Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад младићи преузеше пјевање, старац узе подвикивати: и—и—и, па обоје почеше играти. Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Помоћни жандарм укрсти очи, лијевим нанишани у десни дирек сјенице а десним у лијеви, и занесено поче: Чуј, народе, дуну вјетар, долијао
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врх Подунавља куња дремљив Срем, а муња, муња четирију рез тек укрсти се, те зажути дрем са памтивека, чија сува кост шупљином труби: Повест, то је скеч лудаштва, Сунчев воз у немилост.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кратко речено, песника који с лакоћом уме час да укрсти два рашчлањавања, метричко и језичко, што увећава ритмичкоинтонациону напетост, час да их међусобно поклопи, што
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ХІІ У логору на Пруговцу, 14. авг. у суботу вече, 1876 г. — Распири ватру, Иване, па онда укрсти наше пушке и набаци одозго овај шињел, те начини мало заветрине, а после ћеш ми упалити ову свећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад је он отишао, оставио ми је њу у наслеђе. Она је сада мој друг. Оставио сам мачку и наслонио се на сто. Командир укрсти прсте и рече: — Ево, дакле, зашто сам ја тражио осматрача... Овај се положај назива Јеж.
Обрисао сам руком изломљена палидрвца, и добацио јој: — Како сте немирни! Она се налакти на сто, укрсти прсте и наслони на њих свој подбрадак. Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Има успут да се укрсти с другим возовима, па мора машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да се штогод
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили... То можемо објаснити неком „вишом силом“...
— Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.