Употреба речи заклињала у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

«... Ал’ говори Маџарева Јула: »Мене ј’ нáна увек заклињала Да не љубим ког ми срце неће! Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Једна девојка јавила ми се. АЛЕКСА: О, молим, немојте јој веровати. МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена. АЛЕКСА: Немојте јој веровати. МАРКО: Познајете ли ви њу? АЛЕКСА: Нешто мало.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Она се оправдавала, заклињала, увјеравала га, уздрхтала и ублиједјела дајући у то сву душу и хватајући својим влажним огњичавим длановима његове

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.

на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута“.

Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? ниђе те не било! Еда си се криво заклињала: ђе гођ мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?“ Јави му се из облака вила: „Зашто, брате, Краљевићу Марко!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности