Црњански, Милош - Сеобе 2
ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ Царствујушча варош Вијена била је, у то доба, ноћу, слабо осветљена, фењерима – као свећама.
Ноћни чувари су се дозивали, као лађари у шајкама. Тим веселије било је по вијенским кућама. После турских ратова, Вијена је била постала варош башта, јасмина, јоргована, липа, игранки, песама, вина.
Кад изиђоше на мали доксат, у гвожђу, и лонцима цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улицама, црквама, баштама, рукавцем Дунава и далеким брдима.
Напољу је била велика варош, царевина, Вијена, Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између
у иностранству, није познавао друге земље хришћанства, и Европе, он је, као и цела фамилија Исаковича, мислио да је Вијена Содома и Гомора. А да је остала Европа просвећена и добра.
Чак му се, изнад његове Сервије, указа и Аустрија, а царствујушча Вијена, као црн облак, и, у њему, мртвачка глава. Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер?
Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен? Геборен? Приметивши да је та горостасна, мртвачка глава нека Вијена, која га пита, са којом разговара, у сну, као да је пред царским официрима, са нојевим пером на шеширима, у касарни
Муттер? – Чу, како се и даље дере Вијена, мртвачка лубања. Била је турска робиња, са бабом Иконијом, кад сте ви, мајку вам, улазили.
Исаковичу, те ситнице, из сећања, из детињства, биле су милије, чиниле се лепше, него све његове кићанке, царствујушча Вијена, и сва раскош рококоа тог времена. Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео.
даље, преко целог дана, да се, на доксату, крије од комшија, па да прелеће погледом, од јутра до мрака, преко кровова. Вијена је димила испод њега из димњака. Дани су пролазили.
Па и та царствујушча Вијена, за којом су уздисале госпоже сербских комерсаната, за коју мишљаху да је острво блажених, са мраморним палатама,
Вели, аустријско царство је просвећено, то је, тамо, просвећена Европа, а Вијена је варош велелепна. Весела. Сретна. Аустријска војска, савезник Росије, силна је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена, Касел. Небесни огањ то да нам буде сад Не твојом, душе, дуго унивши ми Кривицом!