Употреба речи вујова у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути. Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.

Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца. Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«.

— убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку. За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. — Шта је ? — запита Ђурица устајући. — Брже, побро, душу ли му...

— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно.

А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали... А она матора, Вујова, оно је ђаво!... Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности