Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
119. Удри пламен о пламена, Упи с' усна у ту усну, Не зна усна од време(на), Све јој с' чини, сад тек кусну — У заборав тако сташе, Док се једва
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мајке ми. ТАСС, АПФ, МЕНА, РОЈТЕР, УПИ, ТАЊУГ плачу за њим. Моја бакица највише воли ТАЊУГА. Она је годинама мислила да је тај ТАЊУГ апсолутно најбољи
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање....
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Е, да ми није депеше од министра, не би те зора затекла — шапуће капетан. — Каква депеша? — уздрхта. Упи се у капетанове очи. — Па наређује ми да те пустим на слободу — једва се савлађује да не виче. — А остале?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива. О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хоћете ли да отворимо прозор, да затворимо прозор. Звонце је над мојим креветом, па морам да га упи там кад ми се учини да би желио дозвати болничарку. Млад је, све му је јасно. Можда малко одвише јасно.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једна жеђ живота, у мраку страдања, И душу, и срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела млада, нова; Уместо покрова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Учини ми се као да чух лако: „Ах“! Поздравио сам се. Том приликом мој се поглед упи у лице млађе сестре... Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена. Матија Доротеј плану као булка, руменило му се разли по јагодицама, поглед му се упи у грбаво лице и напрегнут као струна ишчекиваше хоће ли још шта сазнати.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи... У љиљане лица твога Пурпурна се ватра упи... И док лептир кружио те Кô водени цвијет МИО, Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био. 1911.
На теби сада виси црни вео... Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео. О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче... У њој су снаге, у њој твоје силе.
У њој је лијек за срце што плаче, У њој се врела наше крви лију, — У ту крв свету упи' жиле јаче. Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију.
Она ми се пригну па, сјајна и врела, Пољуби ме. И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео. Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И