Употреба речи авлија у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Чуди се сељанин, и својим очима не верује. Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса. Ужасне се гост, бежи по буџаци, невешт месту, не зна гди ће се сакриши.

Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Наша им војска пресече пут од Ваљева, и пође на Турке; а они направе од авлија метеризе и стане се, а села доносила су им ̓рану; а наша војска била је у планини Гомилици; и тако сваки дан пушкарају

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што никад није. Људи осули на њ псовку, пуца она авлија. Та је врева трајала готово читав сат.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Они прилазише к соври те се здравише... Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... Авлија постајаше све пунија. Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. Дан освоји. Зазвркташе кочије.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили. Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Док се они разговарају, имаће прилике читалац да разгледа авлију. Авлија пространа, отегла се читавих дŷж њивâ, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.

Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко

— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,...

Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија. ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш? ПЕТАР: Да вам је по вољи. ЈАЊА: Сметено, глуво!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Поручиће му дотле перикмахера. Авлија тог трактира била је поплочана црним каменом, а спуштала се у олуке, као нека преврнута, блага пирамида.

куће трговца Жолобова, него и по авлији, тако, да је изазвао смех слушкиња, а поплашио краве у дну Жолобовљевих авлија. Оне су га гледале – дижући главе – својим крупним, црним, очима.

Иза куће, ту, било је неколико авлија, и амбара, а узбрдо, воћњак и травњак, пун мирисних жалфија, кукурека, са два реда сунцокрета, поред плота.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КУЋЕ 55 КУЋА 57 ДИВЉА КУЋА 59 А У НУЛИ АЗ 60 ИИ 61 АМБАР 62 КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН 63 ВАЈАТ 64 ПЧЕЛИЊАК 65 АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО 66 ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА 67 ЦРКВА ДРВЕНА 68 ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ

Кошнице, смиљем кађене, гуши успара и фујка зефир, врео, воштани, у разбој ноћни, крцкав, коштани. АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта.

Простире Бела сметове о црне куће брестове, где језа с лучем гостује. То храм је, а не авлија: крај чесме гола Марија као да нешто послује.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Абер (хабер) - вест, глас авлија - двориште акшам ђелди (гелди) дође акшам, паде мрак алат - коњ црвенкасте, риђасте длаке ал-дувак; - ал

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У лавору није било ниједног сапуна.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе. Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана.

Пшенелов дворац наликоваше Венцелову, само што мањи бјеше; башта, авлија, приграде — све то бјеше у бољему реду неголи у онога.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што ће ово сад бити од мене, ко бога верује, помислим; но што сам ја крив, кад је авлија отворена. У тај ма[х] уљезе у авлију и приступи к мени с дугачком, белом као снег, брадом свештеник, који, кад види да

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта је ово, синко?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— рече Симеун, искапи чашу, па настави: — Скупи се свијета пуна, равна равнијана авлија. Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање приче у причи трансформисао је у складно а

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Све да је као што је и било. (Показује иза себе у округ). И башта, и шедрван, и дрвеће, и авлија, и цела кућа. Ти бар знаш какав ја имам аманет.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Ми се са две стране граничимо плотом, и скоро смо као једна авлија, али бадава. Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца

Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца тужни

говорно: „А забога, чобане Михате, је л’ истина, што ми љуђи кажу, е ти имаш у Призрен дворове, око њих је камена авлија, у авлији седам чардаковах, на сваки је кључаница златна; а још имаш великога вранца, узда му је како змија

Епитет бијела употребљен је у овој песми (необично) уз именице: авлија, чаршија, ризница. Рикну јелен, а рикну кошута, тј.

РЕЧНИК мање познатих речи и историјских и географских имена абајлија — аша (коњски покровац) аваз — глас авлија — двориште, улица авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су

речи и историјских и географских имена абајлија — аша (коњски покровац) аваз — глас авлија — двориште, улица авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали

мегдан мејданџија — борац мелем — лек, маст за мазање меневиш — љубичаст менека — мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се улазило преко многих широких басамака. Авлија пространа.

— Еее, ласте се пâ врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад... Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и

Авлија је сва била у цвећу. Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. У кући је било и голу

све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира. Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици „Лелеее...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности