Црњански, Милош - Сеобе 2
На небу је тек било свануло, али је било још пуно звезда, а пси су на авлији, уплашени, лајали. У првим колима, заогрнута, црним, путничким, огртачем, седела је Ана, наднета, над колевком, у којој је спавало, увијено у бео јорган, њено
Милићевић, Вук - Беспуће
У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати заогрнута и сва у црнини. Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним
Ћипико, Иво - Пауци
Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас. И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом коју Ради у прћију носи. — Божице!