Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Баба ништа не чује. Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он. Ни Срећко им не умеде ништа казати. Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе.
Страхота! — Шта је то, несрећниче? — једва умеде да га запита. — Па, попо, да се не прља... ионако ово руво није моје... — протуњка Вуја. Попо лепо занеме.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Приђе огради и зовну је. А кад му она приђе, њему се свеза језик!... Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... Али је осећао да јој мора нешто рећи. И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”?
— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!... Иди, Симо, иди!... Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже.
— Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен. Он не умеде више пи говорити, ни мислити. То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац...
То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари. Он је питао то за овог то за оног.
И не умеде ништа одговорити. — Је ли, болан!... Што ми не кажеш? И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку
Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу... У први мах не умеде речи рећи. — Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. Турчин брзо дође себи и поче узмицати.
Она це окамени. — Шта је?... Ко је то? — питала је Петра. Јелица не умеде ништа рећи... У тај пар и људи стигоше. Један од њих одвоји се и приђе Јелици. — Шта радиш, Јело?...
И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој
Погледа Јакова... И он се нешто предомишља... Па и саме старешине гледе некако у земљу. Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. А Зека плану: — Идите! — рече он. — Идите сви! Ја нећу!... Ја остајем овде с мојим голим синовима!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сва се предала радости, коју не умеде ни прикрити, нити се труђаше за то. Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе
гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Бескрајних, дугих седам година, Чамила сам, ко чума, у Кутлеши, Долазила ми је цела родбина Ал нико не умеде да ме утеши!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. — Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло