Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је на једном застанку силазила из кола, била се налегла на руке Павлове, тако да је морао, и нехотице, осетити колико је, и кроз хаљину,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хоће, душо, знам ја Гојкића. На првом застанку, момчуљак опет подиже очи на гаравог заштитника. — Куме Перајица, јесу ли они баш озбиљно, овај, то ...издајници?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Е, то је било најболније питање свих батерија. Командир је највише страховао за коње. На сваком застанку је опомињао војнике да коњима бришу марамом очи и груди од прашине и зноја, да им се груди од дугог тегљења не би
Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у коња. Танасије Првуловић, телефониста, који је сам извукао више батина него сви скупа војници у
Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама. Иако су преморени, поглед је њихов одлучан. На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне.
— Море, шта те се тиче!... У рату се никад не пита зашто ово, зашто оно. Иди тамо где ти се нареда! — вели на једном застанку капетан Јован.
Маршујемо поред већ зрелих кукуруза, пожњевених или изгажених њива и напуштених засеока. При застанку слушамо удаљену топовску паљбу и цвркут шева.
Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ. Умор је савладао људе и на сваком застанку лежу покрај пута. Стално их опомињемо да не заспе. Наслоњени на штитове, у стојећем положају, дремали су.
На једној раскрсници путева видимо и једну хаубичку батерију на застанку. Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни помена о неком маршовању. Како који може, и колико може. У групи, појединачно, развучени, и тек се на неком застанку прикупљамо. А када они челни крену, последњи тек седају да се одморе.
Тако урадише и остали. Рука ми крвави, немам чиме да је завијем. На застанку натрунише ми рану пухором од цигарете и онда је завезах марамом.
Приђе још један војник, и са великим напором га подигосмо. Предадох дизгин Груји, а ја продужих пешице. На једном застанку приведе ми Груја кона. 3апитах га, где је пешак. — Водили смо га један час, али он малакса, и хтеде да падне.
— И ништа? — пита Лука. — Изишао сам чист као „Генофефа“... Ни куснуо, ни лизнуо... На једноме застанку, када се мало слеже прашина, налетели су на нас читави ројеви комараца.