Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мој поглед се заустави на Виландовој „Историји абдерићана“. Грација стила тог немачког класичара, сродног најдуховитијим француским писцима, и његов ведри хумор разведрише моју
Али би нас они сувише удаљили од самих абдерићана који су главни предмет ове историје. Све што бисмо о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела
Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону празнину Виландових „Абдерићана“ и одлучих да то покушам.
За кратко време написах то поглавље у хумористичном стилу Виландовом, из чијег дела позајмих неке комичне личности абдерићана. Описах састанак Демокрита и Хипократа и њихове разговоре како сам их замишљао и уживео се у тај догађај.
Али умирително тумачење искусног лекара стиже сувише касно до ушију наших абдерићана. Страх, који их је био обузео, донео је све своје кобне последице.
На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше. Мајмун се иза њих избекељи и пљуну. Тако пође њих седам абдерићана - магарац је у том броју урачунат - кући. Њихов вођ уздисаше и рече полугласно: „Праведни боже Посејдоне!