Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред смртном опасношћу моја мисао и тело били су паралисани. Још силнији прасак одјекну. Над главама нашим нешто заковитла, као греде... нечије тело, земља, а кроз ту ломљаву чујем јаук и неко викну: — Удари у други вод!
одсуства су привремено укинута. — Знам... али у изузетним случајевима — он ме значајно погледа. Нека слутња заковитла у мени. Погледах га у очи не бих ли разумео смисао његових речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иако потамнео као земља, потпуковник Петар се шалио да би охрабрио нас млађе. Са лудачким бесом заковитла шрапнел изнад наших глава и стотинама куглица запрашта око нас. Сви смо се прилепили за земљу.
Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег.
Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима. На средини реке вода заковитла, учини ми се као да се ми окрећемо у месту, те затворих очи, али се занесох те спустих ноге и једва се задржах.
“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело. Нешто заковитла пред мојим очима и мрак се спусти. Не знам колико је то трајало и шта се са мном збило.