Употреба речи увету у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Сад је већ лакше играо, кадикад се само пригнуо њеном увету и нешто јој шаптао, на које му је она, такође шапућући, одговарала...

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ту парицу дете носи на увету једну, три, пет, а највише седам година. Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи. Баш он. И сељак признаде. — Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сједи он у јарку ослоњен о пуну торбицу, гвири у ручни сат с фосфорним цифрама, приноси га увету и гунђа: — Ево га, ућутао се, проклетник. Е, баш је нашао кад ће да стане.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Осећам на увету њен дах који се убрзава и ко би сад устао против те слике, зар је могу отерати замахом руке. Не, макар ми се њени

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Болест није прилепчива, али је врло ружна. — По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили су Павла модро-црвени лишаји и ситне крастице.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности