заједнице, јављају веома
¹⁴ Девојка која је стасала за удају може се већ на први поглед препознати по фризури, која је друкчија од оне коју носе полно још незреле девојчице.
Према сведочењу једног страног путописца у шеснаестом веку, у околини Пирота девојчице још несазреле за удају носиле су сасвим кратку, „до ушију одрезану косу“.
Девојке за удају, понекад, у коси носе задевен цвет, а некада су носиле на глави перце од голубице или грлице. Дугачка коса и ови
Девојке за удају познају се по томе што се лепше облаче и више украшавају него девојчице. Оне су се некада распознавале и по томе што
Када у Шумадији девојчица опаше стражњу кецељу, то онда значи: „девојка сам за удају“.¹⁷ Исту функцију, објављивање зрелости, коју код младића има момчаник, код девојака има везена јабука.
²¹ 4. ОД ДЕВОЈКЕ ДО ЖЕНЕ Ноћу, уочи Ивандана, у Гружи је некада владао обичај да се девојке, већ одавно дозреле за удају, окупљају на врховима брда, где би ложиле „живу ватру“. Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка.
На Ивандан увече девојке су се и обредно купале. Овај ивандански обичај као обред прелаза од девојчице до „девојке за удају“ анализирао је Иван Ковачевић.
(...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу. Када се удају, оне су се повезивале марамом и коса им је увек била заклоњена.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ће неудата сестра стајати покрај лименог шпорета, а свима у кухињи ће бити јасно да се жртвовала, да је престарела за удају, да је одвајала од уста, да је волела децу и да је остала покрај ова два гроба, а када свима постане то сасвим јасно,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако се умијеша: — Не мисли то Крстиња, но једно, што је дјевојка одавно приспјела за удају и што, ето, на очи вене, и друго, Милије би јој било да то прође мирно и у весељу, но крваво и за причу!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
чистом осећању, српском духу, саветује их да читају српске књиге, да играју српске игре, да носе српско одело, да се удају за Србе и да српски васпитају своју децу.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу. Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
МАЈКА Биле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају једна за другом. По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се нешто, зар божјом вољом, није дало.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Таква смо ми, оћу да кажем, земља. Мале Београђанкице расту, заљубљују се и удају, а њихови матори нису у стању да им пруже ништа више сем оног идиотског сервиса за ракију од кристала, купљеног на
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Гле, молим те! АГАТОН: Да кажеш да јој треба спрема за удају, па 'ајд, 'ајд'! Али то јој не треба. Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и жалост је мања што су деца мања: „То је мања жалост, а не дао бог да родитељи дочекају да губе децу кад приспеју за удају и женидбу. Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!” — тешио је опет онај говорник.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не
Него, као да је увек била обична, као нека ствар. И то за кога је удају? Који је то? Шта је? Одакле је? И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори младић. „Чуј, видару, ја ћу ти повиједати, у мало ријечи“, прихвати старац. Докле цура не приспије за удају, о томе се ни говорило није. Знасмо какав је Кићун Радојев, па се надасмо е ни његови неће тражити да се Стана замакне.
Он сједе снужден. „Не, баш од стра’, но онако... Богме дјевојка присијела за удају, а ишту је“, дода Јока бојажљиво. „Чуо сам ту пјесму, чоче, већ“, прекиде је сердар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за невољу, и мислећи да ће га добро сапуном испрати кад се вјенчају, прала га је толико дана,
С ГРАБОМ И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу па једна од оне
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад на поље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Они од свога срца немадијаху ништа друго до једну јединицу шћер, која већ бјеше приспјела за удају. Ова царица разболи се и кад види да не ће остати, него да ће умријети, зазове мужа цара, и сузе ронећи, на четири ока
Био један цар и царица. Ова царица имаше звезду на челу па роди и кћер са звездом на челу. Кад кћи буде на удају, умре царица и на смрти закуне цара, кад се стане женити да не узме друге већ која има звезду на челу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Све се то метне у ред и намести. Ко ће нам сад брже зору донети? Никада је девојка на удају с већим недоуменијем није чекала, која се је сву ноћ красила и уподобљавала, нити јој је до спавања, јер мисли сутра
Децу у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају. Дечица којима сам бабиње чувао и потом у наручи носио, сад су оци и матере.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
него да Бакоња одлази преко воде, те да му се ред причувати; послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају. У повратку Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата. У стричевој соби чу разговор.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају. Била је хајдук. Умела је да подвикне као четовођа и мазно да се улукави као калуђер побегунац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају) узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати.
кад ти се хоће, а ти чуј: цар заповиједа да одселе момци, кад се жене, морају узимати бабе удовице, а дјевојка, кад се удају, морају полазити за старце удовце.
Ћипико, Иво - Приповетке
Домало, једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ дјевојка за удају, па најпослије и господар из дућана. Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу.
