Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Тим речима? ХАСАНАГА: Да више нећу да је видим, да ми се губи, ето тако да каш! (Затамњење) ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА ХАСАНАГИНИЦА: Шта сад да радим? Зашто да оставим своје дете?
Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо! (Затамњење) ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ (На сцени се виде кућа и простор испред ње, на коме је смештен логор
ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути! (Затамњење) ИВ СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа не једеш. На шта ћеш да личиш?
Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Затамњење, завеса) ДРУГИ ДЕО И СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА (Све је као у претходној слици.
” (Затамњење) ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА ХАСАНАГА: Види ти, молим те, препреденлука! Никог мањег, него Имотског кадију!
Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога! Разумеш? Биће то лепа слика! (Затамњење) ИИИ СЛИКА КУЋА ПИНТОРОВИЋА. БАШТА. ХАСАНАГИНИЦА: Значи — сутра.
(Затамњење) ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ МУСА: Кад једном почнеш да завидиш, готово је. Томе никад краја, никад се нећеш см
Кажу, умро од неке љубави... (Сви га гледају запрепашћено. Дуга тишина. Затамњење.) Завеса Београд, 1973.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Што нећеш да ми кажеш какву акцију? ДАРА: Што мање питаш, мање знаш, а што мање знаш, мирније живиш! (Затамњење) ИИ СЛИКА САСЛУШАВАЊЕ ГЛУМАЦА У ПРЕДСТОЈНИШТВУ ПОЛИЦИЈЕ (Суморна, празна канцеларија.
Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта? МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала? (Затамњење) ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ (Право према публици, унутрашња фасада једноспратне куће покојног мајора Аџића.
ТОМАНИЈА: Свуда је оставио своје крваве трагове! ДАРА: Шта је, глумци? Гледате наше крваво позориште? (Затамњење) ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” (Двориште из претходне сцене,
БЛАГОЈЕ: Ко шта? ЈЕЛИСАВЕТА: Ко соба из које су бацили љубичице? (Затамњење) ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ (Двориште, исте вечери. Пун месец.) ГИНА: Не, нимало ме не гризе савест! Нимало!
Треба путовати, а не знамо куда! Само што смо се распаковали, поново пакуј! (Затамњење) МЕЂУИГРА (Са исуканим дрвеним мачем, на смраченој сцени се појављује Филип.
Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца.
ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг! (Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала.
(Софија му се отргне и побегне, Филип остаје збуњен. Све јачи ветар. Затамњење.) ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА (Касно вече. Угао две улице, у којима се виде АПОТЕКА, БИОСКОП „ЛУКСОР”, КЊИЖАРА
ДРУГА ГРАЂАНКА: Бежите, пуцаће! ПРВА ГРАЂАНКА: Зашто не бежи, будала! (Стражари пуцају. Филип пада мртав. Затамњење.) Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА (Друм изван града. На празној сцени, сасвим лево, види се путоказ: КОСЈЕРИЋ 22 км.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Примети Анђелка) Ја морам да седнем! Ћоро! јеси то ти? Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија! (Затамњење) ИИ СЛИКА (Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено.
(Анђелко изјури напоље, Цмиља и Иконија за њим. Цмиља носи отворен кишобран и запаљену свећу. Затамњење.) ИИИ СЛИКА (Улица пред кафаном. Неколико каиши за ђубре, посмртне плакате по зидовима и огради.
Танаско чучне покрај бандере, с пушком на коленима. Брзо се и он спусти на земљу и заспи. Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други!
МИЛЕ (устане): Вилотијевић? СТАВРА: (Полако спусти новине и преко њих погледа у Вилотијаевића. Затамњење.) В СЛИКА (Кафана. Вилотијевић седи и вечера, стално погледајући напоље. Иконија пред шанком, Цмиља иза шанка.
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Видиш да их нема! СТАВРА: Питање је да ли их нема или ти опет не умеш да их видиш! (Затамњење) ВИ СЛИКА (Кафана. Иконија послује око столова — склања чаше, чисти пепељаре. Цмиља, иза шанка, пере судове.
ИСЛЕДНИК: Налетео! Десето! Тонац! ЦМИЉА: Не смем ни да питам... ИКОНИЈА: Је ли жив? (Затамњење) ВИИ СЛИКА (Периферијско гробље.
Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.