Јакшић, Ђура - ПРОЗА
та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све прождираше што је сиротиња годинама у зноју лица свога подизала. Гомилице народа што бежаше, виђаху се као сенке у даљној даљини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он зграби један карабин што је лежао поред њих и стаде бежати. И тако задихан, суманут, сав у зноју, обузет оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем
Црњански, Милош - Сеобе 2
А цеде пару од сиротиње, и кад се роди, и кад у зноју лица свог, издише, на самрти. Нико их, међутим, овде, у Кијеву, за Сервију не пита. Него да чувају пољску границу.
У прашини, у зноју, у страшном, летњем, запарном, дану, Трифун је корачао, уз удар бубњева, као на параду. Био је негде изгубио клобук,
Сања, каже, неке Францезе, које је поклао, па му у сну долазе, да га везују, и кољу. Буди се сав у зноју и виче: Не, мене! Не, мене! Он, Ђурђе, каже, заспи, као дете, чим спусти главу, на крило Ане.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иначе, сав у зноју, он се осећаше као избезумљен у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко
Милићевић, Вук - Беспуће
Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну. Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.
кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија
и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом и
Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави? Скаче јунак, сав у смртном зноју, Па довати верну шару своју, Те на једну страну ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
И проћи ће многа столећа, ко пена, Како рече песник у самртном зноју, У врућици рујној; ал велика смена, Коју сањао је, још гине у строју. Стојте, галије царске!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Подсети га само на његов такозвани егзистенцијалистички период у коме се купао једино лети, и то у зноју! Приупитај га, молим те, колико је тада имао кошуљу, а о доњем вешу и да не говоримо! И то ми је хвала!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Најбољи зека увек се нађе када га стигнеш трком, у зноју. А моме мачку такођер велим: мишева царство за њега није.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
од света да их не види, полако је одгурује од себе, да би је и боље могао гледати): Тако си унезверена, окупана у зноју, и као убијена. Шта ти је? ВАСКА (силом се смешећи): Ништа, тата. ЈОВЧА Да ниси што страшно сањала?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И пиштала је та звезда што пада кад дете умре. То је детиња душа. Бог ме кажњава. Ђорђе дахће, у лугом зноју истопиће му се очи, мртво лишће кукуруза сече га по лицу и рукама, скида и гуњ, млатара рукама и тешко гази, да не би
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа, застрашујућа. Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.
Хујао је ветар у његовом сну, ломили се таласи. Издалека чу како потопљени морнари зову у помоћ, и пробуди се сав у зноју. »Можда би требало одустати од пловидбе?« — помисли, али кад син упита полазе ли, он потврдно климну главом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!... Пусти снови!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако?“ „Да, драги мој, та струја не даје нам се на поклон, морамо је створити снагом, у зноју лица свога, као што сте малочас видели.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
стране, кад су разјарени противници исукали мачеве и кад Алекса Лепир, сав у голој води, сав, дакле, у оном уметничком зноју свога дотле гушенога талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке, све било у зноју.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— С тобом у руци и то је лако. Па зато и ја у чела зноју Избацих оду у славу твоју, Највиша књиго над свим’ књигама! Највиша бриго над свим’ бригама!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару. — Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И заборав на све кад спусти свој благи вео, брда још и побрђа памтиће те, мајко, у љутом где зидајући зноју недужну цео те народ клео. МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу!
Ћипико, Иво - Пауци
С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село. Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет... Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Тај блудник“ грмео је Прохор, „узима част вашим кћерима, плоди се са вашим женама док ви у зноју лица свога на пољима извлачите из ове шкрте земље хлеб за гладна уста своје чељади.
нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица свога. Отишао је да на њих штедро расипа своју вештину, благословену вештину.
Андрија Гриваљ, сав у зноју, галопира а да га не подстичем, радостан што смо ја, он и соко Гром, после два месеца најзад изашли из Куле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мој бледи парнаски сабрат, што самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: што је то бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...