Ћипико, Иво - Приповетке
нешто шушне и тек примјетљиво у сунце полети, па испод њих фрцне живљи сјај очију, и махом склопе се, а лице добије засјенути претљиви израз. Свиди се сама себи, па се још једанпут надвири, као да јој је у одразу огледала нешто лијепо остало.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају. Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.
И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и