Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се као паразит лепе за речи; није у стању да се изражава без фразе и помпе; његов јамб је жив и нервозан, метафоре засењују, епитети звече, боје блеште, као добоши ударају речи у којима је нагомилан глас р.
Међу њима нема јаких личности које све наткриљују и засењују. Али данашња лирика има дубљи душевни живот, тананије осећаје, отменија осећања, нарочито савршенију форму.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом... Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим..
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тамо пред њим пружила се дуга, бескрајно дуга, бела пустиња, и цркве нестало, и све понова нестало, а очи засењују, и снег веје, и као да хоће да га завеје, и као скоро га завејао.