Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(пошто је Даница отишла и он је испратио погледом): Одиста, лепушкаста девојчица, то се мора признати СИМКА (Агатону): Што се ти, бога ти, матор, упушташ у разговор с њом? АГАТОН: Хтео сам, знаш, онако да је испитам мало.
Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка?
ВИДА: А што баш ти? САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама. СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем. СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели?
САРКА: Ију! СИМКА: Боже мој, ко ће као бог! А ја кажем јутрос Агатону: навиј, бога ти, тај будилник да га чујемо како звони. САРКА: Е, па ето, чула си сад! СИМКА: Па чула сам, дабоме!
Да је он диктирао, издиктирао би себи нешто више, а не само 5.000 динара. ТАНАСИЈЕ: Доста је Агатону и толико. СИМКА: Е, а по чему њему доста, а теби није? ТАНАСИЈЕ: Друго је Агатон, а друго ја. СИМКА: Гле, молим те!
ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој? АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи. АДВОКАТ (Агатону): Ви нам нисте потребни. АГАТОН: Молим, како ви кажете. Уосталом, ја сам ту, па кад вам устребам, а ви ме зовите.