Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу.
Па ће сунце... — Љубљена моја! А на пољу небо је тихо плакало и кад кад вриснуо би ветар, те се дрвеће тужно и аветно повијало тамо-амо. Три недеље после тога умрла је Наташа. ВИИИ.
видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу мимопролазника између којих се као права правцата утвара аветно и буновно вукао. „Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он.
увек нереалних стања и мутних и језивих слика што се ноћу и дању аветно витлају око мене. И ноћу и дању само утваре. Не знам и не умем јасно да се питам, али слутим да постепено и сигурно
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Злурадо туда кличу ушаре: Криминал, расап, гадост, подвале! Речи се губе, оне се топе, аветно лебде врх катастрофе. Улети, ласто, у звук ми мукли: с рибизлом риме зрим о бодежу.