Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Летос сам, знате, излазио у вересију, па стра'ота божија — само да сте ондак видели. — Ама ко ли то нареди да се баш у наш потес укопа? — упита Манојло.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. — Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Иначе никад ни да га је кљуцнуо! Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта. — А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу. — А оно бар спустите цену на мање. — Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!
вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу. Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити. Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме. У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.
Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.
Узме га на реч оштрије. Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. — ’Оди овамо к мени ближе! Пера онако тромо дође ближе. Отац седи, а Пера стоји. Жут, неиспаван, очи упале.
А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. — Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Маки је стари познаник глумаца, јер их често вози на вересију по граду. Зато без тешкоћа проналази у паузи пут до малог бифеа иза сцене. Дочекују га као зверку.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Но најрадије и најчешће је бивао трговачки вересијаш. Ишао је из једног села у друго и купио вересију свима трговцима, који су му год пуномоћије дали, а таквих је било доста, те је тако чича Глиша добро излазио на крај.
— Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах у О.... да наплатиш вересију од оних Никољаца, за које ти је газда дао рачун. Данас имају састанак у општини, па треба да си тамо пораније.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје
Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали. И сада седи тако по ваздуги
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију. Од јалове краве млијека тражити. Од језика лопату правити. Орла учити летјети. По мачки шиљати џигерицу.
— Дужан кесе не веже. — Стари дуг — нова закрпа. — Тко се дугом хвали, тај се гладом храни. — Тко на вересију пије, тај се двапута опије. — Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа.
— Тко на вересију пије, тај се двапута опије. — Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа. — Од рђава дужника и коза без млика. — Дуг неплаћен гријех неопроштен.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Зар већ ти нестало? Што га толико много пушиш? (Чеше се, замишљено): Сада не знам где ћу већ на вересију да нађем. Да бар раније стигох, те бар ова дрва да продам па дуван да ти купим. ВАСКА Не мораш ни да ми га купиш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као свој кожух познајем ову Србијицу. Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А давао је Икета на вересију свакоме ко би му се год обратио, само да се не замери никоме, а и да би дохакао Шапцу, јер му је близином конкурисао,
му дође: да све оне тамо шамије и калемћарке, и левче и уларе и бријаче, и целу филијалу, остави онде где је, на божју вересију, па нека све носи ко хоће, а он само да се некако извуче и спасе, ма где, бестрага било, у далеком свету, или бар у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али, чим Младен почне да полаже рачун, објашњавајући шта је све урадио (продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. Доцније, после њих, већ би долазила баба.
Целог дана га је било у дућану. Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен. Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио.
У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично.
Траже Јованку за њега. А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. — А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба.
Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа. Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго: Јованка и његов одговор њој
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јутрос отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај мене па лану: »Хеј! Чусте ли ви за вашу Ташану и нашега Сароша?«...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Какав је леп крпеж кад човек узима на вересију аљине, а конте не плаћа, кад девојка, која је иначе мала, штикле наручује, кад човек своју ћелу пароком покрије и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда који купе вересију по паланкама, — људи обично врло шаљиви и духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у
да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.