—Ти се још отимаш? Што ти је? Не бјеше се удавати... Знала си што те чека! — Удају се и друге! — рече она као за се. —Тако је у свијету... Ма пусти ме још мало овако!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру. Понека девојка посматра их како се играју, такмичи се с њима нарочито у лепоти и вредноћи, а
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Дара није више дете, прешла је, откада, двадесету годину па време је да се мисли на њену удају. ЧЕДА: Ама, каква удаја, побогу човече! Па зар није она већ две године удата за мене? ВАСА: Јесте, не кажем да није.
Видиш, ја сам такав карактер да никад нећу рећи да није оно што јесте. Само... ЧЕДА: Шта само? ВАСА: Ми ту удају не рачунамо. ЧЕДА: Како не рачунате? ВАСА: Па тако, брате. Играмо, рецимо, ја и ти табланета, је ли?
Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала лепа прилика за удају. ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо!
Па ето, то сам хтела, Живка, да те молим да се та пресуда исправи: да добијем право на удају. Ето, сама видиш, ја не тражим богзна шта, а што се поједини искашљавају, баш ми је свеједно, јер што кажу: пас кашље,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И једино се преварила, није знала ни слутила да ју је отац уз присилну удају чак и продајом жртвовао. Али управо та грешка или незнање даје трагично осенчење њеном лику, што не би било могуће без
Више избезумљена него храбра, Софка је, кад је од тетке сазнала да је не удају ни за богатог сељака Марка, него за његовог недораслог сина, смогла снаге да, противно реду и обичају, оде оцу на
то је, разуме се, сасвим тачно: свадба заузима средишњи део романа, четири петине његовог текста односе се на Софкину удају.
на коме се јунакињина судбина ломи него да је можда и догађ који чини сижејну окосницу, да је Станковић Софкину удају учинио основним предметом романа.
Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи
воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али његова баба и њена мајка Стану удају за Николу.
се ствар лако запажа: да се у сижеима Станковићевим највећи број социокултурних запрека везује за женидбу, односно удају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
која је своје имање у вредности милион и по динара оставила на помагање сиромашних ученика, на цркве, сирочад и на удају девојака сиротица. маџарат, маџарско вино.
Петровић, Растко - АФРИКА
ритуалима, и сматрани су за велике фетишере и табуе, и као такви они једини могу кастрирати девојке кад стасају за удају. У ствари цела њихова радионица је под једним сасвим ниским хладњаком од тропског биља и сламе, укопаним једва у земљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знају они да се у околини Чачка девојке удају, а да су се Аустријанци размилели по земљи и кувају пекмез. Да су неки сељаци из околине Горњег Милановца убијени, јер
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако! МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите ми.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Отуд су могли настати и мотиви у песмама како Марко укида порез који су наметнули Турци на удају српске девојке, отуд мотив о вешању тлачитеља народа Ђеме Брђанина.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О празнику Константина и Јелене »удају се« коприве (и тога се дана последњи пут могу јести, СЕЗ, 7, 1907, 133). На Велики Петак такође се »удају« коприве и
На Велики Петак такође се »удају« коприве и није тога дана допуштено јести их (СЕЗ, 14, 50). »Као да је на коприве мокрио. Кад је неко љут.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А баш да је и помишљао на прилику неку за удају, мајстор Коста му при том заиста не би долазио на ум. Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност,
Офелије се и нађу; нађу се, господо, али партнер је редак и морају зато Офелије да се удају. — Смејао се господин Јоксим, само за неки свој рачун, исецканим својим смејом, који му је грчио лице и куцкао зубе о
Трећи пут се ваљда удавати нећеш. Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему.
са истинским симпатијама и са истинским поштовањем: њен муж; њена старија пасторка Агница, млада девојка за удају, бледуњава, витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже? »Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне? То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.
То је оно: посвирај, пак и за појас задени. »Али, забога, књига је малена«. Е, зар се, опет, све велике удају? Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били
српскохрватском песништву, поставља Секули веома тешке задатке и излаже га највећим опасностима, не би ли тако избегао удају своје кћери.
није тео погубити, оправи и по Косову Марко, оправи и на четири стране, те телале по Косову слуге: „Гди девојка има за удају, нека тражи себи господара, нек с’удаје док је за младости; а гди јунак има за женидбу, нек се жени, нека љубу
Ал’ каква је Коса Смиљанића! Што је земље на четири стране, да је љевше у свијету нема, и нарасла цура за удају: сад је Коси дванаест година, нагојила лице за љубљење; ал’ залуду, сладак побратиме!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...
ГЛАВА ЧЕТВРТА У њој је испричано једно фамилијарно веће на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор Мане кујунџија.
а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.
Тек бане у кућу, па проси девојку. Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...